Nebeski oganj

Čula je svakojake priče o odeći Domanki. Čak su je i Tarabonci smatrali nepristojnom. Uto se pripijeni svileni nabori pretvoriše u namreškani slap s uskim pojasom od upletenih zlatnih žica. Tkanina je bila veoma tanka. Ninaeva pocrvene. Tanušna. Štaviše, gotovo providna. Ova je haljina jamačno pružala mnogo više od nagoveštaja. Da ju je Lan video u njoj, ne bi naklapao o tome kako za njegovu ljubav prema njoj nema nade i kako ne želi da joj daruje korotu umesto venčanog dara. Jedan pogled bi bio dovoljan da mu krv uzavre. A onda bi...

„Šta to, za ime Svetlosti, imaš na sebi, Ninaeva?“, začu se zgranuti Egvenin glas.

Ninaeva se trže i okrete se, a kad se našla licem u lice s Egvenom i Melainom – baš je Melainu morala da dovede, mada ne bi bilo ništa bolje ni da je tu neka druga Mudra – ogledala više nije bilo, a ona je ne sebi imala tamnu vunenu haljinu iz Dveju Reka, debelu i podobnu za oštru zimu. Postiđena što se prepala – uglavnom samo zato što se prepala – hitro je, bez razmišljanja, vunenu haljinu zamenila domanskom paučinastom, a ovu još brže žutim naborima.

Lice joj je gorelo. Sigurno je napravila potpunu budalu od sebe. I to baš pred Melainom, tom prelepom Mudrom, duge crvenozlatne kose i bistrih zelenih očiju, koja ju je prethodni put naterala da oseti ljubomoru. Ninaevu je to bilo potpuno izbacilo iz ravnoteže. Egvena je tvrdila kako Aijelke nisu takve, ali Melaina nije prestajala da hvali Lanova ramena, šake i ruke. Odakle toj zelenookoj mački pravo da gleda njegova ramena? Naravno, ne sumnja ona u njegovu vernost, ali ipak je on muškarac, ona daleko, a Melaina nadohvat ruke... Odlučno je stavila tačku na takav sled misli.

„Je li Lan...?“ Osetila je kako joj lice gori. Zar ti je uvek jezik brži od pameti, ženo?

Sad, međutim, nema povratka, ne pred Melainom. Kao da Egvenin zbunjeni osmejak nije dovoljan, crvenokosa se drznu da je pogleda s puno razumevanja. „Je li dobro?“ Trudila se da ostane mirna, ali glas joj beše napet.

„Dobro je“, odgovori Egvena. „Brine za tvoju bezbednost.“

Ninaeva tek tad shvati da zadržava dah i izdahnu. Pustara je dovoljno opasna i bez Kuladina i Šaidoa, a taj čovek ne zna za oprez. On brine za njenu bezbednost? Zar ta budala misli kako ona nije u stanju da vodi računa o sebi?

„Konačno smo stigli do Amadicije“, reče brzo, ne bi li se opravdala. Prvo dugačak jezik, a onda uzdasi! Taj mi je čovek pomračio um! Po licima drugih dveju nije se moglo reći je li ih zavarala. „Sad smo u selu Sijenda, istočno od Amadora. Belih plaštova ima na sve strane, ali nismo im zapali za oko. Neko drugi treba da nas brine.“ Morala je da povede računa šta govori pred Melainom – u stvari, da malčice tu i tamo iskrivi istinu – ali ipak im je ispričala o Rondi Makuri, njenoj neobičnoj poruci i pokušaju da ih zarobi. Pokušaju, pošto nije mogla pred Melainom da prevali preko usta da je krojačica u tome i uspela. Svetlosti, šta ja to radim? Nikada ranije nisam slagala Egvenu!

Navodni razlog za to – hvatanje odbegle Prihvaćene – svakako nije smela da pominje pred jednom Mudrom. One su mislile da su Ninaeva i Elejna punopravne Aes Sedai. A opet, nekako je morala da saopšti Egveni istinu. „Možda to ima veze s nekakvom zaverom u Andoru, Egvena, ali Elejna, ti i ja imamo nešto zajedničko i mislim da bi trebalo da budemo pažljive baš kao Elejna.“ Devojka lagano klimnu. Izgledala je zapanjeno, što je bilo potpuno prirodno, ali činilo se da je sve shvatila. „Dobro je što mi je ukus onog čaja bio sumnjiv. Zamisli, molim te, pokušala je da podmetne dvokoren nekom ko se ovoliko razume u trave.“

„Zavera unutar zavere“, promrmlja Melaina. „Mislim da je Velika zmija pravi znak za vas, Aes Sedai. Jednom ćete same sebi uskočiti u usta.“

„I mi imamo novosti“, reče Egvena.

Ninaeva nije razumela čemu žurba. Sigurno neću pustiti tu ženu da me izbaci iz ravnoteže, a pogotovo neću besneti na nju zato što vređa Kulu. Sklonila je ruku s kike. Prošao ju je bes kad je čula šta Egvena ima da joj kaže.

Kuladinov prelazak preko Kičme sveta bio je ozbiljna vest, a ništa manje to nije bila ni ona o Randovom napredovanju. Približavao se prolazu Džangai, a putovalo se od praskozorja do mraka, tako da je Melaina smatrala da će uskoro stići tamo. Stanje u Kairhijenu bilo je dovoljno loše i bez novog aijelskog rata, koji će sigurno izbiti ako on pokuša da ostvari svoj suludi naum. Suludi, nego šta. Ali ne još. On nekako mora da sačuva zdrav razum.