Dolazak Senke

„Spirajmo koplja – dok sunce k nebu stremi.Spirajmo koplja – dok noč smenjuje dan.“

Taardadi se raširiše na po pola milje sleva i zdesna i potrčase prema planini u ritmu pesme, u dve ogromne, naizgled beskrajne kolone. Lica im behu skrivena velovima, a koplja spremna.

„Spirajmo koplja – Ko se boji smrti?Spirajmo koplja – Niko meni znan!“

Aijeli u logorima i na vašaru behu zapanjeni. Rand po njihovom držanju vide da su zanemeli. Neki od kočijaša su stajali, obeznanjeni, a drugi raspustiše mule i padoše pod kola. A Keila, Isendra, Kader i Natael su gledali u Randa.

„Spirajmo koplja – dok život traje.Spirajmo koplja – i kada gubi sjaj.Spirajmo koplja... “

„Hoćemo li?“ Ne sačekavši da Ruark klimne, Rand mamuznu Džede’ena u lagan kas nizbrdo, a Adelin i Device pođoše za njim. Met je malo oklevao pre nego što je poterao Kockicu, ali su Ruark i poglavari septi Taardada, svaki s deset pratilaca, već trčali uz Randovog konja. Rand se jednom osvrnuo, na pola puta prema vašaru. Moiraina i Egvena mirovale su u sedlima zajedno s Lanom. Avijenda beše uz tri Mudre. Svi su ga gledali. Skoro da je i zaboravio kakav je osećaj kad te niko ne gleda.

Kada dođoše do vašara, pred njih izađe odbor za doček, od desetak žena u suknjama i košuljama koje su nosile pregršt zlata, srebra i slonovače, i još toliko muškaraca u kadin’soru, ali bez oružja, izuzev noževa za opasačima; i noževi behu manji od Ruarkovog teškog sečiva. Ipak, postavili su se tako da su Rand i ostali morali da stanu – ne obazirući se, naizgled, na istok i zapad, i bujicu Taardada s velovima.

„Spirajmo koplja – život je samo san.Spirajmo koplja – svakom snu mora doći kraj.“

„Nisam očekivao ovo od tebe, Ruarče“, kaza jedan krupni, sedokosi čovek. Nije bio debeo – Rand nije video nijednog debelog Aijela – već izuzetno mišićav. „Čak su nas i Šaidoi iznenadili ovim, a tek vi!“

„Vremena se menjaju, Manduine“, odvrati poglavar klana. „Koliko su Šaidoi već tu?“

„Stigli su u svitanje. Ko zna zašto su putovali noću.“ Manduin se pomalo namršti na Randa i nakrivi glavu prema Metu. „Došla su istinski čudna vremena, Ruarče.“

„Ko je tu osim Šaidoa?“, upita Ruark.

„Mi, Gošijeni, stigli smo pre svih. Potom Šaaradi.“ Snažni čovek s gnušanjem izgovori ime svojih krvnih neprijatelja, i dalje odmeravajući dvojicu mokrozemaca. „Čarini i Tomaneli su došli kasnije. Šaidoi su, kao što rekoh, poslednji. Sevana je tek nedavno ubedila poglavare da krenu. Bael, a ni neki drugi, ne shvataju zašto bi se danas morao održati sastanak.“

Jedna glavata sredovečna žena, još žuće kose nego Adelin, zazveketa slonovačom i zlatnim narukvicama, i podboči se. Imala je dvostruko više ogrlica od Amis i njene sestrožene skupa. „Čuli smo da je Onaj Koji Dolazi sa Zorom izašao iz Ruideana, Ruarče.“ Mrštila se na Randa i Meta. Svi su se mrštili na njih. „Čuli smo da će na današnji dan istupiti Kar’a’karn. I pre nego što stignu ostali klanovi.“

„Onda vam je neko prepričao proročanstvo“, odvrati Rand. Mamuznuo je svog šarca i Aijeli mu se ukloniše s puta.

„Dovienya“, promrmlja Met. ,Mia dovienya nesodhin soende“ Po zvuku mu se činilo da je to izraz neke žarke želje. Kolone Taardada su opkolile Šaidoe i suočile se s njima na razdaljini od nekoliko stotina koračaja; i dalje su nosili velove, i dalje su pevali, ali nisu činili nikakve nasilne pokrete; mirovali su, petnaest- dvadeset puta brojniji od Šaidoa, i pevali, gromkim glasovima u svečanom sazvučju.

Spirajmo koplja – dok još ima hlada.Spirajmo koplja – dok vode ne nestane.Spirajmo koplja – daleko od svog doma.Spirajmo koplja – do smrti same!“

Rand dojaha bliže crnim velovima Šaidoa, i vide da Ruark poseže za svojim velom. „Nemoj, Ruarče. Nismo ovde da se borimo s njima.“ Hteo je da kaže da se nada da do toga neće doći, ali Aijel ga je drugačije razumeo.

„U pravu si, Rande al’Tore. Nećemo pružiti tu čast Šaidoima. Ostavio je veo da visi i povikao: „Nećemo pružiti čast Šaidoima!“

Rand se nije ni okrenuo, ali imao je osećaj da svi iza njega uklanjaju crne velove.

„Oh, krv i pepeo!“, promuca Met. „Krv, i krvavi pepeo!“

„Spirajmo koplja – dok sunce slabi.Spirajmo koplja – dok voda slobodno ne poteče.Spirajmo koplja... “