Veliki lov

Zeba slete na uzani prozor, kao da se ruga njenom predviđanju vremena, i zagleda se u hodnik. Primetila ju je, pa odlete, dok joj se plavo i belo perje presijavalo na suncu.

Ninaeva se zagleda u mesto na kome je ptica bila. Ima oluje i nema oluje. To nešto znači. Ali šta?

Daleko niz hodnik pun žena i male dece videla je Randa kako se udaljava. Njegova pratnja sastavljena od žena skoro da je morala da trči kako bi ga sustigla. Ninaeva odlučno klimnu. Ako ima oluje koja nije oluja, on će biti u središtu. Podigavši suknje, požuri za njim.

Žene s kojima se sprijateljila otkad je došla u Fal Daru pokušale su da joj se obrate; znale su da je Rand došao s njom i da su oboje bili iz Dve Reke i želele su da znaju zašto ga je Amirlin pozvala. Amirlin Tron! Sledi se i potrča. Ali pre no što je napustila ženske odaje, on zamače iza suviše uglova i suviše ljudi.

„Kuda je otišao?“, upita Nisuru. Nije bilo potrebe da kaže ko. Čula je Randovo ime kako se pominje u razgovoru žena okupljenih oko zasvođenih vrata.

„Ne znam, Ninaeva. Izleteo je kao da mu je Srcokobnik za petama. A i treba, kad je došao ovamo s mačem za pojasom. Nakon toga Mračni bi trebalo da mu je najmanja briga. Kakvo je to vreme došlo? A primila ga je Amirlin, i to u svojim odajama. Reci mi, Ninaeva, da li je on zaista princ u tvojoj zemlji?“ Druge žene prestadoše da pričaju i primakoše se bliže da bi čule.

Ninaeva nije bila sigurna šta im je odgovorila. Nešto zbog čega su je pustile da nastavi. Požurila je niz prolaze koji su vodili dalje od ženskih odaja, zagledajući svaki pobočni hodnik. Pesnice joj behu stisnute. Svetlosti, šta su mu uradile? Trebalo je da ga nekako izbavim od Moiraine, Svetlost je oslepela. Ja sam njegova Mudrost.

Jesi li, naruga joj se neki glasić. Ostavila si Emondovo Polje da se stara samo o sebi. Imaš li i dalje prava da sebe zoveš njihovom Mudrošću?

Nisam ih napustila, odlučno odgovori sama sebi.

Dovela sam Mavru Malen iz Devonovog Jahanja da se stara o svemu dok se ne vratim. Ona može da se nosi s gradonačelnikom i Seoskim savetom, a dobro se slaže sa Ženskim krugom.

Mavra će morati da se vrati u svoje selo. Nema sela koje može dugo bez svoje Mudrosti. Ninaeva se žacnu. Mesecima nije bila u Emondovom Polju.

„Ja sam Mudrost Emondovog Polja!“, reče naglas.

Livrejisani sluga koji je nosio trubu tkanine trepnu, a onda se nisko pokloni, pre no što odjuri dalje. Sudeći po izrazu na njegovom licu, bio je željan da se nađe negde drugde.

Pocrvenevši, Ninaeva se osvrnu da vidi da li je još neko ovo primetio. Bilo je samo još nekoliko muškaraca u hodniku, udubljenih u razgovor, i nešto žena u crnom i zlatnom koje su radile svoje poslove i klanjale joj se u prolazu. Vodila je tu unutrašnju raspravu stotinu puta ranije, ali sada se prvi put desilo da naglas priča sama sa sobom. Promrmlja nešto sebi u bradu, a onda čvrsto stisnu usne kada shvati šta radi.

Konačno je počelo da joj biva jasno kako je njena potraga uzaludna, kada je naišla na Lana. Bio joj je okrenut leđima i gledao kroz prorez za strelce ka spoljašnjem dvorištu. Odatle su dopirali povici i konjska njiska. Lan beše toliko usredsređen da je nije čuo, prvi put. Mrzela je to što nikada nije mogla da mu se prikrade, ma koliko tiho koračala. U Emondovom Polju smatrali su je iskusnom u šumskim veštinama, mada to nije bilo umeće koje je privlačilo mnogo žena.

Ona stade i pritisnu stomak rukama da ga smiri. Trebalo bi da se napijem ranela i ovčijeg korena, kiselo pomisli. Bila je to mešavina koju je davala svima koji su se vukli i tvrdili da su bolesni, ili se ponašali kao guske. Ranel i ovčiji koren bi malo razvedrili čoveka, a nisu bili štetni. Ali glavno je bilo da su imali odvratan ukus, koji traje čitav dan. Bio je to savršen lek za budalasto ponašanje.