Nebeski oganj

„Ne“, uzdahnu Birgita, „a nije da se nisam trudila. Obično mogu pronaći svakog ko je svojevoljno u Svetu snova. To se nekako oseti, kao da se oko svakog šire nekakvi talasi. A možda je to svest; zaista ne znam. Ja sam ratnica, a ne naučnica. Ili Mogedijen nije dolazila u Tel’aran’riod otkako si je porazila, ili...“ Zastala je, a Ninaeva požele da je spreči da izgovori ono što je slutila da sledi, ali Birgita beše previše jaka da bi prećutkivala neprijatnu istinu. „Ili zna da je tražim. Ume ta da se sakrije. Ne zovu je badava Pauk.“ U Doba Legendi, reč mogedijen je zaista označavala malog pauka koji plete mreže na skrovitim mestima, toliko otrovnog da njegov ujed ubija za tren oka.

Ninaeva iznenada oseti prisustvo skrivenih očiju i snažno se strese. Nije to bilo drhtanje. Samo se stresla. Svejedno, usredsredila je misli na tarabonsku haljinu da se ne bi nehotično obrela u oklopu. Bilo joj je dovoljno neprijatno ako bi joj se to desilo i kad je sama, a pogotovo pred hladnim plavim očima žene dovoljno odvažne da bude pratilja Gajdala Kejna.

„Možeš li da je pronađeš i kad pokušava da se sakrije, Birgita?“ Bila bi to velika usluga ako Mogedijen zna da je traže – baš kao da nekoga zamoli da naoružan prutom traži lava u visokoj travi.

Ratnica nije oklevala. „Možda. Pokušaću.“ Potom uze luk u ruku pa reče: „Moram da pođem. Ne bih volela da me ostale vide kad pristignu.“

Ninaeva je uhvati za mišicu ne bi li je zadržala. „Bilo bi lakše kad bi mi dopustila da im kažem. Tako bih mogla da ispričam Egveni i Mudrima ono što si mi rekla o Izgubljenima, a one bi to mogle da prenesu Randu. Birgita, on treba da zna...“

„Obećala si, Ninaeva.“ Plave oči bile su hladne kao led. „Pravila nalažu da nikome ne odamo da obitavamo u Tel’aran’riodu. Mnoga sam ih prekršila time što razgovaram s tobom, a još i više pomažući ti jer ne mogu da stojim po strani i gledam kako se boriš sa Senkom – i sama sam vodila tu borbu u više života no što mogu da se setim – ali ipak ću se truditi da poštujem što više pravila. Moraš održati obećanje.“

„Naravno da hoću“, uvređeno će Ninaeva, „osim ako me ti ne razrešiš obaveze. Ja te molim

da...“

„Ne.“

I Birgita nestade. Ninaevina ruka je u jednom trenutku počivala na njenom rukavu, a u narednom zagrabi vazduh. Kroz misli joj prolete nekoliko psovki koje je čula od Toma i Džuilina, i to takvih da bi izbrusila Elejnu kad bi je uhvatila da ih samo sluša, a kamoli izgovara. Nije imalo svrhe da ponovo zove Birgitu, pošto ova verovatno ne bi došla. Ninaevi je preostajalo samo da se nada kako će se ratnica ponovo odazvati kad je ona ili Elejna budu pozvale. „Birgita! Održaću obećanje, Birgita!“

To je sigurno čula. Možda će do sledećeg susreta saznati nešto o Mogedijeninom kretanju. Ninaeva je gotovo priželjkivala da Birgita ništa ne otkrije, pošto bi se u suprotnom potvrdila njena sumnja da ta Izgubljena vreba negde u Tel’aran’riodu.

Glupačo! „Ako ne paziš na zmije, nemaš prava da se žališ kad te neka ujede!“ Zaista je želela da jednog dana upozna tu Elejninu Lini.

Prosto ju je gušio zjap puste dvorane. Bezbrojni ogromni, uglačani štabovi i osećaj da je neko posmatra iz tmine. Da je zaista bilo nekog, Birgita bi to znala.

Shvatila je da rukom poravnava svilenu tkaninu na bokovima, pa se usredsredi na haljinu ne bi li skrenula misli s nepostojećih očiju. Lan ju je prvi put video u suknu iz Dveju Reka, a ljubav joj je izjavio kad je nosila jednostavan vezeni haljetak. Poželela je da je vidi i u svili. Ne bi joj smetalo da je to on kradom posmatra.

Pred njom se pojavi veliko ogledalo i ona stade da se okreće i osvrće pred njim. Žuti nabori tesno su joj se pripijali uz telo, jasno ističući oblik onog što pokrivaju. Ženski krug u Emondovom Polju sad bi je pozvao na preslišavanje, pa nek je i sto puta Mudrost. Svejedno, ta haljina je prilično lepa. Sada, kad je bila sama, mogla je priznati sebi da se i te kako navikla da nosi tako nešto u javnosti.

Uživala si u tome, prebacila je samoj sebi. Nisi ništa bolja od devojčure u koju se Elejna, izgleda, pretvara! Ali haljina je i dalje lepa. A možda nije ni toliko bestidna koliko je ranije tvrdila da jeste. Makar nema izrez od vrata do kolena, kao ona koju nosi Prva od Majena. Dobro, možda Berelajnina haljina nije bila baš toliko otvorena, ali ipak je pokazivala mnogo više nego što je pristojno.