Tornjevi ponoći

Met se isceri, pa povuče široki obod svog tamnog šešira. „Srečno? Nadam se da će se ovo svesti na sreću. Sreća mi ide od ruke.“

Met je preko jednog ramena nosio natrpanu torbu, a isto je važilo i za jednog koščatog i pogurenog čoveka kojeg je Met predstavio kao Noela. To su mu na leđima bile harfa i slična uprtnjača. Perinu još nije bilo potpuno jasno što oni to nose. Met je nameravao da u kuli bude svega nekoliko dana, tako da nema potrebe da se nosi mnogo stvari.

Stajali su na tlu za Putovanje ispred Perinovog tabora. Perinovi ljudi su se dovikivali iza njih, dok su dizali logor. Niko nije imao ni predstave koliko će se taj dan možda pokazati značajnim. Moiraina. Moiraina je živa. Svetlosti, daj da tako bude.

„Jesi li siguran da te ne mogu ubediti da povedeš još pomoći?“, upita ga Perin.

Met klimnu. „Izvini. Te stvari... pa, imaju običaj da budu jasno određene. Poruka je bila veoma jasna. Samo trojica nas mogu da uđu, inače ćemo pretrpeti neuspeh. Ako svejedno ne budemo uspeh... pa, onda će to valjda biti naša krvava krivica, zar ne?“

Perin se namršti. „Samo se pazi. Očekujem da se opet poslužim tvojim duvanom u gazda Denezelovoj gostionici kada se budeš vratio."

„Dobićeš ga", reče mu Tom, prihvatajući Perinovu pruženu ruku. Oklevao je smešeći se, a oči mu blago zaiskriše.

„Šta je bilo?“, upita ga Perin.

Tom bolje namesti uprtnjaču na ramenima. „Hoće li se sve i jedan seljačić kojeg poznajem preobraziti u plemića pre nego što se sve ovo završi?"

„Ja nisam plemić", pobuni se Met.

„O?", upita Tom. „Princ Gavranova?"

Met natuknu šešir. „Ljudi mogu da me zovu kako god hoće. To ne znači da sam jedan od njih.

„Zapravo", kaza mu Tom, „to...“

„Otvori kapiju da pođemo", reče Met. „Dosta je besmislica."

Perin klimnu Grejdiju. Vazduh se rascepi, a vijugav zrak svetlosti otvori prolaz koji je gledao na široku reku sporog toka. „Ovo je najbliže što može da otvori", objasni Perin. „Makar bez boljeg opisa tog mesta."

„Poslužiće", reče Met i proturi glavu kroz kapiju. „Otvorićeš nam i kapiju da se vratimo?"

„Svakog dana u podne“, odgovori Grejdi, ponavljajući naređenje koje mu je Perin izdao. „Na istom mestu." Nasmeši se. „Pazi se da ti ne odseče nožne prste kada se otvori, gazda Kautone."

„Potrudiću se", odgovori mu Met. „Privržen sam tim prstima." Duboko udahnu, pa zakorači kroz kapiju. Tihi Noel pođe za njim, odišući mirisom rešenosti. Taj je daleko opasniji nego što izgleda. Tom klimnu Perinu, tako da mu se brkovi zanjihaše, pa skoči kroz prolaz. Gibak je, iako mu je noga i dalje ukočena od one borbe sa Seni pre dve godine.

Svetlost vas vodila, molio se Perin dižući ruku da pozdravi njih trojicu dok su hodali niz rečnu obalu.

Moiraina. Perin bi trebalo da javi Randu. Boje se ukazaše, prikazujući mu Randa kako razgovara s nekim Krajišnicima. Ali... ne. Perin ne može da to kaže Randu sve dok ne bude sa sigurnošću znao da je ona živa. Bilo bi previše okrutno kada bi postupio drugačije, a to bi takođe bio poziv da se Rand umeša u Metov zadatak.

Perin se okrenu dok se prolaz zatvarao. Dok je hodao, osećao je kako mu bol blago tinja u nozi, tamo gde ga je Koljačeva strela pogodila. Ta rana mu je Izlečena, a koliko je mogao da vidi - Lečenje je bilo potpuno. Povrede nije bilo, ali njegova noga... kao da je svejedno pamtila tu ranu. Bila je kao senka, veoma slabašna i bezmalo neprimetna.

Faila mu priđe, radoznalog izraza lica. Gaul je bio s njom, a Perin se nasmeši kada vide kako se on stalno osvrće i gleda Bain i Čijad. Jedna mu je nosila luk, a druga koplja. Izgleda da to rade kako on ne bi morao da ih nosi.

„Propustila sam pozdravljanje pri odlasku?", upita Faila.

„Baš kao što si nameravala", odgovori Perin.

Ona frknu. „Metrim Kauton loše utiče na tebe. Iznenađena sam što te pre odlaska nije odvukao u još neku krčmu."

Boje se smesta pojaviše, prikazujući mu Meta - koji je upravo otišao - kako hoda uz reku, stoje Perinu bilo smešno. „Nije on baš toliko loš", odgovori Perin. „Jesmo li spremni?"

„Aravina je sve dovela u red i naterala da se pokrenu", odgovori mu Faila. „Trebalo bi da za sat vremena budemo spremni za polazak."

To se pokazalo kao dobra procena. Za otprilike pola sata Perin je stajao pored jedne ogromne kapije koja je cepala vazduh. Otvorili su je Grejdi i Niejld, povezani sa Aes Sedai i Edarom. Niko nije dovodio u pitanje Perinovu odluku da pođu. Ako Rand ide na to mesto znano kao Merilorsko polje, onda Perin hoće da bude tamo. Potrebno je da bude tamo.

Zemlja s druge strane kapije bila je razuđenija od južnog dela Andora. Bilo je manje drveća, a više stepske trave. U daljini su se videle neke ruševine.

Brisani prostor pred njima bio je ispunjen šatorima, barjacima i logorima. Izgleda da se Egvenin savez okupio.

Grejdi proviri kroz kapiju, pa tiho zazvižda. „Koliko je tamo ljudi?“

„Ono su polumeseci Tira“, primeti Perin, pokazujući jedan barjak. „A ono je Ilijan. Tabor im je na suprotnoj strani polja." Ta vojska je bila označena zelenim barjakom sa devet zlatnih pčela.