Tornjevi ponoći

Ovako su Ninaeva i Elejna zarobile Mogedijen. Ona je bila u zatočeništvu i primoravana da radi sve što se od nje zahteva. Egvena će morati da trpi isto to! Zapravo, Mesana će verovatno primeniti Prinudu na nju. Bela kula će u potpunosti pasti jednoj Izgubljenoj u ruke.

Osećanja se uskomešaše u njoj. Egvena shvati da se hvata za okovratnik, zbog čega je Mesana sa smeškom pogleda dok je Alvijarin nestajala da prenese naređenja.

Nije moguće da se ovo dešava. To je košmar. To je...

Ti si Aes Sedai. Jedan smireni deo nje prošaptao je te reči, snažne bez obzira na to što su bile tihe. Odjeknule su duboko u njoj. Taj glas je bio dublji od užasa i straha.

„A sada", reče joj Mesana, „porazgovaraćemo o snoklinu. Gde mogu da ga nađem?"

Jedna Aes Sedai je spokoj, Aes Sedai vlada sobom bez obzira na okolnosti u kojima se nalazi. Egvena spusti ruke sa okovratnika. Nije prošla kroz iskušavanje, niti je to nameravala, ali da jeste - šta bi bilo da je bila primorana da se suoči s nečim sličnim? Da li bi pukla? Da li bi pokazala da ne zaslužuje zvanje za koje tvrdi da ga nosi?

„Vidim da ne pričaš", reče joj Mesana. „Pa, to se da promeniti. Ovi a’dami - baš su divne naprave. Semirhag me je baš obradovala kada mi je skrenula pažnju na njih, bez obzira na to što je to učinila slučajno. Šteta što je umrla pre nego što mi se ukazala prilika da joj stavim jedan oko vrata."

Bol sevnu Egveni kroz telo, kao da joj vatra gori ispod kože. Oči joj zasuziše od toga.

Ali ona je i ranije trpela bol i smejala se dok je tuku. Već je bila zatočena - i to u Beloj kuli - a to je zatočeništvo nije zaustavilo.

Ali ovo je nešto drugo! Veći deo njenog uma bio je prestravljen. Ovo je a’dam! Ne mogu da mu se oduprem!

Jedna Aes Sedai mora, odgovorio joj je tihi deo njenog uma. Jedna Aes Sedai može sve da istrpi.jer samo tada može da istinski bude sluga svih.

„A sada", obrati joj se Mesana, „reci mi gde si sakrila napravu."

Egvena obuzda strah. To nije bilo lako. Svetlosti, bilo je teško! Ali ipak joj je to pošlo za rukom. Lice joj postade spokojno. Zaprkosila je a’damu tako što mu nije dopustila da ima moć nad njom.

Mesana se pokoleba i namršti. Zatrese povodac, a Egvenu preplavi još bola.

Međutim, ona učini da a’dam nestane. „Sinulo mi je, Mesana", staloženo reče Egvena, „da je Mogedijen u jednom pogrešila - prihvatila je a’dam."

„Šta to...“

„U ovom mestu, a’dam je beznačajan koliko i tkanja koja sprečava", prekide je Egvena. „To je samo parče metala. Zaustaviće te samo ako ti prihvataš da je to moguće." A’dam se otključa i spade joj s vrata.

Mesana ga je gledala dok je padao na tle, i tamo zazvečao. Lice joj se ukoči, pa zaledi kada je pogledala Egvenu. Nije se prepustila strahu, što je bilo zadivljujuće. Prekrsti ruke i pogleda je bezizražajno. „Dakle, vežbala si ovde."

Egvena je pogleda pravo u oči.

„I dalje si dete", reče joj Mesana. „Misliš da možeš da me poraziš? Boravila sam u Tel’aran’riodu duže nego što možeš i da zamisliš. Koliko imaš godina, dvadesetak?"

„Ja sam Amirlin", odvrati Egvena.

„Amirlin deci."

„Amirlin Kuli koja stoji već hiljadama godina", odvrati Egvena. „Hiljadama godina prepunih nevolja i meteža. A ti si veći deo svog života provela u miru, a ne u vremenu sukoba. Zanimljivo što misliš da si tako snažna, a veći deo života ti je bilo lagodno."

„Lagodno?", ponovi Mesana. „Ne znaš ti ništa."

Ni jedna ni druga nisu skretale pogled. Egvena oseti kako je nešto pritiska, kao ranije. Mesanina volja, koja je zahtevala njenu pokornost i poniznost. Bio je to pokušaj da se Tel’aran’riod iskoristi da promeni način Egveninog razmišljanja.

Mesana jeste jaka. Ali snaga u tom mestu samo je pitanje gledišta. Mesanina volja ju je pritiskala, ali Egvena je pobedila a’dam - pa može da se odupre i tome.

„Popustićeš", tiho kaza Mesana.

„Grešiš", napeto odgovori Egvena. „Ovde nije reč o meni. Egvena al’Ver je dete - ali Amirlin nije. Možda ja jesam mlada, ali Tron je drevan."

Ni jedna ni druga žena nisu skretale pogled. Egvena poče da se odupire, da zahteva da se Mesana pokloni pred njom, pred Amirlin. Vazduh oko njih postade nekako težak, a kada Egvena udahnu, delovao joj je kao da se zgusnuo.

„Godine su nebitne", nastavi Egvena. „U izvesnoj meri, čak je i iskustvo nebitno. U ovom mestu jedino je bitno šta je neko. Amirlin jeste Bela kula, a Bela kula neće popustiti. Prkosi ti, Mesana - i tebi i tvojim lažima."

Dve žene koje se gledaju pravo u oči. Egvena prestade da diše. Ne mora da diše. Sva njena volja bila je usredsređena na Mesanu. Egveni se znoj slivao niz slepoočnice i sve i jedan mišić u telu napeo joj se dok se suprotstavljala Mesaninoj volji.