Veliki lov

„Još može biti prekinuta“, složi se Verin. Bila je to punačka žena, četvrtastog lica. A čak i uz dar bezvremenosti Aes Sedai, u njenoj smeđoj kosi videle su se sede vlasi. To je bio jedini znak njenih godina, ali za Aes Sedai to je značilo da je odista veoma stara. Međutim, glas joj je bio zvonak, u skladu s njenom glatkom kožom. „Doduše, dugo je bio povezan s bodežom. To se mora uzeti u obzir. A sada će biti još duže u toj vezi, pronašli mi bodež ili ne. Moguće je da je već toliko promenjen da puno Lečenje ništa ne može učiniti, čak i ako više ne može da zarazi druge. Tako mala stvar, taj bodež“, mislila se, „ali iskvariće svakoga ko ga dovoljno dugo bude imao. Njegov nosilac će izopačiti one koji dođu u dodir s njim, a oni druge. I tako će se mržnja i sumnja koja je uništila Sadar Logot, da se svako okrenuo protiv svakog, ponovo vratiti. Pitam se koliko ljudi može biti iskvareno za, recimo, godinu dana. Trebalo bi da je moguće izvesti približnu procenu.“

Moiraina pogleda Smeđu sestru. Suočili smo se s još jednom opasnošću, a ona priča kao da je to neka zagonetka u knjizi. Svetlosti, Smeđe zaista nisu

svesne sveta u kome žive. „Onda moramo pronaći bodež, sestro. Agelmar je poslao ljude da love one koji su oteli Rog i pobili njegove verne podanike. To su isti oni koji su oteli bodež. Ako pronađemo jedno, pronaći ćemo i drugo.“

Verin klimnu glavom, ali istovremeno se i namršti. „Ali opet, čak i da ga pronađemo, ko može bezbedno da ga vrati? Ko god da ga dotakne, rizikuje da i sam bude izopačen ako ga predugo nosi. Možda u kovčegu, dobro obmotanom i postavljenom, ali opet bi bio opasan za one koji su suviše dugo u njegovoj blizini. Bez samog bodeža, ne možemo biti sigurni koliko mora biti pod štitovima. Ali ti si ga videla, Moiraina. I više od toga – postarala si se za njega dovoljno da taj mladić preživi i ne zarazi ostale. Mora da imaš dobru predstavu koliko je njegov uticaj jak.“

„Postoji neko“, reče Moiraina, „ko je u stanju da povrati bodež a da mu on ne naškodi. Neko ko je, koliko je to moguće, već zaštićen od izopačenosti. Met Kauton.“

Amirlin klimnu. „Da, naravno. On to može. Ako dovoljno dugo poživi. Samo Svetlost zna koliko daleko će biti odnet pre no što ga Agelmarovi ljudi pronađu. Ako ga pronađu. A ako dečko pre toga umre... pa, ako bodež bude toliko dugo vršljao, imaćemo jednu brigu više.“ Umorno protrlja oči. „Mislim da takođe moramo da pronađemo tog Padana Fejna. Zašto je taj Prijatelj Mraka tako važan da toliko rizikuju kako bi ga oslobodili? Bilo im je mnogo lakše da jednostavno ukradu Rog. To je i dalje opasno kao zimski vetar na Olujnom moru, to što su tako ušli u samu utvrdu, ali uvećali su rizik oslobađanjem tog Prijatelja Mraka. Ako Vrebači misle da je on toliko važan" – ona zastade, a Moiraina shvati da se Amirlin pita da li zaista i dalje samo Mirdraali izdaju zapovesti – „onda moramo i mi.“

„Moramo ga pronaći“, složi se Moiraina, nadajući se da ne pokazuje ništa od potrebe za hitnjom koju je osećala, „ali je verovatnije da ćemo ga pronaći zajedno s Rogom.“

„Kako kažeš, kćeri.“ Amirlin pritisnu usne da priguši zevanje. „A sada, Verin, ako bi me izvinila, moram da kažem nekoliko reči Moiraini, a onda da odspavam malo. Pretpostavljam da će Agelmar biti odlučan da se gozba održi noćas, budući da je prošla noć propala. Tvoja pomoć bila je neprocenjiva, kćeri. Upamti, molim te, da treba da ćutiš o prirodi momkove povrede. Neke od tvojih sestara pre bi u njemu videle Senku, no tvorevinu ljudi.“

Nije bilo potrebe da imenuje Crveni Ađah. Ali, pomisli Moiraina, možda Crvene nisu jedine zbog kojih je trebalo biti oprezan.

„Naravno da ću ću tati, majko.“ Verin se pokloni, ali se ni ne pomače ka vratima. „Mislim da bi ovo htela da vidiš, majko.“ S tim rečima izvuče iz pojasa malu beležnicu, povezanu u smeđu kožu. „Ono što je ispisano po zidovima tamnice. Bilo je nekoliko problema s prevodom. Većina toga bile su uobičajena huljenja i hvalisanja; Troloci znaju za malo toga drugog – ali jedan deo bio je ispisan boljim rukopisom. Obrazovani Prijatelj Mraka, ili možda Mirdraal. Moglo bi to biti samo ruganje, ali ipak ima oblik pesme i prizvuk proročanstva. Malo znamo o proročanstvima koja dolaze iz Senke, majko.“

Amirlin je samo na trenutak oklevala pre no što klimnu glavom. Proročanstva iz Senke, mračna proročanstva, imala su, nažalost, običaj da se podjednako ispune koliko i proročanstva Svetlosti. „Pročitaj mi.“

Verin okrenu nekoliko stranica, a onda pročisti grlo i smirenim, ujednačenim glasom otpoče: