Nebeski oganj

Soba koju su dobile beše skučena, a i prilično pretrpana. S obe strane prozora s pogledom na ulicu stajao je po jedan uzan namešten krevet, tako da je do belo okrečenih zidova bilo ostalo tek nešto malo prostora za kretanje. I’od prozorom se nalazio stočić s lampom i kutijom truda, na podu prostirka s cvetnom šarom, a bio je tu i umivaonik s malim ogledalom. Ako ništa drugo, bar je sve bilo čisto i dobro uglačano.

Gostioničarka rastrese jastuke i poravna prekrivače, pa dodade kako su dušeci punjeni najboljim guščijim perjem, da će gospine sluge doneti njen prtljag stepeništem sa zadnje strane, da će im biti udobno i da se gospe mogu lepo rashladiti ako preko noći ostave otvoren prozor i odškrinuta vrata. Kao da bi mogla zaspati s vratima otvorenim prema hodniku kroz koji svako prolazi. Dok je Elejna pokušavala da izgura gazdaricu Džaren napolje, dve devojke s belim keceljama donesoše veliki plavi bokal pun vruće vode i poslužavnik od lakiranog drveta prekriven belim ubrusom. Izbočina na jednom kraju odgovarala je obliku krčaga za vino s dvema čašama.

„Kao da se pribojava da bismo mogle da pobegnemo u Kraljevog kopljanika uprkos onoj rupi“, reče kad su se vrata konačno zatvorila. Potom pogleda po sobi i namršti se. Tu jedva da je bilo mesta i za njih i za prtljag. „A uopšte nisam sigurna da ne bi trebalo upravo to i da učinimo.“

„Ja ne hrčem“, procedi Ninaeva.

„Naravno da ne hrčeš, ali morala sam da dam nekakvo objašnjenje.“

Ninaeva glasno frknu, ali reče samo: „Drago mi je što sam toliko umorna da odmah mogu u krevet. Kod one Makure nisam našla nikakvo sredstvo za spavanje osim onog dvokorena.“

Tom i Džuilin su tri puta morali da se vraćaju dok nisu prebacili sve gvožđem okovane kovčege u sobu, ne prestajući da gunđaju – kako, uostalom, muškarci to već umeju – što moraju da ih tegle uskim zadnjim stepeništem. Kad su ulazili prvi put, noseći između sebe kovčeg sa šarkama u obliku listova, u kome se na dnu nalazio najveći deo njihovog novca i dragocenosti, uključujući i povraćeni ter’angreal, žalili su se i što moraju da spavaju u staji, ali onda su videli sobu, pogledali se i zaćutali. I to je nešto.

„Videćemo možemo li dole nešto da saznamo“, reče Tom kad su doneli i poslednji kovčeg. U sobi beše ostalo tek toliko prostora da se stigne do umivaonika.

„A možda ćemo i malo prošetati po selu“, dodade Džuilin. „Ljudi svašta pričaju kad na ulicama vlada tolika netrpeljivost.“

„Vrlo dobro“, reče Elejna. Rade to jer žele da misle kako nisu tu samo zarad vučenja i guranja. Tako je zaista bilo u Tančiku – i u Mardesinu, naravno – a biće i ubuduće, ali teško da bi se tako nešto moglo očekivati i u Sijendi. „Vodite računa da se ne uvalite u neprilike s Belim plaštovima.“ Njih dvojica se ozlojeđeno pogledaše, kao da se nikad iz takvih šetnji nisu vratili izranavljeni i okrvavljeni, ali oprostila im je to i nasmešila se Tomu. „Jedva čekam da čujem šta ste saznali.“

„Sutra“, odlučno reče Ninaeva. Toliko je upadljivo izbegavala Elejnin pogled da je bilo isto kao da pilji u nju. „I grdno ćete zažaliti ako samo pokušate da nas pre jutra probudite zbog nečeg sitnijeg od Troloka.“

Iz pogleda koji razmeniše njih dvojica knjige su se mogle napisati. Ninaeva na to samo izvi obrve, ali ipak im preko volje dade p© nekoliko novčića, a oni obećaše da će ih pustiti da se naspavaju.

„Ako već ne mogu da razgovaram s Tomom...“ započe Elejna kad su otišli, ali Ninaeva je prekide.

„Ne pada mi na pamet da mi banu ovamo dok spavam i vide me u spavaćici.“ Nespretno je pokušavala da raskopča dugmad na leđima haljine, ali kad Elejna priđe da joj pomogne, reče: „Mogu sama. Izvadi mi prsten.“

Elejna šmrknu, pa zadiže suknju kako bi dohvatila džepčić koji je našila s unutrašnje strane. Ako je Ninaeva namerila da džangriza, neka samo izvoli. Ona neće odgovarati na njene napade. U džepu su bila dva prstena. Nije uzela onaj zlatni – prsten Velike zmije, koji je dobila kad je primljena u Prihvaćene – već drugi, kameni.

Sav išaran crvenim, plavim i smeđim tačkicama i linijama, bio je preveliki za prst, a ličio je na izuvijanu traku koja ima samo jednu oštru ivicu. Međutim, onaj ko prstom prati taj brid napravio bi pun krug i po spoljašnjoj i po unutrašnjoj strani pre nego što se vrati na mesto s kog je počeo. Bio je to ter’angreal, a omogućavao je pristup u Tel’aran’riod čak i nekom ko nema Dar koji je Egvena delila s aijelskim snevačima. Trebalo je samo zaspati s prstenom priljubljenim uz kožu. Za razliku od ona dva ter’angreala što su ih povratile od Crnog ađaha, ovome usmeravanje ne beše potrebno. Elejni se činilo da bi čak i muškarac mogao da ga koristi.

Odevena samo u pamučnu spavaćicu, Ninaeva kroz prsten provuče onu kožnu traku na kojoj su joj već visili Lanov pečatni i njen prsten Velike zmije, pa je ponovo priveza i obesi oko vrata, a onda leže u krevet. Pažljivo je rasporedila prstenje tako da joj bude uz kožu pa položi glavu na jastuk.