Veliki lov

Ninaeva jurnu ka najbližem prorezu u zidu i zagleda se ka spoljašnjem dvorištu. Konji behu posvuda; teretne životinje i konji za jahanje. Ljudi su trčali između njih, dovikujući se. Jedino je oko Amirlininog palankina bila čistina. Par konja koji je nosio palankin mirno je stajao, bez ikakvih konjušara. Bilo je tu i nekoliko Zaštitnika, starali su se o svojim konjima, a na drugoj strani dvorišta bio je Ingtar s grupicom Sijenaraca u oklopima. Povremeno bi neko od Zaštitnika ili Ingtarovih ljudi prešao kaldrmu da izmeni koju reč.

„Trebalo je da držim momke podalje od tebe“, rekla je, i dalje posmatrajući dvorište. Kao i Egvenu, kad bih to mogla da izvedem, a da je pri tom ne ubijem. Svetlosti, zašto je morala da se rodi s prokletom sposobnošću? „Trebalo je da ih vratim kući.“

„Dovoljno su stari da se ne drže za suknju“, suvim glasom odgovori Moiraina. „A ti vrlo dobro znaš zašto je to nemoguće. Barem za jednog od njih. Sem toga, to bi značilo da bi Egvena sama išla u Tar Valon. Ili si odlučila da digneš ruke od Tar Valona? Ako ne dobiješ obuku u koriščenju Moći, nikada nećeš moći da je upotrebiš protiv mene.“

Ninaeva se otvorenih usta okrenu da pogleda Aes Sedai. Nije mogla da se suzdrži. „Ne znam o čemu pričaš.“

„Jesi li mislila da ja nisam toga svesna, dete? Pa, kako god želiš. Pretpostavljam da ideš u Tar Valon? Da, tako sam i mislila.“

Ninaeva požele da je udari, da izbriše kratki osmeh koji prelete preko lica Aes Sedai. One od Slamanja nisu mogle otvoreno da koriste moć, a kamoli Jednu moć, ali spletkarile su povlačeći konce kao lutkari, koristeći prestole i narode kao kamenove na ploči za igranje. Želi da i mene nekako upotrebi. Ako može kralja ili kraljicu, zašto ne i Mudrost? Baš kao što koristi Randa. Ja nisam dete, Aes Sedai.

„Šta sada radiš s Random? Zar ga nisi dovoljno iskoristila? Ne znam zašto ga nisi smirila, sada kada je Amirlin tu sa svim tim Aes Sedai, ali mora da imaš neki razlog. Mora da je to neka tvoja spletka. Da Amirlin zna šta spremaš, kladim se...“

Moiraina je saseče: „Zašto bi Amirlin zanimao običan čobanin? Naravno, ako joj se na njega na pogrešan način skrene pažnja, mogao bi biti smiren ili čak i ubijen. Na kraju krajeva, on je ono što je. A ljudi su prilično gnevni zbog si noćnih događaja. Svi traže nekoga da ga okrive.“ Aes Sedai ućuta i pusti da se tišina otegne. Ninaeva ju je škrgućući zubima streljala pogledom.

„Da“, naposletku reče Moiraina, „mnogo je bolje da pustimo uspavanog lava da i dalje spava. Počni da se spremaš.“ Okrenu se i pođe u pravcu kojim je Lan otišao. Hodala je kao da lebdi preko poda.

Namrštivši se, Ninaeva pesnicom tresnu zid; prsten joj se useče u dlan. Otvorila je šaku i pogledala ga. Činilo se kao da prsten rasplamsava njen gnev, usredsređuje njenu mržnju. O da, naučiću.

Misliš da mi možeš uteći jer znaš. Ali učiću bolje no što misliš i oboriću te zbog onog što si učinila. Zbog onog što si učinila Metu i Perinu. Zbog Randa, Svetlost mu pomogla i Tvorac ga zaštitio. Pogotovu zbog Randa. Šaka joj se sklopi oko teškog zlatnog kruga. I zbog sebe.

Egvena je posmatrala livrejisanu služavku koja je slagala njene haljine u kožom pokriveni putnički kovčeg. Osećala se pomalo nelagodno, čak i posle mesec dana, što neko za nju radi ono što može i sama. Bile su to tako lepe haljine, sve pokloni od gospe Amalise, baš kao i siva svilena haljina za jahanje koju je nosila, mada je ona bila jednostavna, izuzev nekoliko pupoljaka belih jutarnjih zvezda izvezenih na grudima. Dosta je haljina bilo još daleko ukrašenije. Bilo koja bi blistala za Nedelju ili Bel Tin. Uzdahnu, setivši se da će za sledeću Nedelju biti u Tar Valonu, a ne u Emondovom Polju. Sudeći po onome što joj je Moiraina ispričala o obuci polaznica – a to nije bilo skoro ništa – pretpostavljala je da možda neće biti kod kuće ni za Bel Tin, u proleće, niti čak Nedelju posle toga.

Ninaeva proviri u sobu. „Jesi li spremna?“ Zatim uđe. „Uskoro moramo da siđemo u dvorište.“ I ona je bila u haljini za jahanje, od plave svile sa crvenim cvetovima ljubavničkih čvorova na grudima. Još jedan dar gospe Amalise.

„Još malo, Ninaeva. Skoro da mi je žao što idemo. Pretpostavljam da u Tar Valonu nećemo imati mnogo prilika da nosimo ove divne haljine koje nam je Amalisa dala.“ Iznenada se nasmeja. „Ipak, Mudrosti, neće mi nedostajati to što sam morala stalno da se osvrćem dok sam se kupala.“

„Mnogo je bolje kupati se sam“, odsečno reče Ninaeva. Izraz lica nije joj se promenio, ali trenutak kasnije ona pocrvene.