Nebeski oganj

„Trudim se, Egvena, ali badava. Zaista se trudim.“ Ninaevu to što je rekla pogodi kao malj u čelo. Pravda se. I to Egveni, devojci koju je pre nepune dve godine zbog bacakanja tukla po zadnjici. A koliko malopre je bila ponosna kao kvočka kad snese jaje samo zato što je Egvena bila njome zadovoljna. Jasno se sećala dana kad se njihov odnos promenio, kad su prestale da budu Mudrost i devojka koja je skakala na svaki njen mig i postale samo dve žene u tuđini. Sad joj se činilo da je promena postala još veća i to joj se uopšte nije dopalo. Moraće nešto da preduzme ne bi li se ponovo vratila na staro.

Laž. Toga je dana prvi put u životu svesno slagala Egvenu. Zato je nestala njena moralna nadmoć, i zato je bila zbunjena i nesposobna da se valjano postavi. „Popila sam onaj čaj, Egvena.“ S naporom je izgovarala svaku reč. Protiskivala ih je kroza zube. „Makurin čaj od dvokorena. Ona i Lusi odnele su nas na sprat kao da smo vreće perja. Toliko smo bile nemoćne. Da Tom i Džuilin nisu došli da nas izvuku odande, verovatno bismo još bile tamo. Ili na putu ka Kuli, toliko nalivene čajem da se ne bismo ni budile dok ne stignemo.“ Duboko je udahnula i pokušala da zvuči odlučno, ali teško je to neposredno pošto neko prizna da je ispao budala. Na kraju je bila mnogo neubedljivija nego što joj se dopadalo. „Natrljaću ti uši ako ispričaš Mudrima – a posebno onoj Melaini.“

Bar nešto u njenim rečima trebalo je da raspali bes u Egveni. Bilo bi glupo sada počinjati prepirku – njihove su svađe obično izbijale zato što je Egvena odbijala da se urazumi i retko su se završavale prijatno, upravo zato što je opiranje toj devojci prešlo u naviku – ali čak bi i to bilo bolje od ovog. Sad joj se samo nasmešila. I to blagonaklono. Previše blagonaklono.

„Bila sam gotovo sigurna u to, Ninaevo. Danonoćno si naklapala o biljkama, ali dvokoren nikada nisi ni pomenula. Bila sam sigurna da si za njega prvi put čula od te žene. Uvek pokušavaš da sve prikažeš onako kako tebi odgovara. Da naglavačke upadneš u svinjac, svima bi rekla kako si upravo to i htela. Nego, treba da odlučimo...“

„Ja to ne radim“, procedi Ninaeva.

„Radiš, radiš. Istina je istina. A sad prestani da cmizdriš i pomozi mi da...“

Da cmizdri! Razgovor se nije odvijao kako je ona naumila. „E, nije. Nije istina. Ja nikad ne radim to što si rekla.“

Egvena je mirno pogleda. „Ti baš ne odustaješ? Neka ti bude. Slagala si me...“

„Nije to bila laž“, promumla ona. „Ne sasvim.“

Egvena nije obraćala pažnju na to. „...A lažeš i sebe. Sećaš li se šta si me naterala da popijem kad sam te slagala?“ Iznenada joj se u ruci stvori šolja puna odvratne, zelene tečnosti. Izgledala je kao da je zahvaćena s dna kakve baruštine. „A slagala sam te jedan jedini put! Sećanje na taj ukus bilo je dovoljno da na tako nešto više i ne pomislim. Ako ne možeš čak ni sama sebi da priznaš istinu...“

Ninaeva ustuknu korak, a onda zastade. Kuvana mačja paprat i tucani list sveznaja. Jezik joj se zgrči i od same pomisli na to. „Pa nije to baš bila prava laž.“ Zašto se pravda? „Samo nisam rekla celu istinu.“ Ja sam Mudrost! Bila sam Mudrost! Pa valjda to nešto znači. „Ne misliš valjda...“ Reci joj. Ti nisi dete i sigurno nemaš nameru da popiješ to. „Egvena, ja...“ Egvena joj tutnu šolju pod nos. Mogla je da oseti kužni vonj. „Dobro“, reče brzo. Nemoguće! Nije mogla da odlepi pogled od pune šolje, baš kao što nije mogla da zadrži reči koje joj navreše s usana. „Ponekad pokušavam da prikažem stvari kako meni odgovara. Ponekad. Ah ne kad je nešto važno. Nikada nisam – slagala – u vezi s nečim važnim. Nikada, kunem se. Samo sitnice.“ Šolja nestade, a Ninaevi se ote uzdah olakšanja. Glupačo glupa! Ne bi mogla da te natera da popiješ ono! Šta je tebi?

„Moramo da odlučimo“, nastavi Egvena kao da se ništa nije desilo, „kome da kažemo. Moiraina svakako mora da zna, i Rand, ali ako se pročuje... Aijeli su u vezi sa Aes Sedai čudni kao i u vezi sa svim ostalim. Mislim da će, ma šta se desilo, slediti Randa kao Onog Koji Dolazi Sa Zorom, ali možda neće biti toliko orni ako saznaju da je Bela kula protiv njega.“

„Mislim da će pre ili kasnije saznati“, promrmlja Ninaeva. Ne bi mogla da me natera da popijem ono!

„Bolje kasnije nego pre, Ninaeva. Zato pazi da ti ovo ne izleti pred nekom Mudrom kad se sledeći put budemo videle. Štaviše, najbolje bi bilo da uopšte ne pominješ ovu posetu Kuli. Tako ćeš možda uspeti da sačuvaš tajnu.“

„Nisam budala“, ukočeno odgovori Ninaeva i oseti tinjanje kad Egvena ponovo podiže obrvu kao malopre. Neće pominjati ovo pred Mudrima. I nema veze što je lako prkositi im iza leđa. To uopšte nema veze. I neće pokušati da stvari predstavi onako kako njoj odgovara. Nije pošteno što Egvena može da skokne do Tel’aran’rioda kad god joj se prohte, a ona mora da trpi pridike i kinjenje.