Veliki lov

Egvena se nasmeši. Misli na Lana. I dalje je bilo neobično misliti o Ninaevi, Mudrosti, kako sanjari o nekom muškarcu. Ne bi bilo pametno da Ninaevi to i kaže, ali Mudrost se u poslednje vreme ponašala čudno kao svaka devojka kojoj srce zaigra za nekim muškarcem. I to jednim koji nema dovoljno mozga da je bude vredan. Ona ga voli, a vidim da i on voli nju, pa zašto on onda ne skupi pameti da nešto kaže?

„Mislim da više ne bi trebalo da me zoveš Mudrost“, odjednom reče Ninaeva.

Egvena trepnu. To baš i nije bilo obavezno, a Ninaeva nikada nije to ni zahtevala, sem kada je bila ljuta, ili u svečanim prilikama. Ali ovo... „Zašto da ne?“

„Ti si sada žena.“ Ninaeva pogleda njenu nepovezanu kosu, a Egvena se odupre nagonu da je na brzinu uplete. Aes Sedai su nosile kosu kako su htele, ali to što je svoju tako nosila postalo je za nju simbol početka novog života. „Ti si žena“, odlučno ponovi Ninaeva. „Mi smo dve žene, daleko od Emondovog Polja, i proći će mnogo vremena pre no što se vratimo kući. Biće bolje da me zoveš samo Ninaeva.”

„Vratićemo se kući, Ninaeva. Hoćemo.“

„Ne pokušavaj da utešiš Mudrost, devojko“, progunđa Ninaeva, ali se ipak nasmeši.

Začu se kucanje na vratima, ali pre no što ih Egvena otvori, Nisura uđe. Na licu joj se ocrtavala uznemirenost. „Egvena, onaj tvoj mladić pokušava da uđe u ženske odaje.“ Zvučala je zaprepašćeno. „I to s mačem. Samo zato što ga je Amirlin pustila da tako uđe... Lord Rand bi trebalo da bude pametniji. Pravi skandal. Egvena, moraš da razgovaraš s njim.“

„Lord Rand“, frknu Ninaeva. „Taj mladić se mnogo uobrazio. Kada meni padne šaka, daću ja njemu lorda.“

Egvena dodirnu Ninaevu po ruci. „Pusti me da popričam s njim, Ninaeva. Nasamo.“

„Oh, u redu. Najbolji muškarci nisu ništa drugo no pripitomljene životinje.“ Ninaeva zastade, a onda dodade: „Ali ipak, oni najbolji vrede truda da se pripitome.“

Egvena odmahnu glavom dok je izlazila za Nisurom u hodnik. Samo pre pola godine Ninaeva ne bi dodala taj drugi deo. Ali nikada neće uspeti da pripitomi Lana.

Ponovo pomisli na Randa. Pravi skandal, je li? „Da ga pripitomim?“, promrmlja. „Ako do sada nije naučio da se ponaša, odraću ga živog.“

„Ponekad je upravo to potrebno“, reče Nisura brzo hodajući. „Muškarci su pre braka jedva polucivilizovani.“ Pogleda Egvenu ispod oka. „Nameravaš li da se udaš za lorda Randa? Nije mi namera da guram nos u tuđa posla, ali ideš u Belu kulu, a Aes Sedai retko sklapaju brakove – samo neke iz Zelenog Ađaha, koliko sam ja čula, i to ne mnogo njih...“

Egvena je mogla sama da završi. Čula je priče po ženskim odajama o prikladnoj ženi za Randa. Isprva je bila besna i ljubomorna zbog toga. Skoro da su bili obećani jedno drugom, još od malih nogu. Ali ona će biti Aes Sedai, a on je ono što je. Čovek koji može da usmerava. Mogla bi da se uda za njega. I da ga gleda kako ludi, kako umire. Jedini način da se to zaustavi bio bi da ga umire. Ne mogu to da mu uradim. Ne mogu! „Ne znam“, tužno je rekla.

Nisura klimnu. „Niko neće loviti u tvom posedu, ali ti ideš u Kulu, a on bi bio dobar muž. Kada bude pripitomljen. Evo ga.“

Žene su se skupile oko ulaza u ženske odaje, i s unutrašnje i sa spoljne strane. Sve su gledale trojicu muškaraca u hodniku. Rand, s mačem opasanim preko crvenog kaputa, stajao je suočen s Agelmarom i Kađinom. Oni nisu imali mačeve; čak i posle sinoćnih događaja, ovo su ipak bile ženske odaje. Egvena se zaustavi u pozadini gomile.

„Shvataš zašto ne možeš da uđeš“, govorio je Agelmar. „Znam da se u Andora drugačije postupa, ali ti shvataš?“

„Nisam ni pokušao da uđem.“ Rand je zvučao kao da je sve to već više puta objasnio. „Rekao sam gospi Nisuri da želim da vidim Egvenu, a ona je rekla da je Egvena zauzeta i moram da čekam. Samo sam je pozvao s vrata. Nisam ni pokušao da uđem. Kako su me sve pogledale, kao da sam imenovao Mračnoga.“

„Žene imaju svoje običaje“, reče Kađin. Bio je visok za Sijenarca, skoro kao Rand, i vitak. Perčin mu je bio crn kao katran. „One određuju pravila u ženskim odajama, a mi ih poštujemo čak i kad su glupa.“ Više žena na te reči podiže obrve, a on žurno pročisti grlo i nastavi: „Ako želiš da razgovaraš s nekom od žena, moraš poslati poruku, ali poruka će biti uručena kad njima bude volja, a dok ne bude, moraš čekati. Takav je naš običaj.“

„Moram da je vidim“, tvrdoglavo reče Rand. „Uskoro polazimo. Hteo bih da pođemo i pre, ali ipak moram da vidim Egvenu. Vratićemo Rog Valera i bodež, i to će biti kraj te priče. Kraj. Ali želim da je vidim pre no što odem.“ Egvena se namršti; čudno je zvučao.

„Nema potrebe za tom žestinom“, kaza Kađin. „Ti i Ingtar ćete pronaći Rog, ili ne. Ako ga ne pronađete, vratiče ga neko drugi. Točak tka kako Točak želi, a mi smo samo niti u Sari.“