Dolazak Senke

„Nemoguće“, hladno joj reče Amis, „ali ne znam za drugi način. Potreba je ključ svega. Kada u uporištu ima previše naroda, septa mora da se deli, i novo uporište ima potrebu za vodom. Ako se ne zna ni za jedno mesto koje ima vodu, pozivaju jednu od nas da je potraži. Ključna je potreba za pogodnom dolinom ili klisurom, koja nije predaleko od prve i koja ima izvor. Kada se usmeriš na svoju potrebu, naći ćeš se bliže onome što tražiš. Ponovo se usmeriš, i dolaziš još bliže. Svaki korak te vodi bliže dok ne otkriješ da si stigla ne samo u dolinu, već pred samo mesto koje krije vodu. Možda će to tebi biti teže, jer ne znaš šta tačno tražiš, ali možda će to biti nadomešteno veličinom potrebe. Takođe, već imaš grubu predstavu gde je to, u toj palati.“

Mudra se naže prema njoj, i oštrim pogledom i glasom joj useče reči: „Opasnost, koje uvek moraš biti svesna, jeste to što svaki korak preduzimaš naslepo, zatvorenih očiju. Ne znaš gde ćeš se naći kad otvoriš oči. Uzalud si tražila izvor ako se nađeš u jami punoj zmija. Očnjaci planinskog kralja ubijaju podjednako brzo i u snu i na javi. Mislim da bi te ove žene o kojima Egvena priča ubile i brže nego zmija.“

„Ja sam to već radila“, uskliknu Egvena. Ninaeva oseti njen trzaj kada su Aijelke uprle oči u nju. „Pre nego što sam vas srela“, užurbano dodade. „Pre nego što smo otišle u Tir.“

Potreba. Ninaeva oseti izvesnu toplinu prema Aijelkama, pošto je od jedne saznala bar nešto korisno. „Morate dobro paziti na Egvenu“, rekla im je grleći mladu ženu da pokaže koliko to od srca misli. „U pravu si, Bair. Uvek ona trči ispred sebe. Oduvek je takva.“ Bair s negodovanjem podiže jednu belu obrvu.

„Ne slažem se s tira“, suvo kaza Amis. „Ona je sada poslušna učenica. Zar ne, Egvena?“

Egvena tvrdoglavo stisnu usne. Ne poznaju nju ove Mudre ako su pomislile da če Dvorečanka sebe nazvati poslušnom. Opet, ništa nije rekla. To je bilo neočekivano. Tvrde su ove Aijelke, kako se ispostavilo, podjednako kao većina Aes Sedai.

Njen sat beše na izmaku, ali u njoj je uzavrelo nestrpljenje da smesta oproba ovaj metod; ako je Elejna sada probudi, možda neće moći da zaspi satima. „Za sedam dana“, reče, „jedna od nas će vas ponovo čekati ovde.“ Egvena klimnu glavom. „Za sedam dana, Rand će se predstaviti poglavarima klanova kao Onaj Koji Dolazi sa Zorom, i svi Aijeli će biti uz njega.“ Mudre pomalo odlutaše pogledom, a Amis poravna šal; Egvena to nije primetila. „Svetlost samo zna šta će potom hteti da uradi/‘

„Za sedam dana“, kaza Ninaeva, „Elejna i ja ćemo oteti lovinu Lijandrin i ostalima.“ Ili će, vrlo verovatno, pasti u ruke Crnom ađahu. Mudre su, dakle, podjednako sumnjale da će Aijeli pratiti Randa kao što je i Egvena sumnjala u njegove namere. Nigde ni trunke sigurnosti. Ali ne bi valjalo ni opteretiti Egvenu dodatnim brigama. „Kada se ponovo sretnemo, imaćemo ih zarobljene, u vrećama okrenutim naopako, spremne za vožnju na suđenje u Kuli.“

„Budi oprezna, Ninaeva. Znam da ne umeš, ali svejedno pokušaj. Kaži to i Elejni. Ona nije tako... odvažna... kao ti, ali blizu je.“ I Amis i Bair položise ruku Egveni na rame i sve tri nestadoše. Da pokuša da bude oprezna? Budalasta devojka. Ninaeva nikad nije neoprezna. Šta je to Egvena nameravala da kaže umesto „odvažna“? Ninaeva lagano prekrsti ruke da ne bi čupala pletenice. Možda je bolje što ne zna.

Shvatila je da nije rekla Egveni za Egeanin. Možda i ne treba da joj budi sećanja na zarobljeništvo. Ninaeva se vrlo dobro sećala njenih košmara koji su trajali nedeljama po izbavljenju; budila se vrišteći kako im neće dozvoliti da je bace u lance. Najbolje je da to ostave na miru. Egvena ionako nikad neće morati da upozna Seanšanku. Spaljena da je ta žena! Oganj je spalio u pepeo! Spaljena da je!

„Ne koristim vreme mudro“, glasno je rekla. Reči odjeknuše među visokim stubovima. Sad kad je ostala sama, delovali su još strašnije nego malopre, kao istinsko skrovište nevidljivih posmatrača i stvorova koji bi te mogli zaskočiti. Vreme je da se pođe.

Ipak, prvo je promenila kosu u punđu istkanu od mnoštva tankih, dugih pletenica, a haljinu u pripijenu tamnozelenu svilu. Proziran veo prekrio joj je usta i nos, i pomalo je lepršao pri disanju. Napregla se i dodala perle od zelenog žada u pletenice. Ako neka Crna sestra iskoristi ukradeni ter’angreal da uđe u Svet snova i primeti je u Panarhovoj palati, pomisliće za nju da je samo Tarabonka koju je običan san tu doveo. Međutim, neke su je znale i po liku. Pogledala je pletenice s nanizanim perlama i nasmešila se. Boja svetlog meda. Nije znala da je i to moguće. Pitam se kako izgledam. Da ti bi me prepoznale?

Najednom, kraj Kalandora se stvori visoko ogledalo. Njene krupne smeđe oči se raširiše, a rumena usta ostadoše otvorena; bila je zapanjena odrazom. Nosila je Rendrino lice! Lik joj zatitra, oči i kosa zatreperiše između tamnije i svetlije boje. Napregla se i zadržala gostioničarkin lik. Sada je niko neće prepoznati. A Egvena je mislila da Ninaeva ne ume da se čuva.