Tornjevi ponoći

„Veliki broj kairhijenskih kuća", kaza Faila gledajući sa uzvisine. „Prilično Aijela... Nema krajiških zastava."

„Nikada nisam video toliko vojske na jednom mestu", kaza Grejdi.

Zaista se dešava, pomisli Perin, dok mu je srce divlje lupalo u grudima. Poslednja bitka.

„Misliš li da će oni biti dovoljni da zaustave Randa?", upita Faila. „Da nam pomognu da ga sprečimo da ne slomi pečate?"

„Da nam pomognu?", upita Perin.

„Kazao si Elejni da ćeš otići na Merilorsko polje", reče mu Faila. „Zato što je to Egvena tražila."

„O, kazao sam joj da moram da budem tamo", odgovori Perin. „Ali nikada nisam kazao da ću stati na Egveninu stranu. Ja verujem Randu, Faila - i to što on mora da polomi pečate zvuči mi ispravno. To ti je kao kada kuješ mač. Obično ne želiš da iskuješ mač od parčadi skršenog i upropaštenog oružja. Uzmeš nov i dobar čelik da bi ga iskovao. Umesto da zakrpi stare pečate, moraće da napravi nove."

„Možda", odgovori Faila. „Ali sve će to biti veoma osetljivo. Tako mnogo vojski na jednom mestu. Ako neke od njih stanu uz Randa, a druge uz Belu kulu..."

Niko neće pobediti ako se oni budu okrenuli jedni protiv drugih. Pa, Perin će morati da se postara da do toga ne dođe.

Vojnici su se već postrojili i bili su spremni za marš. Perin im se okrenu. „Rand nas je posalo u potragu za neprijateljem", zaurla. „Vraćamo mu se kad nađemo saveznike. Napred - u Poslednju bitku!"

Samo su oni ispred njega mogli da ga čuju, ali su zaklicali i preneli dalje njegove reči. Rand ili Elejna bi održali daleko bolji govor, ali Perin nije kao oni. Moraće da radi stvari na svoj način.

„Aravina", pozva Perin punačku Amadičanku. „Pođi prva i postaraj se da ne bude svađa ko će gde dizati logor."

„Da, lorde Zlatooki."

„Za sada nas drži podalje od ostalih vojski", kaza Perin i upre prstom. „Neka Sulin i Gaul odaberu dobro mesto. Pošalji glas svim našim vojskama , dok budemo dizali logor. Nećemo se mešati, pa ni popreko gledati bilo koju od drugih prisutnih oružanih snaga. I nemoj dopustiti ljudima da odlutaju prema jugu. Više nismo u divljini i ne želim da se seljaci koji tamo žive žale na drskost."

„Da, milostivi", odgovori mu ona.

Nikad nije pitao Aravinu zašto se nije pridružila nekoj od onih skupina koje je slao da se vrate u Amadiciju. Ali to je verovatno bilo zbog Seanšana. Ona je očigledno plemkinja, ali ne priča mnogo o svojoj prošlosti. Drago mu je što je ima. Kao domostrojiteljka njegovog tabora, služila je kao veza između raznih skupina od kojih se njegova vojska sastojala.

Vučja garda izvukla je prvu slamku, pa su oni poveli prolazak kroz kapiju. Velika povorka se pokrenu, a Perin se zaputi niz nju, izdajući naređenja - uglavnom opet ističući kako ne želi nikakve nevolje ni s meštanima ni s drugim vojskama. Zastao je kada je stigao do Belih plaštova, koji su čekali svoj red. Berelajn je opet jahala pored Galada; delovali su kao da su potpuno obuzeti veoma prijatnim razgovorom. Svetlosti, ali ta žena poslednjih nekoliko dana provodi sa Galadom svaki tren koji ima u budnom stanju.

Perin nije želeo da Beli plaštovi i Majenci budu zajedno, ali svejedno su nekako tako završili. Dok su polazili, Galadovi Beli plaštovi jahali su u savršenom poretku, po četvorica u redu, a razgranata sunca blistala su s njihovih belih dolama. Perin je i dalje imao nekakav osećaj nalik na bezuman strah kad god bi ih ugledao, ali oni su nakon suđenja pravih iznenađujuće malo nevolja.

Majenska Krilata garda jahala je s druge strane, tako da je Galen bio neposredno iza Berelajn, a koplja su digli visoko. Crvene zastavice vijorile su im se s kopljišta, a oklopni prsnici i kalpaci bili savršeno uglačani. Delovali su kao da su spremni za paradu. A možda i jesu. Ako ćeš već da jašeš u Poslednju bitku, makar to učini visoko uzdignutog koplja i sa uglačanim oklopom.

Perin produži. Sledeča je bila Alijandrina vojska, koja je jahala u zbijenom poretku teške konjice, sa po osam konjanika u redu. Arganda im je bio na čelu. Kada ugleda Perina, on izdade naređenje a vijugava povorka vojnika okrenu se i pozdravi ga.

Perin im otpozdravi. Pitao je Alijandru i ona mu je nagovestila da je to prikladan odgovor. Jahala je sa Argandom, postrance u sedlu, odevena u usku modru haljinu sa zlatnim porubom. To baš i nije bila najzgodnija odeća za jahanje, ali ona neće biti dugo u sedlu. Tri stotine koraka i isto toliko liga.

Uočio je koliko je zadovoljna što je pozdravio njene vojnike. Drago joj je što ga vidi kako u potpunosti preuzima ulogu vođe njihovog saveza. Zapravo, mnogi u logoru ponašaju se istovetno. Možda su ranije videli koliko on mrzi to što mora da bude vođa. Kako su ljudi to znali kada ne mogu da nanjuše osećanja?

„Lorde Perine", obrati mu se Alijandra jašući pored njega. Malčice se zanjihala u sedlu, što je bilo ravno naklonu izvedenom na konju. „Zar ne bi trebalo da jašeš?"

„Dopada mi se da budem na sopstvenim nogama", odgovori Perin.

„Deluje ubedljivije kada zapovednik jaše."