Veliki lov

„On jeste iz Dve Reke“, prekorno reče Met. „Odrastao sam s njim, mada se to sada ne bi reklo. Ako mu u glavu utuvite i te gluposti o Aijelima, povrh svega što je već unutra, Svetlost zna šta će ispasti. Možda aijelski lord.“

„Ne“, kaza Loijal, „on izgleda tako. Sećaš se, Rande, da sam jednom to primetio, mada sam tada mislio da je to samo stoga što ne poznajem ljude dovoljno dobro. Sećaš se? Dok hlada više ne bude, dok vode ne nestane, u Senku ogoljenih zuba, poslednjim dahom prkosno vičući, da pljunem u oko Slepnikovo Poslednjeg dana. Sećaš se, Rande?“

Rand se zagleda u svoj tanjir. Obmotaj šoufu oko glave, i bićeš isti Aijel. To je rekao Gavin, brat Elejne, kćeri naslednice Andora.

Svi misle da sam nešto što nisam.

„Šta je to bilo?“, upita Met. „To oko pljuvanja Mračnom u oko?“

„Aijeli kažu da će se dotle boriti“, odgovori Ingtar, „i ne sumnjam da je tako. Izuzimajući torbare i zabavljače, Aijeli svet dele na dva činioca: Aijele i neprijatelje. To su promenili u slučaju Kairhijena pre pet vekova, iz nekog razloga koji niko sem Aijela ne razume, ali mislim da to nikada više neće učiniti.“

„Pretpostavljam da ne“, uzdahnu Loijal. „Ali dopuštaju Tuata’amma, Putujućem narodu, da pređu Pustaru. A ni na Ogijere ne gledaju kac na neprijatelje, mada sumnjam da bi bilo ko od nas hteo da ode u Pustiru. Aijeli ponekad dolaze u Steding Šangtai da se trampe za pevano drvo. Tvrdi su to ljudi.“

Ingtar klimnu. „Voleo bih da ja imam nekoliko takvih. Upola takvih.“

„Je li to šala?“, nasmeja se Met. „Da ja pretrčim milju noseći toliko gvožđa koliko vi, na licu mesta bih pao i ne bih se budio nedelju dana. Vi ste čitavog dana prelazili milju za miljom.“

„Aijeli su tvrdi“, reče Ingtar. „I muškarci i žene, tvrdi. Znam, borio sam se protiv njih. U stanju su da pretrče pedeset milja i da se nakon toga bore. Oni su smrt koja hoda sa svakim oružjem, a i bez njega. Izuzev mača. Iz nekog razloga, mač neće ni da dotaknu. Niti da jašu, što im ionako ne treba. Ako ti u rukama imaš mač, a Aijel nema ništa, borba je ravnopravna. Ako si dobar. Čuvaju krave i koze tamo gde bismo ti ili ja umrli od žeđi za manje od dana. Svoja sela prave u ogromnim kamenim stubovima u Pustari. Tamo su od Slamanja, ili skoro toliko. Artur Hokving je pokušao da ih iskopa odatle i krvavo završio. Jedini veći poraz koji je ikada pretrpeo. Danju vazduh u Aijelskoj pustari sija od vreline, a noću je ledeno. A Aijel bi te prostrelio onim svojim plavookim pogledom i rekao da nigde drugde ne bi voleo da bude, na čitavoj majčici zemlji. I govorio bi istinu. Ako bi ikada pokušali da izađu, teško da bismo ih zaustavili. Aijelski rat trajao je tri godine, a to su bila samo četiri od trinaest klanova.“

„Sive oči s majčine strane ne čine ga Aijelom“, kaza Met.

Ingtar slegnu ramenima. „Kao što rekoh, ne postavljam pitanja.“

Kada je Rand te noći konačno legao, glava mu je brujala od neželjenih misli. Pljunuti Aijel. Moiraina Sedai hoće da kaže da si iz Dve Reke. Aijeli opustošili sve do Tar Valona. Rođen na padinama Zmaj-planine. Ponovorođeni Zmaj.

„Neću da budem upotrebljen“, promrmlja, ali dugo je prošlo pre no što je zaspao.

Ujutru Ingtar naredi da se logor rasturi pre no što je sunce izašlo. Doručkovali su i pojahali na jug dok su oblaci na istoku tek počinjali da se rumene od zore, a rosa još bila na lišću. Ovog puta Ingtar je isturio izviđače, i mada je bilo naporno, nije više bilo smrt za konje. Rand pomisli da je Ingtar možda shvatio da neće sve postići u jednom danu. Trag i dalje vodi na jug, rekao im je Hurin. A onda, dva sata po sunčevom izlasku, jedan izviđač se vrati u galopu.

„Napušteni logor pred nama, moj lorde. Odmah na vrhu onog brda. Mora da ih je sinoć tamo bilo trideset ili četrdeset, moj lorde.“

Ingtar mamuznu konja, kao da je čuo da su Prijatelji Mraka još tamo. Rand je morao da se drži tog koraka, da ga Sijenarci koji su iza njega galopirali uzbrdo ne bi izgazili.

Nije bilo mnogo toga da se vidi. Hladan pepeo logorskih vatri, dobro skrivenih među drvećem, i nešto što je ličilo na ostatke obroka razbacano među njima. Hrpa otpada preblizu vatri, oko koje su već zujale muve.

Ingtar naredi ostalima da se drže podalje, sjaha i s Unom prođe kroz logor, pretražujući tlo. Hurin objaha oko mesta, njuškajući. Rand je sedeo na svom pastuvu s ostalima; nije imao nikakve želje da pobliže gleda mesto gde su logorovali Troloci i Prijatelji Mraka. I Sen. I nešto još gore.