Nebeski oganj

Koliko lije vremena prošlo otkako sam brinula kako da ga zaštitim?, ogorčeno je pomislila. A sad jedino želim da sačuva razum za Poslednju bitku. Ne samo zato, ali i zato. On je to što jeste. Svetlost me spalila, nisam ništa bolja od Sijuan Sanče i ostalih!

Potpuno ju je zapanjilo ono što joj je Egvena rekla o Moiraini. „Ona mu se

pokorava?“, upita zgranuto.

Elejna žustro zaklima glavom, obmotanom onom nemogućom aijelskom maramom. „Sinoć su se posvađali. Ponovo je pokušala da ga odgovori od prelaska Zmajevog zida i on joj je na kraju rekao da izađe i da se ne vraća dok se ne ohladi. Izgledala je kao da će progutati sopstveni jezik, ali ipak ga je poslušala. Izašla je i čitav sat stajala u mraku.“

„To nije u redu“, reče Melaina, čvršće vezavši maramu. „Muškarac ne sme da naređuje jednoj Aes Sedai, baš kao što ne sme ni Mudrima, pa makar bio i Kar’a’karn.“

„Potpuno se slažem“, reče Ninaeva, pa se ugrize za jezik. Šta mene briga što ju je naterao da igra kako on svira? I previše je bilo po njenom. Ali ipak nije u redu. Ne želim da budem Aes Sedai, već samo da naučim Lečenje. Hoću da ostanem to što jesam. Neka se on maje s naređivanjem. Svejedno, ipak nije u redu.

„Ako ništa drugo, sad bar razgovara s njom“, reče Egvena. „Donedavno bi se uskopistio čim mu se ona nađe u blizini. Ninaeva, on će pući koliko je pun sebe.“

„Nekada davno, kada sam mislila da me slušaš, kao Mudrost“, jetko će Ninaeva, „učila sam te kako se spuštaju otoci. Neće mu to škoditi, pa makar se dosad pretvorio i u nadobudnu volinu. Možda zato što upravo to i jeste. Čini mi se da kraljevi – a i kraljice – umeju da naprave budale od sebe kad zaborave šta su, iako dobro znaju ko su, mada je još gore kad znaju samo šta su, a zaborave ko su. Svakom takvom treba neko čiji će jedini posao biti da ga podseća da i kralj jede, znoji se i plače kao i najobičniji zemljoradnik.“

Melaina se i dalje obmotavala maramom, naizgled nesigurna da li da se složi, ali Egvena reče: „Trudim se, ali on ponekad kao da nije pri sebi, a i kad jeste, nemoguće je probiti se kroz njegovu oholost.“

„Daj sve od sebe. Neka što duže ostane pri sebi. To je najbolje za njega, a i za ostatak sveta.“

Zavlada muk. Ni njoj ni Egveni svakako se nije milio razgovor o mogućnosti da Rand poludi, a ni Melaina ne beše ništa voljnija za to od njih.

„Imam još nešto važno da vam kažem“, nastavi zatim Ninaeva. „Mislim da Izgubljeni nešto smeraju.“ To nije bilo kao da im je rekla za Birgitu. Ovako je ispalo kao da je ona sama videla Lanfear i ostale. Istini za volju, prepoznala bi samo Mogedijen, a možda i Asmodeana, iako ga je videla jedan jedini put, i to izdaleka. Nadala se da je nijedna neće pitati otkud zna ko je ko i odakle joj pomisao da se Mogedijen šunja unaokolo. Međutim, ispostavilo se da to uopšte nije trebalo da je brine.

„Jesi li se ti to smucala Svetom snova?“ Melainine oči pretvoriše se u zeleni led.

Ninaeva izdrža njen pogled, uprkos Egveninom žalostivom odmahivanju glavom. „Pa teško bih inače mogla da vidim Rafhina i ostale, zar ne?“

„Aes Sedai, malo znaš a mnogo bi htela. Nije trebalo ni to malo da te naučimo. Pravo da ti kažem, ponekad mi je žao što sam pristala i na ove susrete. Neuka žena nema šta da traži u Tel’aran’riodu.“

„Više sam naučila sama nego što ste mi vi ikad pružile.“ Ninaeva je s naporom zadržavala mir. „Sama sam naučila da usmeravam i ne vidim zašto bi s Tel’aran’riodom bilo drugačije.“ Ovo poslednje rekla je iz pukog inata. Zaista je sama naučila da usmerava, iako uopšte nije znala nego samo naslućivala šta je zapravo to što radi. Pre odlaska u Belu kulu, Lečenje joj je nekoliko puta pošlo za rukom, ali ona toga nije bila svesna dok joj Moiraina nije sve objasnila. Njene učiteljice u Kuli rekle su joj da upravo zbog toga i mora biti gnevna da bi usmeravala – sakrila je sopstvenu moć od sebe zato što je se bojala i samo bes može da razbije taj davno uvreženi strah.