Dolazak Senke

„Budalasta devojko.“ Bair odmahnu glavom i duga kosa joj se zatalasa. „Iako si Aes Sedai, i dalje si budalasta devojka. Opasno je ulaziti u tuđe snove ako te tamo ne poznaju i ne očekuju. To je njen san, ništa slično ovom mestu. Tamo će Amatera upravljati svime. Čak i tobom.“

Bila je sigurna da u tome leži rešenje. Nije joj se dopalo što se ispostavilo drugačije. „Budalasta devojka“?

„Nisam ja devojka“, planu ona. Poželela je da povuče pletenicu, ali umesto toga steže šaku; zbog nečega joj je u poslednje vreme bilo neprijatno da čupa kosu. „Bila sam Mudrost Emondovog Polja pre nego što sam... postala Aes Sedai...“ Već je lakše izgovarala tu laž. „...i naređivala sam ženama vaših godina da sede i ćute. Ako umete da mi pomognete, recite kako, i prekinite s glupim mumlanjem o opasnostima. Prepoznajem ja opasnost, čim je vidim.“ Odjednom je osetila da joj se pletenica razdvojila na po jednu iznad svakog uha; bile su protkane crvenim trakama s mašnama na krajevima. Suknja joj je postala tako kratka da su joj kolena bila gola, imala je istovetnu belu košulju kao i Mudre, a od njenih cipela i čarapa nije bilo ni traga. Odakle je ovo došlo? Sigurno nije ni pomislila da odene ovako nešto. Egvena brzo pokri usta šakom. Čega se prestrašila? Ništa joj, svakako, nije moglo biti smešno.

„Neobuzdane misli“, kaza Amis, „zaista mogu da se pretvore u nevolju, Ninaeva Sedai, sve dok ne ovladaš njima.“ Uprkos ozbiljnom tonu, usne su joj poigravale; jedva je krila veselje.

Ninaeva se potrudi da zadrži mirno lice. Nikako nisu mogle biti odgovorne za ovo. Nikako! Upinjala se da se preodene, ali to zaista bese napor kao da ju je nešto prisiljavalo na to odelo. Obrazi su joj se žarili sve jače. Najednom, baš kad je zaustila da zatraži savet, ili čak pomoć, ruho kosa joj postadoše kao što su i bili. S olakšanjem je promrdala prste u dobrim, čvrstim cipelama. Bila je to samo neka čudna, zalutala misao. U svakom slučaju, nije želela da iznosi sumnje; ionako su izgledale previše razgaljeno, čak i Egvena. Nisam ovde radi nekog budalastog nadmetanja. Neću ih udostojiti toga.

„Ako ne mogu da prodrem u njen san, mogu li dovesti nju u Svet snova? Moram naći način da razgovaram s njom.“

„Ne bismo ti to pokazale čak ni da umemo“, kaza Amis ljutito zabacujući maramu. „Zlo je to što tražiš, Ninaeva Sedai.“

„Ona bi ovde bila bespomoćna koliko i ti u njenom snu “ Bairin jedva čujni glas zvečao je kao gvozdena batina. „Šetačima kroz snove se već pokolenjima prenosi zapovest da nikoga ne uvlače u san. Priča se da je Senka bila sklona tome, u poslednjim danima Doba legendi.“

Ninaeva se promeškolji pod njihovim strogim pogledima; shvatila je da još grli Egvenu jednom rukom, pa se umiri. Nije želela da Egvena pomisli da joj je neprijatno. I nisu joj stvorile nikakvu neprijatnost. Setila se kako su je dovukli pred Zenski krug pre nego što su je izabrali za Mudrost, ali ne zbog ovih Mudrih. Potrebna je čvrstina... Zurile su u nju. Prozračne ili ne, ove žene su imale pogled dostojan Sijuan Sanče. Naročito Bair. Nije da ih se plašila, ali uvidela je da nije loše biti razborit. „Elejni i meni potrebna je pomoć. Crni ađah se nalazi nad nečim što može ozlediti Randa. Ako to pronađu pre nas, možda će moći da ga zauzdaju. Moramo ih preduhitriti. Ako nam ikako možete pomoći, ako nam išta možete reći... bilo šta.“

„Aes Sedai“, prozbori Amis, „kod tebe i molba za pomoć zvuči kao zapovest.“ Ninaeva je skupila usne zapovest? Malo je nedostajalo da ih preklinje. Kakva zapovest! ali Aijelka to nije primetila. Ili nije marila. „Ipak, opasnost po Randa al’Tora... To ne sme da padne u ruke Senke. Postoji način.“

„Opasno je.“ Bair žustro odmahnu glavom. „Ova mlada žena ne zna ni onoliko koliko je Egvena znala kada je došla kod nas. Preopasno je to za nju.“

„Možda bih onda ja mogla...“, zausti Egvena, a njih dve je prekidoše u istom trenu.

„Ti češ dovršiti svoju obuku; previše si željna da ideš preko svojih mogućnosti“, odreza Bair, a Amis nimalo blaže dodade: „Nisi u Tančiku, ne poznaješ to mesto, i nemaš Ninaevinu potrebu. Ona će biti lovac.“ Egvena smrknuto posustade pod tim čeličnim pogledima, a Mudre se zgledaše. Bair konačno sleže ramenima i obmota maramu preko pola lica; očito nije nameravala da se meša.

„Zaista jeste opasno“, kaza Amis. Zvučale su kao da u Tel’aran’riodu ni disanje nije bezbedno.

„Ja...!“ Ninaeva ućuta, jer je Amisin pogled nastavio da se zaoštrava, iako je to delovalo nemoguće. Čvrsto je zadržala prizor svoje odeće u umu – iako naravno nisu mogle da utiču na to; jednostavno je delovalo mudro ostati u istom ruhu pa promeni ono što je nameravala da kaže. „Biću obazriva.“