Veliki lov

Loijal ga, izgleda, nije čuo. Trljajući postrance nos prstom veličine kobasice, Ogijer je i dalje gledao kapiju kroz koju je Zaštitnik prošao. „Ako je želela da zna šta se dešava, zašto nije nekog poslala pre no što je napustila Tar Valon? Ali vi ljudi uvek ste tako nagli i lako se uzbuđujete. Uvek skačete okolo i vičete.“ Uši mu se ukočiše od stida. „Žao mi je, Rande. Vidiš šta sam hteo da kažem o govorenju pre razmišljanja. Kao što znaš, ponekad sam i ja brzoplet i lako se uzbuđujem.“

Rand se nasmeja. Bio je to slabašan smeh, ali bilo je dobro smejati se zbog nečega. „Možda bismo bili staloženiji da živimo koliko Ogijeri.“ Loijal je imao devedeset godina, ali po merilima Ogijera, još bi deset godina trebalo da prođe pre no što bude dovoljno star da sam bude van stedinga.

To što je uprkos tome otišao, tvrdio je on, bio je dokaz njegove naglosti. Ako je Loijal bio Ogijer koji se lako uzbuđuje, Rand je mislio kako ostali mora da su od kamena.

„Možda je tako“, mislio se Loijal, „ali ljudi toliko toga urade u životu. Mi ne činimo ništa, sem što sedimo u stedinzima. Sađenje gajeva, pa čak i gradnja, sve se to radilo pre no što se Dugo izgnanstvo okončalo.“ Gajevi su bili dragi Loijalu, ne gradovi zbog kojih su Ogijeri ostali u sećanju ljudi kao graditelji. Loijal je napustio svoj dom da bi video te gajeve, koje su zasadili ogijerski Graditelji da ih podsećaju na steding. „Otkako smo pronašli stedinge, mi...“ Ućuta kada se Amirlin približi.

Ingtar i ostali podigoše se u sedlima, spremivši se da sjašu i kleknu, ali ona im pokaza da ostanu na konjima. Leana je stajala kraj nje, a Agelmar korak iza. Sudeći po njegovom sumornom licu, odustao je od pokušaja da je ubedi da ostane duže.

Amirlin pogleda svakog ponaosob pre no što im se obrati. Randa nije gledala duže od ostalih.

„Mir bio naklonjen tvom maču, lorde Ingtare“, naposletku reče. „Slava Graditeljima, Loijale Kiserane.“

„Počastvovani smo, majko. Mir bio naklonjen Tar Valonu.“ Ingtar se pokloni u sedlu, kao i ostali Sijenarci.

„Čast Tar Valonu“, reče Loijal i pokloni se.

Samo su Rand i njegova dva prijatelja na drugoj strani ostali uspravno. Pitao se šta li je njima rekla. Leana se namršti na svu trojicu, a Agelmar razrogači oči, ali Amirlin ih nije ni primetila.

„Jašete da pronađete Rog Valera“, obrati im se, „i sva nada ovog sveta jaše s vama. Rog ne sme ostati u pogrešnim rukama, pogotovu ne u rukama Prijatelja Mraka. Oni koji budu odgovorili njegovom zovu služiće onome ko ga oglasi, ko god to bio. Oni su vezani za Rog, ne za Svetlost.“

Ljudi koji su je slušali uskomešaše se. Svi su verovali da će se ti junaci prizvani iz groba boriti na strani Svetlosti. Ako bi se umesto toga borili za Senku...

Amirlin nastavi, ali Rand je više nije slušao. Posmatrač se vratio. Dlačice na vratu mu se nakostrešiše. Pogledao je krcate streljačke galerije koje su gledale na dvorište. Redove ljudi koji su se gurali duž stražarskih staza na vrhu zidina. Negde među njima bio je par očiju koji ga je neprimećen pratio. Pogled što se lepio po njemu kao prljavo ulje. To ne može biti Sen, ne ovde. Ko onda? Ili šta? Izvio se u sedlu okrenuvši Riđana, tražeći pogledom. Pastuv ponovo poče da poigrava.

Iznenada nešto prolete ispred Randovog lica. Čovek koji je prolazio iza Amirlin uzviknu i pade. Crnopera strela virila mu je iz boka. Amirlin je mirno stajala, gledajući prorez u svom rukavu; krv je polako natapala sivu svilu.

Neka žena vrisnu, i dvorište najednom poče da odzvanja od povika. Ljudi na zidinama stadoše besno da se komešaju, a svaki muškarac u dvorištu isukao je mač. Čak i Rand. Iznenadi se kada to shvati.

Agelmar je mahao sečivom ka nebu. „Pronađite ga!“, urlikao je. „Dovedite mi ga!“ Njegovo pocrvenelo lice preblede kada vide krv na Amirlininom rukavu. Pade na kolena i pognu glavu. „Oprosti, majko. Izneverio sam tvoju bezbednost. Posramljen sam.“

„Gluposti, Agelmare“, reče Amirlin. „Leana, prekini da se vrtiš oko mene i postaraj se za tog čoveka. Više no jednom sam se gore posekla čisteči ribu, a njemu je sada pomoč potrebnija. Ustani, Agelmare. Ustani, gospodaru Fal Dare. Nisi me izneverio, i nemaš razloga za stid. Prošle godine u Beloj kuli, s mojom sopstveflom stražom na svakoj kapiji i Zaštitnicima svuda oko mene, čovek s nožem mi se primakao na pet koraka. Beli plašt, nesumnjivo, mada nemam dokaza. Molim te, ustani, ili ću ja biti posramljena.“ Dok je Agelmar polako ustajao, ona dodirnu svoj rasečeni rukav. „Bedno ciljanje za lukonošu Belih plaštova, ili čak Prijatelja Mraka.“ Pogled joj se na trenutak susrete s Randovim. „Ako je uopšte gađao mene.“ Ona skrenu pogled pre no što je Rand mogao bilo šta da joj pročita s lica, ali iznenada požele da sjaše i da se sakrije.

Nije ona bila meta, i toga je svesna.

Leana ustade. Neko je prebacio plašt preko lica čoveka koji je primio strelu. „Mrtav je, majko.“ Zvučala je umorno. „Bio je mrtav kada je dotakao tlo. Čak i da sam bila uz njega...“