Dolazak Senke

„Dug je put do Kaemlina“, nastavi Faila šapatom. Očima je uronila duboko u njegove, ali joj lice beše bezizražajno kao panj. „Nedelje jahanja, uz sve vreme koje je potrebno da se dođe do Morgaze, pa dok je ubedim, i još nedelja dok se vratim s Kraljičinom gardom...“

„Lako ćemo izdržati do tada“, reče joj on. Spaljen da sam ako ne lažem podjednako dobro kao Met!

„Luk je bio u pravu. Napolju nema više od hiljadu Troloka. San!“ Klimnula je glavom. Najzad je shvatila. „Možemo dugo opstati ovde, ali oni će u međuvremenu spaljivati useve i raditi Svetlost zna šta još. Nećemo moći potpuno da ih proteramo bez Kraljičine garde. Ti si prirodan izbor za ovo. Umećeš da razgovaraš s kraljicom, pošto ti je jedna kraljica rod, znaš. Faila, znam da je ovo što tražim opasno...“ Ne toliko koliko ostanak. „...ali čim stigneš do skele, put je otvoren.“

Nije ni čuo da Loijal prilazi, ali Ogijer položi svoju knjigu beležaka ispred Faile. „Oprosti mi, Faila, ali načuo sam. Ako putuješ u Kaemlin, možeš li ovo da poneseš? Da bude na bezbednom dok ne uzmognem da dođem po nju.“ Pogurao je knjigu veoma pažljivo i dodao: „Kaemlinjani štampaju mnoštvo divnih knjiga. Izvini što sam te prekinuo, Perine.“ Ali njegove velike oči bile su na njoj, ne na njemu. „Ime ti pristaje. Trebalo bi da letiš u slobodu, kao soko.“ Potapšao je Perina po ramenu i ponovo zaromorio: „Neka leti u slobodu“, pa ode do postelje i leže okrenut zidu.

„Vrlo je umoran“, kaza Perin, trudeći se da opaska ne zvuči preozbiljno. Glupi Ogijer može sve da upropasti! „ Ako kreneš večeras, do zore ćeš biti na Stražarskom Brdu. Moraćeš da skreneš ka istoku, tamo ima manje Troloka. Ovo bi mi... hoću reći, Emondovom Polju bi mnogo značilo. Hoćeš li?“

Nemo je zurila u njega toliko dugo da se zapitao hoće li uopšte odgovoriti. Oči kao da su joj sijale. Tada je ustala i sela mu u krilo, milujući mu bradu. „Ovo treba podšišati. Sviđa mi se kako ti stoji, ali neću da visi do grudi.“

Umalo da je zinuo od čuda. Često je menjala temu, ali obično tek kada počne da gubi u svađi.

„Faila, molim te. Trebaš mi da odneseš tu poruku u Kaemlin.“

Ruka joj se steže u njegovoj bradi; zatresla je glavom kao da se prepire sama sa sobom. „Poći ću“, najzad reče, „ali imam cenu. Uvek me nagoniš na najteži put. U Saldeji ne bih morala ja da budem ta koja ište. Moja cena je... venčanje. Hoću da se udam za tebe“, žurno dovrši.

„I ja to želim“, nasmeši se on. „Možemo izgovoriti zavet mladenaca još večeras, pred Ženskim krugom, ali bojim se da će venčanje morati da sačeka do sledeće godine. Kada se vratiš iz Kaemlina...“ Skoro mu je iščupala punu šaku brade.

„Bićeš moj muž još večeras“, ratoborno je prošaptala, „ili neću ići.“

„Da postoji način, pristao bih“, pobunio se. „Dejzi Kongar će mi razbiti glavu ako prekršim običaje. Za ime Svetlosti, Faila, odnesi tu poruku, i venčaćemo se prvog slobodnog dana.“ Bio je voljan. Ako bi taj dan ikad došao.

Najednom je usmerila svu pažnju na njegovu bradu, gladila ju je krijući pogled. Progovorila je polako, ali je počela da ubrzava kao zaobadan konj. „Samo sam... pomenula... u prolazu... pred gazdaricom al’Ver, da ti i ja putujemo zajedno ne znam ko je to pomenuo i ona je rekla i gazdarica Kongar se složila nisam pričala sa svima, samo da znaš! rekla je da verovatno sigurno možemo da prođemo kao verenici po vašim običajima, a godina služi samo da se uverimo koliko se zaista dobro slažemo a svima je jasno da se slažemo vidi mene, otvorena sam kao neka nevaljala Domanka, ili neka od onih tairenskih cura ako ikad pomisliš na Berelajn oh, Svetlosti, ovoliko brbljam, a ti nećeš ni da...“

Ućutkao ju je najdubljim poljupcem koji mu beše u moći.

„Hoćeš li da se udaš za mene?“, bez daha je upita čim je završio. „Večeras?“ Mora da je poljubac prošao bolje nego što se nadao; na njen zahtev još šest puta je ponovio pitanje dok mu se smejuljila pod bradom. Tek na kraju je, izgleda, razumela.

I tako se za manje od pola časa našao pred Dejzi Kongar, Marin al’Ver, Alsbet Luhan, Nejsom Ajelin i čitavim Ženskim krugom; on i Faila su klečali jedno pred drugim. Probudili su Loijala, da on i Aram budu s Perinove strane, a Bain i Cijad s Failine. Nisu imali cveća da okite kose, ali Bain posluša Marin i obmota mu dugu crvenu traku oko vrata, a Loijal preplete istu takvu kroz Failinu tamnu kosu; ogromni prsti bili su neverovatno spretni i nežni. Perin savi svoje drhtave prste oko njenih.

„Ja, Perin Ajbara, polažem svoju ljubav pred tebe, Faila Bašer, do kraja života.“ Do kraja i dalje. „Sve što posedujem na ovom svetu predajem tebi.“ Konja, sekiru, luk. I čekić. Nisu neki darovi. Dajem ti život i svoju ljubav. To je sve što imam. „Biču uz tebe, grliću te, hraniću te i brinuti se o tebi, štitiću te i pružaću ti sigurnost dok god sam živ.“ Ne mogu da budem uz tebe;jedini način da te zaštitim jeste da te pošaljem odavde. „Tvoj sam, sada i zauvek.“ Kada je završio, ruke su mu vidno drhtale.