Veliki lov

„Ne dozvoli da te Rog obuzme, Rande“, progovori Agelmar. „U stanju je da uhvati čoveka – znam kako je to – a to nije način. Čovek mora tražiti dužnost, a ne slavu. Biće šta će biti. Ako je suđeno da se Rog Valera oglasi na strani Svetlosti, ta' o će i biti.“

„Evo tvoje Egvene“, reče Kađin ugledavši je.

Agelmar se osvrnu i klimnu kada je vide s Nisurom. „Ostaviću te u njenim rukama, Rande al’Tore. Zapamti, ovde su zakon njene reči, ne tvoje. Gospo Nisura, ne budi preoštra s njim. Samo je želeo da vidi ovu mladu ženu, a naši običaji nisu mu poznati.“

Egvena pođe za Nisurom, dok je Sijenarka prolazila između okupljenih žena. Nisura kratko nakloni glavu Agelmaru i Kađinu; namerno nije uključila i Randa u naklon. Glas joj beše stegnut. „Lorde Agelmare. Lorde Kađine. Do sada bi trebalo da toliko poznaje naše običaje. Ali suviše je veliki da ga izlupam, tako da ću dozvoliti Egveni da se pobrine za njega.“

Agelmar očinski potapša Randa po ramenu. „Vidiš. Razgovaraćeš s njom, mada ne baš onako kako si hteo. Hajde, Kađine. Imamo još mnogo toga da uradimo. Amirlin i dalje želi...“ Glasovi su im se gubili dok su odlazili. Rand je samo stajao, gledajući Egvenu.

Egvena shvati da žene još posmatraju. Koliko Randa, toliko i nju. Čekaju da vide šta će učiniti. Dakle, ja treba da se pobrinem za njega? Ipak oseli kako joj ga je žao. Trebalo je da se očešlja. Na licu mu se video gnev, prkos i umor. „Pođi sa mnom“, reče mu. Mrmljanje se začu iza njih dok su se hodnikom udaljavali od ženskih odaja. Rand kao da se borio sam sa sobom, tražeći šta da kaže.

„Čula sam za tvoje... podvige“, progovori ona naposletku. „Sinoćna jurnjava s mačem kroz ženske odaje. Mač na prijemu kod Amirlin Tron.“ On i dalje ništa ne reče. Samo je koračao kraj nje mršteći se na pod. „Nije te... povredila, zar ne?“ Nije mogla da se natera da ga pita je li smiren; izgledao je sve samo ne mimo, ali pojma nije imala kako muškarac posle toga izgleda.

On se trže. „Ne. Nije... Egvena, Amirlin..Odmahnu glavom. „Nije me povredila.“

Imala je osećaj da je hteo da kaže nešto sasvim drugo. Obično je bila u stanju da dokuči ono što je hteo od nje da sakrije, ali kada je zaista hteo da bude tvrdoglav, lakše bi joj bilo da noktima iskopa ciglu iz zida. Sudeći po tome kako mu je vilica stisnuta, sada je bio na vrhuncu tvrdoglavosti.

„Šta je htela s tobom, Rande?“

„Ništa važno. Ta’veren. Htela je da vidi ta’verena.“ Pogleda je, s nežnim izrazom lica: „A šta je s tobom, Egvena? Jesi li dobro? Moiraina je rekla da ćeš biti, ali bila si tako mirna. Najpre sam mislio da si mrtva.“

„Pa, nisam“, nasmeja se ona. Nije se sećala ničeg od trenutka kada je pozvala Meta da pođe s njom u tamnicu, do jutrošnjeg buđenja u sopstvenom krevetu. „Moiraina je rekla da bi mi ostavila glavobolju zbog gluposti, da je mogla to da ostavi, a ostalo da Izleči, ali nije mogla.“

„Rekao sam ti da je Fejn opasan“, promrmlja on. „Rekao sam ti, ali ti nisi htela da slušaš.“

„Ako ćeš tako da razgovaraš”, odgovori mu ona čvrsto , „predaću te Nisuri. Ona neće ovako govoriti s tobom. Poslednji koji je hteo da se progura u ženske odaje proveo je mesec dana u sapunu do lakata, pomažući ženama u pranju, a samo je hteo da pronađe svoju verenicu da bi s njom nešto raspravio. Barem je bio dovoljno pametan da ne nosi mač. Samo Svetlost zna šta bi tebi uradile.”

„Svi hoće nešto sa mnom da urade”, prosikta on. „Svi hoće za nešto da me upotrebe. Pa, niko me neće upotrebiti. Pošto budemo pronašli Rog i Metov bodež, niko me više neće upotrebiti.”

Ona razdraženo zagunđa, uhvati ga za ramena i okrenu ga tako da su stajali licem u lice. Prostreli ga pogledom. „Ako ne počneš da govoriš razumno, Rande al’Tore, kunem se da ću ti izvući uši.“

„Sada zvučiš kao Ninaeva.” Nasmeja se. Ali dok ju je gledao, smeh mu utihnu. „Pretpostavljam... Pretpostavljam da te nikada više neću videti. Znam da ideš u Tar Valon. Znam to. I postaćeš Aes Sedai. Ja sam s Aes Sedai završio, Egvena. Nemam nameru da budem lutka na žici za njih, niti za Moirainu, niti bilo koga drugog.”

Izgledao je tako izgubljeno da je želela da ga zagrli, i tako tvrdoglavo da je zaista htela da mu izvuče uši. „Slušaj me, ti veliki vole. Ja ću postati Aes Sedai, i pronaći ću neki način da ti pomognem. Hoću.”

„Kada me sledeći put budeš videla, verovatnije je da ćeš hteti da me smiriš.”

Ona se žurno osvrnu; bili su sami u hodniku. „Ako ne paziš šta pričaš, neću moći da ti pomognem. Želiš li da svi znaju?”

„Već ih previše zna“, odgovori on. „Egvena, voleo bih da je drugačije. Ali nije... Čuvaj se. I obećaj mi da nećeš odabrati Crveni Ađah.”

Suze joj zamagliše vid i ona ga zagrli. „Ti se čuvaj”, odlučno reče u njegove grudi. „Ako se ne budeš čuvao, ja ću – ja ću...” Učinilo joj se da je čula kako je promrmljao: „Volim te”, a onda je odlučno sklonio njene ruke i nežno je odmakao od sebe. Okrenuo se od nje i skoro potrčao.