Veliki lov

„Učinila si šta si mogla, kćeri. Smrt ne može da se Izleči.“

Agelmar se približi. „Majko, ako ima ubica Belih plaštova, ili Prijatelja Mraka, moraš mi dopustiti da pošaljem ljude s tobom. Barem do reke. Ne bih preživeo da ti se nešto dogodi u Šijenaru. Molim te, vrati se u ženske odaje. Čuvaću ih svojim životom dok ne budeš spremna za putovanje.“

„Budi spokojan“, odgovori mu ona. „Ova ogrebotina neće me ni na trenutak zaustaviti. Da, da, drage volje prihvatam pratnju tvojih ljudi do reke, kad si toliko uporan. Ali neću dozvoliti da ovo zadržava lorda Ingtara. Svaki otkucaj srca je važan dok Rog ne bude ponovo nađen. Imam li. tvoju dozvolu, lorde Agelmare, da izdam naređenje ljudima zakletim tebi?“

On nakloni glavu u znak pristanka. U tom trenutku dao bi joj i Fal Daru da je tražila.

Amirlin se okrenu Ingtaru i ljudima okupljenim iza njega, ne pogledavši Randa ponovo. On se iznenadi kada vide da se odjednom nasmešila.

„Kladim se da Ilijan nije tako uzbudljivo ispratio svoj Veliki lov na Rog“, kaza ona. „Ali pravi Veliki lov je vaš. Vas je malo, tako da možete brzo da putujete, ali ima vas dovoljno da učinite ono što se mora. Zadužujem tebe, lorde Ingtare od kuće Sinova, zadužujem sve vas, pronađite Rog Valera, i ne dozvolite ničemu da vam prepreci put.“

Ingtar isuka mač iz kanija na leđima i poljubi sečivo. „Životom i dušom, kućom i čašću, kunem se, majko.“

„Jašite, onda.“

Ingtar okrenu konja prema kapiji.

Rand mamuznu Riđana i odgalopira prema koloni koja je već nestajala kroz kapiju.

Nesvesni onoga što se unutra odigralo, Amirlinini kopljanici i strelci stajali su preprečivši put od kapije do gradske četvrti. Plamen Tar Valona bio im je na grudima. Njeni dobošari i trubači čekali su u blizini kapije, spremni da stanu u red kada ona pođe. Iza redova naoružanih ljudi, trg ispred tvrdinje bio je pun sveta. Neki su veselo pozdravljali Ingtarov barjak, a drugi nesumnjivo misleći da ovo znači polazak Amirlin Tron. Sve jače klicanje gomile pratilo je Randa preko trga.

Sustigao je Ingtara tamo gde su s obe strane kaldrmom popločane ulice bile kuće niskih streha i radnje. I ovde je vladala gužva. Poneki su takođe uzvikivali vesele pozdrave. Met i Perin su jahali na čelu kolone, skupa sa Ingtarom i Loijalom, ali povukli su se nazad kada im se Rand pridružio. Kako ću da im se izvinim ako beže čim me vide. Nek sam spaljen, ne izgleda kao da umire.

„Čangu i Nidao su nestali”, odjednom reče Ingtar. Zvučao je hladno i gnevno, ali i potreseno. „Prebrajali smo svaku glavu u tvrđavi, živu i mrtvu, i sinoć i jutros. Samo oni nedostaju.”

„Čangu je juče bio na straži u tamnici”, polako reče Rand.

„Nidao takođe. Njihova je bila draga straža. Uvek su se držali zajedno, čak i ako su morali da trampe ili idu na dodatne dužnosti zbog toga. Nisu bili na straži kada se to odigralo, ali... Pre mesec dana borili su se kod Tarvinovog procepa i spasli život lordu Agelmaru kada mu je konj pao, a on bio okružen Trolocima. A sad ovo. Prijatelji Mraka.“ Duboko udahnu. „Sve se raspada.“

Jedan jahač progura se kroz gomilu na pločnicima i pridruži se koloni, odmah iza Ingtara. Sudeći po njegovoj odeći, bio je građanin. Vitak, izboranog lica i duge kose koja je počinjala da sedi. Zavežljaj i čuture s vodom bili su mu vezani iza sedla, a kratki mač i mačolomac visili su mu o pojasu, odmah do drvene palice.

Ingtar primeti Randove poglede upućene tom čoveku. „Ovo je Hurin, naše njuškalo. Nije bilo potrebe da kažemo Aes Sedai za njega. Nije da on radi nešto loše, razumeš. Kralj ima njuškalo u Fal Moranu, a još jedan je u Ankor Dailu. To je samo zato što Aes Sedai retko vole ono što ne razumeju, a pošto je on muškarac... To, naravno, nikakve veze nema s Moći. Aaaaah! Kaži mu ti, Hurine.“

„Da, lorde Ingtare“, odgovori čovek. Nisko se pokloni Randu iz sedla. „Čast mi je da služim, moj lorde.“

„Zovi me Rand.“ Rand ispruži ruku, a Hurin se trenutak kasnije isceri i prihvati je.

„Kako želiš, moj lorde Rande. Lord Ingtar i lord Kađin nemaju ništa protiv jednostavnog ponašanja – i lord Agelmar, naravno – ali u gradu pričaju da si strani princ s juga, a neki strani lordovi mnogo drže do toga da svako bude na svom mestu.“

„Ja nisam lord.“ Barem ću sada od toga pobeći. „Samo Rand.“

Hurin trepnu. „Kako želiš, moj lor... ah... Rande. Vidiš, ja sam njuškalo. Ove Nedelje biće četiri godine. Nikada ranije nisam čuo za tako nešto, ali čujem da sada ima još nekoliko njih poput mene. Počelo je lagano. Prvo sam primećivao loše mirise tamo gde niko drugi ništa nije osećao, a onda je raslo. Trebala mi je čitava godina pre no što sam shvatio šta se dešava: mogu da namirišem nasilje, ubistva i povrede. Mogu da namirišem gde se dogodilo, i da pratim trag počinioca. Svaki trag je drugačiji, tako da ne mogu da se izmešaju. Lord Ingtar je čuo za to i primio me u službu, da služim kraljevoj pravdi.”