Veliki lov

„Mir ti bio naklonjen, Ragane“, reče Rand, zaustavivši se pred njime. Trudio se iz petnih žila da mu glas ne drhti. „Znaš da je ovo luk. Viđao si me kako ga koristim.“

„Ne valja ništa s konjskih leđa“, kiselo reče drugi stražar. Rand ga sada prepozna po upalim, skoro crnim očima, koje kao da nikada nisu treptale. Zjapile su iz šlema nalik na dve rupe u pećini. Pretpostavljao je da je mogao i nekog goreg od Maseme da zatekne na kapiji, ali nije bio siguran koga goreg, a da to ne bude Crvena Aes Sedai. „Previše je dugačak“, dodade Masema. „Mogu da pustim tri strele s konjskim lukom, pre no što s tog tvog čudovišta poleti jedna.“

Rand primora sebe da se isceri, kao da je to bila šala. Masema se nikada nije našalio u Randovom prisustvu, niti se nasmejao nekoj šali. Većina ljudi u Fal Dari prihvatila je Randa – vežbao je s Lanom i jeo za stolom lorda Agelmara, a najvažnije od svega, došao je u Fal Daru u društvu Moiraine, jedne Aes Sedai. Ali neki nisu bili u stanju da zaborave da je stranac. Jedva da su govorili s njim, i to samo kada bi morali. Masema je bio najgori.

„Meni je dobar“, reče Rand. „Kada smo kod zečeva, Ragane, kako bi bilo da me pustiš napolje? Sva ova buka i gužva je previše za mene. Bolje mi je da lovim zečeve, iako nisam nijednog video.“

Ragan se okrenu i pogleda svog sadruga, i Rand se ponada. Ragan je bio opušten čovek. Njegova ličnost bila je u suprotnosti sa sumornim ožiljkom na licu, a činilo se da mu se Rand sviđa. Ali Masema je već vrteo glavom. Ragan uzdahnu. „To ne može biti, Rande al’Tore.“ Klimnuo je glavom ka Masemi, kao da je hteo da kaže: da sam sam... „Niko ne može da napusti utvrdu bez pismene propusnice. Šteta što nisi došao nekoliko minuta ranije. Zapovest da se zapreče kapije tek što je stigla.“

„Ali zašto bi lord Agelmar želeo da mene zadrži unutra?“ Masema je pogledom odmeravao Randove bisage i zavežljaje na njegovim leđima. Rand je pokušavao da ne obraća pažnju na njega. „Ja sam njegov gost“, nastavio je da se obraća Raganu. „Tako mi moje časti, mogao sam da odem u bilo kom trenutku proteklih nekoliko nedelja. Zašto bi se ta naredba odnosila na mene? To jeste naredba lorda Agelmara, zar ne?“ Masema na te reči trepnu i još više se namršti. Izgledalo je kao da je skoro zaboravio na Randove zavežljaje.

Ragan se nasmeja. „A ko bi drugi izdao takvo naređenje, Rande al’Tore? Naravno, Uno mi ga je preneo, ali čije bi naređenje moglo biti?“

Masema je netremice gledao Randa. „Hteo sam samo da se prošetam malo sam, to je sve“, reče Rand. „Pokušaću onda u nekom od vrtova. Nema zečeva, ali barem nema ni gužve. Svetlost vas obasjala i mir vam bio naklonjen.“

Okrenuo se i otišao ne čekajući odgovor na blagoslov, čvrsto rešen da se ni zbog čega ne približava bilo kom vrtu. Nek sam spaljen, kada se ceremonije završe Aes Sedai bi mogle biti u bilo kojem od njih. Svestan da ga Masema i dalje posmatra – bio je siguran da je to Masema – nastavio je da hoda kao da se ništa nije desilo.

Zvonjava iznenada prestade i on se spotače. Vreme je prolazilo. I to mnogo vremena. Dovoljno da Amirlin Tron dovedu do njenih odaja, da ona pošalje po njega i da otpočnu potragu kada vide da ga nema. Čim je kapija nestala s vidika, ponovo se dao u trk.

Piljarska kapija, blizu vojničkih kuhinja, kroz koju je u utvrdu pristizala hrana, bila je zatvorena i zamandaljena. Ispred nje su stajala dva vojnika. Prošao je užurbano kraj njih, preko kuhinjskog dvorišta, kao da nije ni imao nameru da se zaustavlja.

Pseća kapija, na zadnjem kraju tvrđave, kroz koju je samo jedan čovek mogao da prođe, takođe je bila čuvana. Okrenuo se pre no što su ga stražari videli. Iako je utvrda bila velika, nije bilo mnogo kapija, a ako je i Pseća bila čuvana, bile su i ostale.

Možda će moći da nađe neki konopac... Popeo se jednim od stepeništa na vrh spoljašnjeg bedema, sve do nazubljenog grudobrana. Osećao se loše. Bio je veoma visoko i vrlo izložen, ako bi onaj vetar dunuo ponovo, ali odatle se preko visokih dimnjaka i strmih krovova pogled pružao sve do gradskih zidina. Čak i posle skoro mesec dana, očima koje su navikle na prizore iz Dve Reke kuće su i dalje delovale čudno. Strehe skoro da su doticale tlo, kao da su se kuće sastojale samo od krovova. Odžaci su bili nakrivljeni kako bi snežni nanosi mogli da spadaju. Tvrđava je bila okružena širokim popločanim trgom, ali na samo stotinu koraka od bedema bile su ulice pune ljudi koji su se bavili svojim svakodnevnim poslovima. Keceljama opasani trgovci stajali su ispred svojih radnji, seljaci odeveni u prostu odeću došli su u grad da kupuju ili prodaju, prodavci, zanatlije i pučani okupili su se u grupice, sigurno da popričaju o iznenadnoj poseti Amirlin Tron. Video je kako se taljige i ljudi ulivaju u grad kroz jednu od kapija. Bilo je očigledno da stražari tamo nisu imali nikakva naređenja da bilo koga zaustave.