Veliki lov

Osvrnuo se ka najbližoj stražari; jedan od vojnika mu mahnu oklopljenom rukom. Nasmejavši se ogorčeno, uzvratio je pozdrav. Nije bilo ni stope zidina koja nije bila pod budnim očima stražara. Naslonivši se na grudobran, pogledao je niz ulegnuća u kamenu za postavljanje odbrambenih oruđa, niz visoku liticu, sve do suvog šanca daleko ispod sebe. Bio je dvadeset koraka širok i deset dubok, obložen glatkim klizavim kamenom. Nizak zid, iskošen tako da nije bilo nijednog skrovitog mesta, okruživao je šanac da neko ne bi slučajno upao, a dno je bilo šuma zašiljenog kolja. Čak i da je imao konopac da se spusti i da ga niko od stražara ne ugleda, nikada ne bi mogao da pređe preko toga. Ono što je služilo da drži Troloke napolju podjednako dobro je služilo da njega drži unutra.

Iznenada se osetio umorno, iscrpljeno. Amirlin Tron je ovde, i nema izlaza. Nema izlaza, a Amirlin Tron je tu. Ako je znala da je i on tu, ako je ona poslala vetar koji ga je zatočio, onda ga je već lovila svojim moćima Aes Sedai. Zečevima je bilo lakše da umaknu njegovim strelama. Ali on je odbijao da odustane. Neki su tvrdili da ljudi iz Dve Reke mogu da uče mazge tvrdoglavosti. Kada ništa drugo ne bi preostalo, Dvorečani su se držali toga.

Spustivši se sa zida, počeo je da luta kroz utvrdu. Nije pazio kuda ide. Samo mu je bilo bitno da je negde gde ga ne očekuju. Nije se ni približavao svojoj sobi, konjušnicama, niti bilo kojoj kapiji – Masema je možda bio voljan da rizikuje pridiku od Una i da prijavi njegov pokušaj da izađe.

Nije se približavao ni vrtovima. Mislio je samo da se drži dalje od bilo koje Aes Sedai. Čak i Moiraine. Ona je znala

za njega. Uprkos tome nije učinila ništa da mu naškodi. Još ne. Koliko si ti upućen? Šta ako se predomislila? Možda je ona poslala po Amirlin Tron.

Osetivši se izgubljeno na trenutak, oslonio se na zid hodnika. Kamen pod njegovim ramenima bio je grub. Rand se zagleda u daljinu, praznog pogleda. Video je stvari koje nije želeo da vidi. Smiren. Zar bi to bilo toliko loše? Da se sve ovo završi? Zaista

završi? Sklopio je oči, ali i dalje nije mogao da zamisli sebe šćućurenog poput zeca, bez izlaza, i Aes Sedai koje ga okružuju kao orlušine. Ljudi koji su smireni skoro uvek ubrzo umru. Prestanu da žele život. Predobro je pamtio reči Toma Merilina da bi se suočio s tim. Stresavši se brzo, požurio je niz hodnik. Nije trebalo da se zadržava na jednom mestu, da ga ne bi pronašli. A koliko vremena imaš pre no što te pronađu? Sada si kao ovca u toru. Koliko dugo?

Dotakao je balčak mača na svom boku. Ne, ne ovca. Ni za Aes Sedai, niti za bilo koga drugog. Osećao se pomalo budalasto, ali odlučno.

Ljudi su se vraćali svojim poslovima. Kuhinja najbliža Velikoj dvorani bila je ispunjena žagorom glasova i lupanjem šerpi. Amirlin Tron i njena družina gostiće se večeras u Velikoj dvorani. Kuvari i sluge trčkarali su za svojim poslovima; psi su pokretali mehanizam koji je obrtao pečenje na vatri. Rand se probi kroz vrelinu i paru, kroz mirise začina i kuvanja. Niko ga nije ni pogledao. Svi su bili prezauzeti.

Zadnje dvorane, gde su u malim odajama živele sluge, komešale su se kao rastureni mravinjak dok su muškarci i žene jurili da se obuku u svoju najbolju odeću. Deca su se igrala u uglovima, da ne bi smetala. Dečaci su mahali drvenim mačevima, a devojčice se igrale izrezbarenim lutkama. Neke od njih glasno su govorile da je baš njena lutka Amirlin Tron. Većina vrata bila je otvorena, a dovraci zaprečeni samo zavesama od perli. To je obično značilo da je onaj ko tamo živi slobodan da prima posetioce, ali danas je značilo da su stanari jednostavno u velikoj žurbi. Čak i oni koji su se klanjali Randu činili su to u hodu.

Da li će neko od njih, kada budu pošli da služe, čuti da je tražen i reći da su ga videli? Da li će progovoriti nekoj Aes Sedai i reći gde mogu da ga nađu? Pogledi ljudi kraj kojih je prolazio iznenada postaše podmuklo odmeravanje i proučavanje iza njegovih leđa. Umislio je da su čak i deca počela oštrije da ga gledaju. Znao je da mu se samo pričinjava – bio je siguran da je tako; moralo je biti – ali kada su odaje služinčadi ostale za njim, osetio je olakšanje, kao da je utekao iz zamke pre no što se sklopila.