Nebeski oganj

„Znam da nisi“, reče Egvena. „Osim kad dopustiš da te ponesu osećanja. Moraš naučiti da se obuzdavaš i da sačuvaš prisebnost ako hoćeš da se nosiš s Izgubljenima, a posebno s Mogedijen.“ Ninaeva je smrknuto pogleda i zausti da kaže kako ume da se obuzdava i da će odalamiti Egvenu ako se samo drzne da pomisli drugačije, ali ova joj ne dade priliku za to. „Moramo saznati gde se to Plave sestre okupljaju, Ninaeva. Ukoliko se one suprotstave Elaidi, možda će – ali samo možda – podržati Randa, baš kao i Sijuan. Je li bio pomenut neki grad, ili možda selo? Ili makar država?“

„Mislim da... da se ne sećam.“ Trudila se da izbaci taj odbrambeni prizvuk iz glasa. Svetlosti, sve sam priznala, napravila budalu od sebe, a sad je još gore! „Trudiću se i dalje.“

„Dobro. Moramo ih naći.“ Egvena ju je posmatrala kako se upinje da ne počne opet da se pravda. „Ninaeva, čuvaj se Mogedijen. Ne srljaj kao mečka u proleće samo zato što je u Tančiku umakla od tebe.“

„Nisam budala, Egvena“, oprezno odgovori Ninaeva. Toliko obuzdavanja bilo je gotovo bolno, ali Egvena bi je ionako samo prekorila ili bi se pravila da ništa ne primećuje, tako da joj nije bilo druge nego da izigrava još veću šupljoglavicu nego što je već ispala.

„Znam. To si već rekla. Samo pazi da ne zaboraviš. Čuvaj se.“ Egvena ovog puta nije postepeno izbledela, već je nestala iznenada, kao Birgita.

Ninaeva je zurila tamo gde je ova do malopre stajala i u mislima nabrajala šta je sve trebalo da joj kaže. Na kraju je zaključila da će joj u tome proći noč, pošto je već bila počela da se ponavlja, a trenutak da kaže bilo šta ionako beše izgubljen. Gunđajući sebi u bradu, ona izađe iz Tel’aran’rioda i vrati se u svoj krevet u Sijendi.

Egvena se trže iz sna u gotovo potpunom mraku, narušenom jedino tračkom mesečine što se probijao kroz otvor za odvod dima. Bilo joj je drago što je pod gomilom pokrivača, pošto se vatra beše ugasila, a šator se ispunio mrazom. Dah joj se maglio ispred lica. Pogledala je oko sebe ne pomerajući glavu. Nema Mudrih. Još je uvek sama.

Najveći joj je strah bio da će po povratku s izleta nasamo u Tel’aran’riod zateći Amis ili neku drugu kako je čeka. Dobro, možda ne baš najveći, pošto uopšte nije preterala kad je Ninaevi opisivala opasnosti koje vrebaju u Svetu snova, ali sigurno među najvećima. Nije se ona pribojavala kazne koju bi joj Bair dodelila. Štaviše, sa zadovoljstvom bi je prihvatila kad bi se probudila i zatekla Mudre kako zure u nju, ali Amis joj još na samom početku beše rekla kako će je, ako bez pratnje bude odlazila u Tel’aran’riod, oterati i odbiti da je dalje podučavaju. Toga se plašila mnogo više nego bilo čega što bi joj mogle uraditi. Međutim, ipak je morala da nastavi po svome. Ma koliko brzo podučavale, njoj to nije bilo dovoljno. Žudela je da sazna sve, i to odmah.

Usmeravanjem upali lampu i vatru u ognjištu. U njima ne beše nikakvog goriva, ali ona rasplete malo tkanja. Ležala je tako i posmatrala kako joj se dah magli pred ustima i čekala da postane dovoljno toplo da se obuče. Bilo je kasno, ali nadala se da je možda Moiraina još budna.

Još je bila zapanjena onim što se dešavalo s Ninaevom. Mislim da bi zaista popila ono da sam je malo jače pritisnula. Toliko se plašila da će ova saznati kako ona uopšte nema dozvolu Mudrih da sama lunja po Svetu snova i toliko sigurna da će je navala krvi u obraze odati, da nije mogla da misli ni na šta osim kako da spreči Ninaevu da dođe do reči i možda nasluti istinu. A bila je potpuno sigurna da bi ova na kraju sve shvatila i da bi je prijavila, s izgovorom da je to za njeno dobro, pa zato nije prestajala da priča i uporno se vraćala na tvrdnju da je sve što Ninaeva radi pogrešno. Ma koliko bila ljuta na nju, prosto nije mogla da podvikne. A ipak je, uza sve to, vodila glavnu reč.

Kad je već o vikanju reč, Moiraina, eto, retko podiže glas, a baš tada kao da ne postiže ono što je htela. Tako je bilo još pre nego što je počela onako čudno da se ponaša pred Random. Mudre nikada ni na koga nisu vikale – osim ponekad jedna na drugu – ali koliko god da su gunđale kako ih poglavari više ne slušaju, na kraju je najčešće ipak bilo po njihovom. Tek tada je shvatila staru izreku da se onaj koji ne sluša vikanje napregne da čuje šapat.

Nikada više neće vikati na Randa. Tih, odlučan, ženstven glas – to je ono pravo. Ni na Ninaevu više neće vikati. Ipak je ona žena, a ne devojčurak koji se bacaka po patosu.

Zakikotala se. Zaista nema potrebe da podiže glas pred Ninaevom kad staložen govor ima toliki učinak.

Šator se u međuvremenu beše dovoljno zagrejao, te ona ustade i brzo se obuče. Ipak je morala da razbije led u krčagu ne bi li sprala san iz usta. Prebacila je vuneni ogrtač preko ramena i razvezala Vatru – previše je bilo opasno ostavljati Vatru samu – pa, kad plamenovi nestadoše, izađe iz šatora. Hladnoća stade da je steže poput ledenih mengela dok je odmicala kroz logor.