Nebeski oganj

„Ti si, dakle, jedna od onih koje Aes Sedai nazivaju divljakušama.“ U poslednjoj reči začu se nekakav prizvuk koji se, svejedno da li je to bilo sažaljenje ili podsmeh, Ninaevi uopšte nije dopao. Ta reč se u Kuli obično koristila kao uvreda. Naravno, među Aijelima nije bilo divljakuša. Mudre koje umeju da usmeravaju nalazile su svaku devojčicu s makar iskrom urođenog dara, koja će pre ili kasnije razviti moć, htela to ili ne. Takođe su tvrdile da pronalaze i devojčice bez iskre ali sposobne da uz odgovarajuću obuku nauče da usmeravaju. Nijedna Aijelka nije izgubila život pokušavajući da sama savlada tu veštinu. „Ti znaš koliko je opasno učiti Moć bez učitelja, Aes Sedai. Nemoj misliti da je sanjanje išta bezazlenije. Tu vladaju jednake opasnosti, ako ne i veće, za one koji petljaju bez predznanja.“

„Oprezna sam“, procedi Ninaeva. Nije došla da sluša pametovanje te aijelske žute lije. „Znam šta radim, Melaina.“

„Ne znaš ti ništa. Tvrdoglava si kao što je bila i ova kad je došla kod nas.“ Mudra se pri tom nasmeši Egveni gotovo blagonaklono. „Ukrotile smo njenu neobuzdanost i sada uči munjevitom brzinom. Naravno, ima još dosta mana.“ Egvenin zadovoljni osmeh iščeznu. Ninaeva je posumnjala da je upravo zbog tog osmeha Melaina dodala poslednju rečenicu. „Ako želiš da lutaš snovima“, nastavi Aijelka, „pridruži nam se. Ukrotićemo tvoju plahovitost i svašta te naučiti.“

„Hvala ti lepo, ali ne treba mene niko da kroti“, reče Ninaeva i ljubazno se osmehnu.

„Aan’alein će umreti ako se tebi nešto desi.“

Kao da se ledenica zari Ninaevi u srce. Tim su imenom Aijeli nazivali Lana. Na Starom jeziku to znači Jedan čovek, ili Usamljeni čovek, ili Čovek Koji Je Čitav Narod. Ponekad je teško naći tačan prevod sa Starog jezika. Aijeli su veoma poštovali Lana, kao čoveka koji nije odustajao od svog rata protiv Senke – neprijatelja koji mu je pobio čitav narod. „Prljavo se boriš“, promrmljala je.

Melaina izvi obrvu. „Zar se borimo? Ako je tako, onda znaj da u borbi postoje samo pobeda i poraz. Pravila protiv zadavanja povreda postoje samo u igrama. Obećaj mi da u snu nećeš raditi ništa dok ne pitaš neku od nas. Znam da Aes Sedai nikad ne lažu i zato bih volela da te čujem kako to kažeš.“

Ninaeva zaškrguta zubima. Nije joj bilo teško da to prevali preko usana. Nije morala da održi reč pošto Tri zakletve nju nisu obavezivale. Međutim, to bi značilo da je Melaina u pravu. Ninaeva u to nije verovala i nije želela ni slovo da izgovori.

„Neće ti ta ništa obećati, Melaina“, konačno progovori Egvena. „Kad se ovako zatvrdoglavi kao mazga, ne bi izašla iz kuće ni da joj pokažeš kako krov gori.“

Ninaeva je prostreli pogledom. Kao mazga, nije nego! A samo je odbila da je neko gurka kao krpenu lutku.

Melaina poćuta malo pa uzdahnu. „Neka ti bude, ali dobro zapamti, Aes Sedai: ti si u Tel’aran’riodu samo dete. Hajde, Egvena. Idemo.“ Ninaeva stiže još samo da primeti kako se Egveni lice u času izmenilo kao da joj je nešto smešno, a onda njih dve nestadoše.

Ninaeva iznenada shvati da joj se odeća promenila. Da ju je neko promenio. Mudre dovoljno znaju o Tel’aran’riodu da menjaju druge kao što mogu i sebe. Sada je na sebi imala belu košulju i tamnu suknju, ali za razliku od sukanja dveju žena što su upravo otišle, njena se završavala na pola butina. Nije imala ni cipele ni čarape, a kosa joj beše razdeljena u dve kike nad ušima, s upletenim žutim trakama. Kraj bosih joj je nogu ležala krpena lutka s nacrtanim licem. Čula je samu sebe kako škrguće zubima. To joj se jednom ranije već desilo i Egvena joj je objasnila da Aijeli tako oblače male devojčice.

Besno se vratila u žutu svilenu tarabonsku haljinu (ovog je puta bila još pripijenija) i šutnula lutku, koja odlete u vazduh i nestade. Sigurno je ta Melaina bacila oko na Lana. On je za Aijele junak. Visoki okovratnik pretvori se u čipku, a uski izrez produbi se ka grudima. Ako mu se ta žena samo osmehne. J Ako on...! Tad odjednom postade svesna da je izrez naglo počeo da joj se širi pa ga brže-bolje smanji – ali ne sasvim, već samo koliko da više ne crveni zbog njega. Haljina joj se toliko bila suzila da više nije mogla ni da se pomeri, pa se i za to pobrinula.

Znači, sad još treba i dozvolu

da traži? Da moljaka Mudre kad god hoće nešto da uradi? Pa zar nije ona porazila Mogedijen? Tad su i te kako bile zadivljene, ali izgleda da su zaboravile.

A ako već ne može preko Birgite da sazna šta se dešava u Kuli, možda će naći način da to postigne sama.

15

Šta se sve može saznati u snovima

Ninaeva u mislima pažljivo stvori sliku Amirlinine radne sobe, baš kao što je to učinila i sa Srcem Kamena dok je tonula u san. Međutim, ništa se nije dogodilo i ona se namršti. Trebalo je da se stvori u Beloj kuli, u odaji koju je zamislila. Ponovo je pokušala, ali je ovog puta zamislila prostoriju u koju je češće dolazila, mada s mnogo manje žara.