Nebeski oganj

Srce Kamena pretvori se u radnu sobu nadzornice polaznica, skučenu odaju s tamnom drvenom oblogom na zidovima, punu jednostavnog, teškog nameštaja, koji su koristili mnogobrojni naraštaji devojaka. Tu su slali učenice kad naprave prestup koji se ne može okajati ribanjem podova ili grabuljanjem. Kad Prihvaćenu pozovu u tu odaju, to znači da je počinila zaista krupan prestup, i teška su srca odlazile tamo, znajući da će ishod biti jednako bolan, ako ne i bolniji.

Ninaeva se nije mnogo osvrtala po sobi – Šerijam ju je tu mnogo puta nazvala tvrdoglavom bezobraznicom – već se odmah zagledala u ogledalo u kome su polaznice i Prihvaćene morale da gledaju svoja uplakana lica dok slušaju pridike o kršenju pravila i ukazivanju poštovanja (što su bili njeni najčešći prestupi), ili pak nečemu trećem. Bledi ostaci pozlate na izrezbarenom ramu ukazivali su na to da je ogledalo tu još od Stogodišnjeg rata, ako ne i od Slamanja.

Tarabonska haljina jeste bila prelepa, ali mogla bi izazvati sumnju. Čak su se i Domanke smernije oblačile kad dolaze u Kulu, a Ninaeva nije mogla zamisliti da neko sanja sebe kako se nepristojno vlada na tom mestu. Bila je mala verovatnoća da će ikoga sresti, osim ako neko u snu zabasa na nekoliko trenutaka u Tel’aran’riod. Egvena je bila prva žena koja bez pomoći može ući u Svet snova još od Korijanin Nedeal, pre više od četiri stotine godina.

S druge strane, od ter’angreala ukradenih iz Kule, koji su još uvek bili u rukama Lijandrin i njenih saveznica, Korijanin je poslednja proučavala jedanaest. Ona dva što su ih sad imale Elejna i Ninaeva omogućavala su pristup u Tel’aran’riod, pa bi bilo najbolje smatrati da i ostali to mogu. Bilo je malo verovatno da bi Lijandrin ili neka druga sanjale sebe u Kuli iz koje su utekle, ali ništa se ne sme prepustiti slučaju kad postoji opasnost od zasede. Osim toga, nije se zasigurno znalo da li su ukradeni ter’angreali svi koje je Korijanin proučavala. Zapisi o njima često su bili nejasni i nerazumljivi, tako da bi vrlo lako još koji mogao biti u rukama Crnih sestara u Kuli.

Haljina se potpuno preobrazila i postala bela, od meke, mada ne previše fine vune, a porub joj beše opšiven sa sedam raznobojnih traka – po jednom za svaki ađah. Ako naiđe na nekog ko ne bi nestao posle nekoliko trenutaka, vratiće se u Sijendu, pa će se misliti da je bila samo neka Prihvaćena koja je u snu okrznula Tel’aran’riod. Ne. Neće se vratiti u krčmu, nego u Šerijaminu sobu. Svako takav pripadao bi Crnom ađahu, a ona je, na kraju krajeva, pošla u lov na njih.

Dovršila je prerušavanje, pa dograbila svoju kiku, koja odjednom postade crvenozlatna, i iskrevelji se Melaininom licu u ogledalu. E, tu bi ženu s najvećim zadovoljstvom predala Šerijam.

Nadzorničina soba nalazila se odmah pored odaja polaznica i svaki čas bi u širokim, popločanim hodnicima nečiji lik zatreperio kraj zidnih ukrasa ili ugašenih svetiljki. Sve su to bile preplašene devojke u belim haljinama, a Šerijam se pojavljivala u mnogim košmarima. Ninaeva nije obraćala pažnju na njih, pošto nisu bile dovoljno iskusne u Tel’aran’riodu da je mogu videti, a čak i onda bi mislile da je ona samo deo njihovog sna.

Od Amirlinine radne sobe delilo ju je samo kratko široko stepenište, kad se iznenada ispred nje stvori Elaida, znojavog lica, u krvavocrvenoj haljini, s kratkim ogrtačem Amirlin Tron prebačenim preko ramena. U stvari, nije to bio baš sasvim taj ogrtač, pošto mu je nedostajala plava traka.

One neumoljive, crne oči zagledaše se u Ninaevu. „Ja sam Amirlin Tron, devojko! Zar ne umeš valjano da mi ukažeš poštovanje? Sad ću te...“ Nestala je u pola reči.

Ninaeva promuklo odahnu. Elaida kao Amirlin – e, to

je pravi košmar.

Verovatno joj je to najslađi san, pomisli jetko. Pre bi pao sneg u Tiru nego što će se ona dotle dogurati.

Predsoblje je bilo onakvo kakvog ga se sećala: veliki sto Čuvara hronika, uza zid nekoliko stolica za Aes Sedai koje čekaju da razgovaraju s Amirlin, dok polaznice i Prihvaćene čekaju stojeći. Međutim, uredno poslagani dokumenti, uvezani svici i veći komadi pergamenta s pečatima nekako joj nisu ličili na Leanu. Ne zato što je ona neuredna – naprotiv – ali Ninaeva bi očekivala da ona ništa ne ostavlja preko noći na stolu.