Nebeski oganj

Između stubova izađe žena mirnih i samouverenih plavih očiju, plave kose upletene u kiku još složeniju no što beše Ninaevina. Kratki beli kaputić, svilene žute šalvare i kratke čizmice s visokim potpeticama behu delo vi odeće kakva se nosila pre dve hiljade godina. Strele u tobolcu koji joj je visio na boku bile su srebrne, baš kao i luk u njenim rukama.

„Je li i Gajdal tu?“, upita Ninaeva. Uvek ju je onespokojavalo prisustvo Birgitinog nerazdvojnog pratioca, koji se pravio da je ne primećuje i uvek se durio kad njih dve razgovaraju. Veoma se iznenadila kad je prvi put srela te odavno pokojne junake mnogih priča i legendi u Tel’aran’riodu. Ali, što reče Birgita, gde bi junaci vezani za Točak vremena čekali ponovno rođenje ako ne u snu? U snu koji postoji otkad i Točak. Upravo su tu bitisali Birgita, Gajdal Kejn, Rogoš Orlooki, Artur Hokving i svi ostali koje će Rog Valera pozvati da se bore u Tarmon Gai’donu.

Birgitina se kika zanjiha kad ova odmahnu glavom. „Nema ga nešto. Biće da ga je Točak ponovo izbacio negde. Dešava se to s vremena na vreme.“ U glasu joj se ču prizvuk brige i iščekivanja.

Ako je Birgita u pravu, negde u svetu rodio se dečak, plačljivo bepče koje još ne zna da su mu suđene pustolovine o kojima će se ispredati legende. Točak upliće junake u Šaru po potrebi, da je uobliče, posle čega će se vratiti u Svet snova da nastave čekanje. Tako je to kad je neko vezan za Točak. Pojavljivali su se tu, naravno, i novi junaci – muškarci i žene izuzetne hrabrosti – ali ko se jednom veže, ostaje zauvek vezan.

„A kad ćeš ti?“, upita Ninaeva. „Sigurno ćeš pričekati još koju godinu.“ Birgita i Gajdal su oduvek bili nerazdvojni, iz priče u priču, od Doba do Doba, u pustolovini i ljubavi koju čak ni Točak vremena nije prekinuo. Ona se uvek rađa posle njega; godinu, pet ili deset, ali uvek posle njega.

„Ne znam, Ninaeva. Vreme ovde nije kao ono najavi. Čini mi se da je od prošlog našeg susreta proteklo deset dana, a od onog s Elejnom samo jedan. Koliko je to bilo u vašem svetu?“

„Četiri i tri dana“, promrmlja Ninaeva. Ona i Elejna dolazile su da razgovaraju s Birgitom kad god mogu, što u poslednje vreme i nije bilo previše često, pošto su obično delile logor s Tomom i Džuilinom, a jedan je uvek stražario noću. Birgita je pamtila Rat Moći i Izgubljene. Njeni su životi bili kao sećanja na neke drage knjige iz davnina, više maglovita nego jasna. Doduše, to nije važilo za Izgubljene, a posebno ne za Mogedijen.

„Eto vidiš, Ninaeva. Protok vremena ovde može biti i mnogo drugačiji. Mogu proteći meseci do mog rođenja, ali moglo bi se dogoditi i za nekoliko dana. Ali to važi ovde, za mene. Na javi će proći godine.“

Ninaeva se trudila da prikrije nestrpljenje. „Onda ne smemo gubiti vreme. Jesi li videla nekog od njih posle našeg poslednjeg susreta?“ Nije morala da objašnjava na koga misli.

„I previše. Lanfear je, naravno, često u Tel’aran’riodu, ali videla sam i Rafhina, Samaela i Grendal. I Demandreda i Semirhag.“ Birgitin glas zazvuča napeto dok je izgovarala poslednje ime. Čak je ni Mogedijen, koja ju je otvoreno mrzela, nije plašila, ali Semirhag je bila nešto drugo.

Ninaeva se strese – zlatokosa joj je žena mnogo pričala o Semirhag – i iznenada shvati da na sebi ima debeli vuneni ogrtač s kapuljačom natučenom preko lica, na šta pocrvene, pa ponovo ostade samo u haljini.

„Nisu te videli?“, upita zabrinuto. Birgita je, uprkos tome što je dobro poznavala Tel’aran’riod, bila mnogo ranjivija od nje. Nije mogla da usmerava i svaki bi je Izgubljeni zgazio kao mrava a da i ne zastane, a ako nestane u ovom svetu, neće se više roditi ni u jednom drugom.

„Nisam baš toliko nevešta, a ni glupa, da tako nešto dopustim.“ Birgita se nasloni na svoj srebrni luk. Legenda veli da nikada nije promašila. „Toliko su zaokupljeni jedni drugima da ništa drugo ne primećuju. Videla sam Rafhina i Samaela, Grendal i Lanfear, kako vrebaju jedni druge. A Demandred i Semirhag uhode sve ostale. Nisam ih toliko viđala ni kad su bili slobodni.“

„Nešto smeraju.“ Od ozlojeđenosti Ninaeva stade da grize usnu. „Ali šta?“

„Još ne znam, Ninaeva. U Ratu Senke uvek su kovali nekakve zavere, što zajedno, što jedni protiv drugih, ali nikada za dobrobit sveta – ni ovog ovde, ni onog najavi.“

„Pokušaj da saznaš, Birgita, ali budi oprezna. Ne žaleći se.“ Izraz lica druge žene ostade nepromenjen, ali Ninaeva bi se mogla zakleti da joj ovo bilo smešno. Ta ludača je bila neoprezna baš kao Lan. Poželela je da je pita za Belu kulu i Sijuanine namere, ali Birgita nije mogla da vidi niti dodirne svet jave sve dok je Rog ne pozove. Samo izbegavaš da pitaš ono zbog čega si došla! „Jesi li videla Mogedijen?“