Veliki lov

„S vremenom ćemo saznati ono što treba“, reče Moiraina. „Još nema dokaza da je ovo zaista proročanstvo.“ Znala je to ime. Isam je bio sin Brejane, žene Laina Mandragorana, čiji je pokušaj da otme presto Malkijera za svog muža doveo do napada troločkih hordi. Brejana i njen novorođeni sin nestali su kada su Troloci pregazili Malkijer. A Isam je bio rod Lanu. Ili jeste rod? Ovo moram da krijem od njega, dok ne budem znala kako će to primiti. Sve dok ne budemo daleko od Pustoši. Ako bi mislio da je Isam živ...

„Osmatrači čekaju na Tomanskoj glavi“, nastavi Verin. „Ima onih koji i dalje veruju da će se vojske koje je Artur Hokving poslao preko Aritskog okeana jednoga dana vratiti, mada posle sveg ovog vremena... prezrivo šmrknu. „Do Mijere A’vron, Osmatrači talasa, i dalje imaju... pretpostavljam da je zajednica najbolja reč... na Tomanskoj glavi, kod Falmea. A jedno od starih imena za Artura Hokvinga bilo je Čekić Svetla.“

„Da li ti to hoćeš da kažeš, kćeri“, reče Amirlin Tron, „da se vojske Artura Hokvinga, ili bolje reći njihovi potomci, posle hiljadu godina zaista vraćaju?”

„Kolaju glasine o ratu na Almotskoj ravnici i Tomanskoj glavi“, polako reče Moiraina. „A Hokving je poslao i dvojicu svojih sinova, ne samo vojske. Ako su zaista preživeli, u kojim god zemljama koje su našli, moglo bi biti mnogo Hokvingovih potomaka. Ili nijedan.“

Amirlin oprezno pogleda Moirainu, očigledno želeći da su same, kako bi mogla da je ispita šta smera. Moiraina načini smirujući pokret, a njena stara prijateljica joj uzvrati grimasom.

Verin, utonula u svoje beleške, ništa nije primetila. „Ne znam, majko. Doduše, sumnjam. Ništa ne znamo o tim zemljama koje je Artur Hokving rešio da pokori. Šteta što Morski narod odbija da pređe Aritski okean. Kažu da su na drugoj strani Ostrva mrtvih. Kad bih samo znala šta pod time misle, ali ta prokleta mučaljivost Morskog naroda...“ Ona uzdahnu, i dalje ne dižući glavu. „Sve što imamo je jedna smernica na ’zemlje pod Senkom, posle smiraja sunca, s one strane Aritskog okeana, gde Vojske Noći vladaju’. Tu nam ništa ne govori da li su vojske koje je Hokving poslao bile dovoljne da poraze te Vojske Noći, ili čak i da prežive Hokvingovu smrt. Kada je Stogodišnji rat počeo, svi su bili suviše zauzeti nastojanjem da za sebe omeđe deo Hokvingovog carstva da bi razmišljali o njegovim vojskama s one strane mora. Čini mi se, majko, da njegovi potomci, ako ih ima, i toliko su željni da se vrate, ne bi tako dugo čekali.“

„Onda misliš da to nije proročanstvo, kćeri?“

„Sad, drevno drvo“, reče Verin obuzeta svojim mislima. „Uvek je bilo glasina– ne više od toga – da je narod Almota, dok je još postojao, imao granu Avendesore, možda čak i živi izdanak. A barjak Almota bio je ’plavo za nebo iznad, crno za zemlju ispod, sa Drvetom života koje širi grane da ih spoji’. Naravno, Tarabonci sebe zovu Drvoljudi, i tvrde da su potomci vladara i plemića iz Doba legendi. A Domanci tvrde da su potomci onih koji su načinili Drvo života u Dobu legendi. Ima i drugih mogućnosti, ali primetićeš, majko, da najmanje tri u središtu imaju Almotsku ravnicu i Tomansku glavu.“

Amirlinin glas postade varljivo nežan. „Hoćeš li da se odlučiš, kćeri? Ako se seme Artura Hokvinga ne

vraća, onda ovo nije proročanstvo i gde se nalazi drevno drvo bitno je koliko i trula riblja glava.“

„Mogu da kažem samo ono što znam, majko“, kaza Verin, digavši pogled sa svojih beležaka, „i da odluku ostavim u tvojim rukama. Verujem da su strane vojske Artura Hokvinga odavno mrtve, ali to ne mora biti tačno. Vreme Promene, naravno, odnosi se na kraj Doba, a Veliki gospodar...”

Amirlin tresnu o sto kao da je grom udario. „Znam vrlo dobro ko je Veliki gospodar, kćeri. Mislim da bi bilo bolje da sada odeš.“ Udahnu duboko i vidljivo pokuša da se smiri. „Idi, Verin. Ne želim da se naljutim na tebe. Ne želim da zaboravim ko je naredio kuvarima da noću ostavljaju slatkiše kada sam bila polaznica.“

„Majko“, reče Moiraina, „ovde ništa ne ukazuje na proročanstvo. Svako ko ima malo pameti i znanja mogao bi da sastavi tako nešto, a niko nikada nije rekao da Mirdraali nemaju podmukao smisao za humor.“

„A naravno“, mirno reče Verin, „čovek koji usmerava mora biti jedan od trojice mladića koji putuju s tobom, Moiraina.”