Veliki lov

„Možeš da namirišeš nasilje?”, reče Rand. Nije mogao da odoli da ne pogleda njegov nos. Bio je običan, ni veliki ni mali. „Hoćeš da kažeš da zaista možeš da pratiš nekoga ko je, na primer, nekoga ubio? Po mirisu?”

„Jeste, moj lor... ah... Rande. S vremenom bledi, ali što je gore nasilje počinjeno, duže traje. A i-i-i, mogu da namirišem deset godina staro bojno bolje, iako su tragovi ljudi koji su učestvovali u bici nestali. Gore, blizu Pustoši, tragovi Troloka skoro nikada ne blede. Troloci i ne znaju ni za šta drugo sem za klanje i ubijanje. E sad, kafanska tuča, uz možda neku slomljenu ruku... taj miris nestane za nekoliko sati.”

„Vidim zašto ne bi voleo da te Aes Sedai otkriju.”

„Ah, lord Ingtar je bio u pravu za Aes Sedai, Svetlost ih sve obasjala – ah – Rande. Bila je jedna u Kairhijenu – iz Smeđeg Ađaha, ali kunem se, počeo sam da mislim da je Crvena pre no što me je pustila. Držala me je mesec dana pokušavajući da otkrije kako to radim. Nije joj se svidelo to što ne zna. Stalno je mrmljala: Da li se to staro vratilo, ili je novo?, i streljala me pogledom kao da koristim Jednu moć. Skoro da sam počeo da sumnjam u sebe. Ali nisam poludeo, i ja ništa ne radim. Samo mirišem.”

Rand se seti Moiraininih reči. Stare barijere slabe. Ima nekog razlaganja i promene u vremenu u kome živimo. Stare stvari ponovo hode, a nove se rađaju. Možda ćemo doživeti kraj Doba.

Stresao se. „Dakle, pratićemo kradljivce Roga tvojim nosem.”

Ingtar klimnu. Hurin se ponosno isceri i kaza: „Hoćemo – ah – Rande. Jednom sam pratio ubicu do Kairhijena, a drugog sve do Maradona, da ih privedem kraljevoj pravdi.” Osmeh mu se izgubi s lica. Izgledao je kao da ga nešto muči. „Ali ovo je najgore do sada. Ubistvo ima loš miris, a ubičin trag smrdi od toga, ali ovo...” Nos mu se nabrao. „Sinoć su u tome učestvovali ljudi. Prijatelji Mraka, mora biti, ali njih ne možeš prepoznati po mirisu. Ono što ja pratim su Troloci i Polutani. I nešto još gore.“ Glas mu se izgubi u mrmljanju u bradu, ali Rand ga je čuo. „Svetlost mi pomogla, nešto još gore.“

Stigoše do gradskih kapija. Tek što prođoše zidine, Hurin podiže lice i onjuši povetarac. Nozdrve mu se raširiše, a onda zgađeno šmrknu. „Onuda, moj lorde Ingtare“, pokaza ka jugu.

Ingtar je delovao iznenađeno. „Ne prema Pustoši?“

„Ne, lorde Ingtare. Fuj!“ Hurin rukavom obrisa usta. „Skoro da mogu da ih okusim. Na jug su otišli.“

„Amirlin Tron je, dakle, bila u pravu“, polako kaza Ingtar. „Velika je to i mudra žena, koja zaslužuje bolje sluge od mene. Prati trag, Hurine.“ Rand se okrenu i zagleda se kroz kapiju, niz ulicu, sve do utvrde. Nadao se da je Egvena dobro. Ninaeva će se starati o njoj. Možda je ovako i bolje, kao oštar rez, suviše brz da bi boleo dok ne bude gotovo.

Pojahao je na jug, za Ingtarom i barjakom sa sivom sovom. Vetar je bivao sve jači i hladniji, uprkos suncu. Randu se učinilo da vetar sa sobom nosi slabašan podrugljivi smeh.

Mesec je sijao nad vlažnim tamnim ulicama Ilijana, koje su još zvonile od ostataka proslave što je počela tokom dana. Za samo nekoliko dana, Veliki lov na Rog biće odaslat uz pompu i ceremonije koje su, navodno, poticale iz Doba legendi. Proslave za Lovce stopile su se sa proslavom Tevena, i njenim čuvenim takmičenjima i nagradama za zabavljače. Najveća nagrada će, kao i uvek, otići za najbolje izvođenje Velikog lova na Rog.

Noćas su zabavljači bili razonoda u gradskim palatama i zamkovima, gde su se veliki i moćni gostili, a Lovci iz svih naroda došli da bi jahal: i pronašli, ako ne sam Rog Valera, a ono u najmanju ruku besmrtnost u pesmi i priči. Tamo će biti muzika i igranje, kao i lepeze i led da suzbiju prvu pravu vrelinu ove godine, ali i ulice su bile ispunjene karnevalom, u noći osvetljenoj mesecom. Svaki dan i svaka noć bili su karneval, sve dok Lov ne otpočne.

Ljudi su trčali pored Bejla Domona u bizarnim i kitnjastim maskama i kostimima. Mnogi su pokazivali previše golotinje. Trčali su u grupicama, vičući i pevajući, u raštrkanim parovima koji su se kikotali i stiskali, u razuzdanim grupama. Nebo je bilo puno vatrometa, zlatnih i srebrnih cvetova naspram crnog. U gradu je bilo iluminatora skoro koliko i zabavljača.

Domon nije mnogo mario za vatromet, niti za Lov. Išao je da se sretne s čovekom za koga je mislio kako pokušava da ga ubije.