Nebeski oganj

Ona dva muškarca – dva stvora – nestadoše, a Ninaevina stopala trupnuše na pod. Isprva je bila nemoćna za ma šta sem da drhti i plače. Žurno je popravila haljinu, ali ogrebotine po vratu i grudima nije mogla da izbriše. U Tel’aran’riodu je lako srediti odeću, ali ono što se desi telu... Kolena su joj loliko drhtala da je jedva stajala.

Maltene je očekivala da Egvena počne da je teši i ovog bi joj puta bila zaista zahvalna na tome, ali ona samo reče: „Ovde ima i gorih stvari, ali i košmari su dovoljno gadni. Ovu dvojicu sam ja stvorila i poništila, ali čak ni meni to nije bilo lako. I nisam ih štitila, Ninaeva. Slobodno si ih mogla uništiti, da si znala kako.“

Ninaeva ljutito odmahnu glavom, trudeći se da ne počne da briše suze s obraza. „Mogla sam da se odsanjam odavde. U Šerijaminu sobu, ili natrag u krevet.“ Ne zvuči ona nadureno. Ma nikako.

„Možda i jesi, da nisi bila previše uplašena da se toga setiš“, suvo će Egvena. „Hajde, skini taj nadureni izraz s lica. Ne pristaje ti.“

Ninaeva besno pogleda sagovornicu, ali ovog puta to nije imalo isti učinak kao nekada. Umesto da otpočne svađu, Egvena jedva i da je izvila obrvu. „Meni ovde ništa ne liči na Sijuan Sanče“, pokuša Ninaeva da promeni temu. Šta se to dogodilo s ovom devojkom?

„Ne liči“, složila se Egvena, osvrnuvši se po sobi. „Sad shvatam zašto sam ovamo morala da dođem preko svoje stare sobe u odajama polaznica. Ali valjda ljudi ponekad požele da isprobaju nešto novo.“

„To i hoću da ti kažem“, strpljivo će Ninaeva. Ne zvuči nadureno i ne izgleda nadureno. Ma kud bi ona tako nešto? „Žena koja je uredila ovu sobu nema isti pogled na svet kao Sijuan. Pogledaj slike. Ne znam šta je ono trodelno, ali ova druga ti je dobro poznata, baš kao i meni.“ Zajedno su prisustvovale tom događaju.

„Bonvin, rekla bih“, zamišljeno će Egvena. „Trebalo je da budeš pažljivija na predavanjima. To se zove triptih.“

„Šta god da je, važna je ona druga.“ Slušala je samo predavanja Žutih. Sve ostalo je uglavnom bila gomila gluposti. „Meni se čini da je žena koja je ovo obesila htela da se neprestano podseća koliko je Rand opasan. Ako se Sijuan Sanče iz nekog razloga okrenula protiv njega... Egvena, ovo je možda nešto mnogo gore od njenog zahteva da se Elejna vrati u Kulu.“

„Možda“, zamišljeno će Egvena. „Možda ćemo naći nešto među dokumentima. Ti pogledaj ovde, a ja ću ti se pridružiti čim pretražim Leanin sto.“

Ninaeva ostade da uvređeno gleda za Egvenom. Ti pogledaj ovde. Nije nego! Egvena nema prava da joj naređuje. Trebalo bi da pođe za njom i jasno joj to stavi do znanja. A zašto onda stojiš tu kao klada?,

upita besno samu sebe. Pretraživanje dokumenata je dobra zamisao i potpuno je svejedno hoće li to raditi ovde ili tamo. Štaviše, veća je verovatnoća da će u Amirlininom stolu naći nešto zanimljivo. Gunđajući sebi u bradu kako će naučiti Egvenu pameti, ona pođe ka bogato izrezbarenom stolu, besno odmičući nogom suknju pri svakom koraku.

Na stolu su bile jedino tri kitnjaste, lakirane kutije, poredane pod konac. Znajući kakve sve zamke može postaviti neko ko želi da sačuva svoje tajne, Ninaeva stvori dugačak štap, pa njime podiže poklopac ukrašen zlatno-zelenim ždralovima. Unutra se nalazio pisaći pribor: pera, mastilo i pesak. U najvećoj kutiji, s crvenim ružama upletenim oko svitaka pergamenta, bilo je dvadesetak umetnički izrezbarenih figurica životinja i ljudi od slonovače i tirkiza, poredanih po bledoplavoj kadifi.

Kada je podigla i treći poklopac – sa zlatnim sokolovima što se bore među belim oblacima na plavetnom nebu – primetila je da su prve dve kutije ponovo zatvorene. To je uobičajeno u Svetu snova. Kao da sve teži da ostane isto kao najavi, a na stranu što se detalji za tren oka promene čim čovek skrene pogled s nekog predmeta.

U trećoj kutiji pronašla je dokumente. Pustila je štap da nestane pa uze prvi pergament s gomile. Bio je jednostavno naslovljen „Aes Sedai Džolina“, a sadržao je nečiju poniznu molbu da se podvrgne takvom nizu pokora da je Ninaevi bio dovoljan i letimičan pogled da se strese. Ništa tu nije bilo važno, osim možda samoj Džolini. U dnu je uglastim slovima bilo nažvrljano „odobreno”. Kad je htela da spusti pergament, on nestade, a kutija je ponovo bila zatvorena.