Nebeski oganj

Ninaeva uzdahnu pa je opet otvori. Dokumenti su sad izgledali drugačije. Držeći poklopac, vadila je jedan po jedan pergament i iščitavala na brzinu. Ili je bar pokušavala, pošto izveštaji i pisma iščezavahu još dok ih je spuštala ili tek što bi stigla dopola. Ako su i bila naslovljena, bilo je to jednostavno „Poštovanoj majci“. Neka su potpisale razne Aes Sedai, neka žene raznoraznih titula, plemkinje, a neka običan svet. Nijedno joj nije izgledalo bitno. Saldejskom vrhovnom vojskovođi nema ni traga ni glasa, a kraljica Tenobija odbija saradnju. Ninaeva je uspela da pročita taj izveštaj do kraja, ali bilo je očigledno da čitalac treba da zna zašto taj čovek nije u Saldeji i zašto bi kraljica trebalo da sarađuje. Već tri nedelje nije bilo nikakvih vesti od doušnika ađaha iz Tančika, ali nije stigla da pročita ostalo. Sukobi između Ilijana i Murandije su se stišali, za šta je zaslugu sebi pripisivao Pedron Nijal. Čak i iz onih nekoliko redaka koje je stigla da pročita shvatila je da je pošiljalac škrgutao zubima dok je to pisao. Sva ta pisma – ona koja je uspela da preleti i ona koja su joj izbledela pred očima – bez sumnje su bila veoma važna, ali njoj ni najmanje korisna. I baš kad je počela da čita izveštaj o sumnjivom – upravo je ta reč bila upotrebljena! – okupljanju Plavih sestara, iz predsoblja se začu bolan krik: „O, Svetlosti, ne!“

Ninaeva jurnu ka vratima, a u rukama joj se stvori debela toljaga s vrhom načičkanim šiljcima. Međutim, kad je utrčala tamo, očekujući da vidi Egvenu kako se brani od nečeg, ugledala ju je kako stoji kraj stola i zuri u prazno. Iako joj na licu beše užasnut izraz, ona sama, bar koliko je Ninaeva mogla da primeti, nije bila ni povređena, niti u opasnosti.

Egvena se trže kad je ugleda, pa se pribra. „Ninaeva, Elaida je Amirlin Tron.“

„Ne budali“, podrugljivo će Ninaeva. Doduše, ona soba je toliko odudarala od Sijuan Sanče... „Umišljaš. To je nemoguće.“

„Ninaevo, u rukama mi je bio pergament koji je potpisala ’Elaida do Avrinji a’Roihan, Čuvar pečata, Plamen Tar Valona, Amirlin Tron’, a na njemu je bio i Amirlinin pečat.“

Ninaevi stomak pokuša da se popne u grudi. „Ali kako? Šta je sa Sijuan? Egvena, Kula svrgava Amirlin samo ako je u pitanju nešto ozbiljno. To se dogodilo svega dva puta za gotovo tri hiljade godina.“

„Možda je Rand bio u pravu“, mirno će Egvena, mada joj oči još behu iskolačene. „Možda je obolela od nečeg što Žute nisu mogle da izleče ili pala niz stepenice i slomila vrat. Sad je jedino važna činjenica da je Elaida Amirlin. Ne verujem da će ona podržavati Randa kao što je to činila Sijuan.“

„Moiraina“, promrmlja Ninaeva. „Bila je sigurna da će Sijuan staviti Randa iznad Kule.“ Nije mogla ni da zamisli da je Sijuan Sanče mrtva. Često ju je mrzela, ponekad je se čak i pribojavala – sad to može da prizna, ali samo sebi – ali ju je i poštovala. Mislila je da će Sijuan zauvek biti tu. „Elaida. Svetlosti! Podmukla je kao guja i okrutna kao mačka. Ne smem ni da pomislim šta je sve sposobna da uradi.“

„Bojim se da naslućujem.“ Egvena je obema rukama pritisnula stomak, kao da pokušava da smiri utrobu. „Bio je to vrlo kratak dokument. Stigla ',.1111 sve da pročitam. ’Sve odane sestre moraju da jave ukoliko vide ženu po imenu Moiraina Damodred. Neophodno je zadržati je po svaku cenu i sprovesti u Kulu, zarad suđenja zbog izdaje.’ Biće da je ista poternica raspisana i za Elejnom.“

„Ako Elaida želi da zatvori Moirainu, onda sigurno zna da je ona na Randovoj strani i to joj se uopšte ne dopada.“ Prijalo joj je da govori. Tako je potiskivala mučninu. Izdaja. Za to je sledilo umirivanje. Želela je da ukloni Moirainu, a sada će Elaida to uraditi umesto nje. „Sigurno neće podržati Randa.“

„Jamačno. “

„Odane sestre. Egvena, to odgovara poruci koju je dobila ona Makura. Šta god da se dogodilo Sijuan, ađasi su se podelili zbog Elaide kao Amirlin. Nema drugog objašnjenja.“

„Da, naravno. Odlično, Ninaeva. Toga se ne bih dosetila.“

Osmeh joj beše toliko iskren da je Ninaeva morala da joj uzvrati. „Na Siju... Amirlininom stolu pronašla sam neku poruku o okupljanju Plavih. Baš sam je čitala kad si ti vrisnula. Kladim se da one nisu podržale Elaidu.“ Plavi i Crveni ađah su u srećna vremena bili u nekoj vrsti nategnutog primirja, ali spremni da se pokolju čim nešto krene naopako.

Međutim, kad su se vratile u radnu sobu, nisu više mogle da pronađu onaj izveštaj. Bilo je tu kojekakvih dokumenata – ponovo se bilo pojavilo ono Džolinino pismo i Egveni se obrve podigoše navrh čela dok ga je čitala – ali ne i onaj koji su tražile.

„Sećaš li se šta je pisalo?“ upita Egvena.

„Pročitala sam tek nekoliko redaka, a onda si ti vrisnula i... Ne sećam se.“ „Pokušaj, Ninaevo. Napregni se.“