Tornjevi ponoći

Rastaše se bez reči - i to tako što se Pevara munjevito okrenu u mestu i vrati niz stazu kojom su došle. S mukom se suzdržala da ne plane. Ta poslednja izjava bila je veoma blizu otvorenom prkosu! Pa, ako ona želi da bude neposlušna i da ostane tu, neka joj bude. Vreme je za povratak u Belu kulu.

Ljudi u crnim kaputima hodali su svuda oko nje. Mnogi su joj klimali glavama, što je bilo praćeno onim preterano ulizičkim osmesima lažnog poštovanja. Nedelje koje je tu provela nisu učinile ništa da bi se osećala lagodnije kada je u blizini tih ljudi. Ali ipak će nekolicinu učiniti Zaštitnicima. Trojicu. Može da izađe na kraj s trojicom, zar ne?

Ti tmurni izrazi, poput očiju glavoseča koji čekaju da sledeči u redu kroči pred njih. To kako neki od njih mrmljaju sebi u bradu ili poskakuju ni zbog čega, a neki se hvataju za glave i deluju ošamućeno. Ona se nalazi u jami ludila i zbog toga se sva ježi, kao da joj je koža prekrivena gusenicama. Nije mogla a da ne ubrza korak. Ne, pomislila je. Ne mogu da ostavim Džavindru ovde, a da makar još jednom ne pokušam da je nagovorim da ode. Pevara će ostalima objasniti o čemu je reč i narediti im da odu. A onda će zatražiti da priđu Džavindri, počevši od Tame. Zacelo će je njihovi saglasni stavovi ubediti.

Pevara stiže do koliba koje su im bile date. Namerno nije skrenula pogled u stranu, prema nizu zgradica u kojima su živele vezane Aes Sedai. Čula je šta neke od njih rade, pokušavajući da obuzdavaju svoje Aša’mane služeći se... raznim sredstvima. I od toga se ježila. Mada ona smatra da većina Crvenih ima prestrogo mišljenje o muškarcima, ono što te žene čine prelazi svaku meru.

Uđe u svoju kolibu i tu zateče Tarnu kako za stolom piše neko pismo. Aes Sedai moraju da dele kolibe, pa je Pevara namerno odabrala Tarnu. Pevara je možda vođa ove družine, ali Tarna je Čuvarka hronika. Politika koja vlada tim njihovim pohodom veoma je osetljiva, pošto se družina sastoji od toliko uticajnih članica, koje imaju tako mnogo različitih stavova.

Tarna se sinoć saglasila da je vreme da odu. Sarađivaće s Pevarom kada je reč o ubeđivanju Džavindre.

„Taim je zaveo vanredno stanje u Crnoj kuli“, spokojno kaza Pevara, sedajući na svoj krevet u toj maloj, okrugloj odaji. „Sada nam je potrebna njegova dozvola da odemo. Kazao je to nehajno, kao da svrha toga zapravo nije da mi budemo sprečene da odemo, već samo neko pravilo od kojeg je zaboravio da nas izuzme.“

„Verovatno je upravo o tome i reč", odgovori Tarna. „Sigurna sam da to nije ništa."

Pevara se ukoči. Molim? Opet pokuša. „Džavindra i dalje nerazumno misli da će promeniti njegov stav i da će nam on dozvoliti da vežemo pune Aša’mane. Vreme je da vežemo Predane i da odemo odavde, ali ona mi je dala nagoveštaje da će ostati bez obzira na moje namere. Hoću da popričaš s njom."

„Zapravo", odgovori joj Tarna, nastavljajući da piše, „razmišljala sam o onome o čemu smo sinoć razgovarali. Možda sam bila previše ishitrena. Ovde ima mnogo toga što možemo naučiti, a tu je i pitanje pobunjenica napolju. Ako mi odemo, one će vezati Aša’mane, što nikako ne sme da se dozvoli."

Žena diže pogled, a Pevara se ukoči. Tarnine oči bile su nekako drugačije, nekako hladne. Ona se oduvek držala po strani, ali ovo je nešto gore.

Tarna se nasmeši, i to potpuno neprirodno, kao da je iskrivila lice. Kao da je to bio smešak na usnama leša. Vratila se pisanju.

Ovde nešto baš, baš nije kako treba, pomislila je Pevara. „Pa, možda si u pravu", ne razmišljajući reče. Usta su joj radila, mada joj je um bio zgrožen. „Napokon, ovaj pohod je bio tvoja zamisao. Razmisliću još malo o svemu. A sada se izvinjavam..."

Tarna joj samo odmahnu, kao da joj je svejedno. Pevara ustade. Godine koje je provela kao Aes Sedai pomogle su joj da se duboka zabrinutost koju oseća ne vidi u njenom držanju. Izađe napolje, pa pođe ka istoku, uz nezavršeni zid. Da, stražarske postaje jesu bile postavljene u pravilnim razmacima. Jutros nikoga nije bilo na njima. Sada su tu muškarci koji usmeravaju. Jedan od njih mogao bi da je ubije pre nego što ona odgovori. Ne može da vidi njihova tkanja, niti može da napadne prva, zbog svojih zaveta.

Okrenu se i pođe u mali šumarak, koji je bio predviđen da bude pretvoren u vrt. Kada je zašla među drveće, sela je na jedan panj i počela da diše duboko. Studen - bezmalo beživotnost - koju je videla u Tarninim očima sledila ju je do srži.

Najviša je Pevari naredila da ne otvara kapije sem ako okolnosti ne postanu kobne. Ovo joj deluje kao kobne okolnosti. Ona prigrli Izvor i izatka odgovarajuće tkanje.

Tkanje se raspade istoga trena kada ga završi. Kapija se nije obrazovala. Razrogačenih očiju, ona ponovo pokuša, ali sa istim učinkom. Pokuša da izatka druga tkanja, koja su radila - ali kapija nijednom nije htela da se otvori.

Sada joj se i krv u žilama zaledila. U klopci je.

Sve su u klopci.

Perin se rukovao s Metom. „Srečno, prijatelju moj.“