Nebeski oganj

Jasno je videla samo najbliže šatore, a niski, senoviti obrisi, koji su lako mogli biti i uzvišenja na tlu, skrivali su činjenicu da se logor proteže miljama u planinu. Međutim, ti visoki nazubljeni vrhovi nisu bili Kičma sveta – ona je bila dosta viša i od nje ih je delilo još mnogo dana puta ka zapadu.

Nesigurno je prišla Randovom šatoru. Ispod zastora na ulazu videla se pruga svetlosti. Kad se približila, jedna Devica kao da izniče iz zemlje. Na leđima je imala luk, o pasu obešen tobolac sa strelama, a u ruci mali štit. Egvena u mraku nije videla više nikoga, ali znala je da su i druge tu negde, čak i ovde, gde je bilo šest klanova zakletih na vernost Kar’a’karnu. Mijagome su bile negde na severu i napredovale uporedo s njima. Timolan nije otkrivao svoje namere, a Randu kao da uopšte nije bilo stalo da zna gde su ostali klanovi. Sva mu je pažnja bila usmerena na napredovanje ka prolazu Džangai.

„Je li budan, Enaila?“, upita ona.

Devica klimnu, na šta joj mesečina zaigra po licu. „Nedovoljno spava. Čoveku je ipak potreban odmor.“ Zvučala je kao majka koja se sekira zbog sina.

Senke iza šatora se uskomešaše i pretvoriše se u Avijendu, ogrnutu šalom. Izgledala je kao da je ne brine hladnoća, već samo pozni sat. „Otpevala bih mu ja uspavanku, kad bih mislila da bi to pomoglo. Čula sam da žene noćima bdiju zbog dece, ali on je već dovoljno veliki da zna da i ostali vole da se zavuku pod pokrivač.“ Ona i Enaila se na to tiho zakikotaše.

Egvena odmahnu glavom na aijelski smisao za humor, pa se izvi ne bi li videla šta se dešava u šatoru. Unutrašnjost je osvetljavalo nekoliko svetiljki. Rand nije bio sam. Nataelove tamne oči izgledale su ispijeno dok je pokušavao da prikrije zevanje. Rand je ležao kraj jedne pozlaćene uljane svetiljke i čitao nekakvu prastaru knjigu u kožnom povezu. Koliko ga je ona poznavala, to je mogao biti jedino ovaj ili onaj prevod Zmajskih Proročanstava.

Iznenada se vratio nekoliko strana, pročitao nešto i nasmejao se. Egvena pokuša da ubedi sebe kako u tom smehu nije bilo nimalo ludila, već samo gorčine. „Dobra šala“, rekao je Nataelu, pa s treskom zatvori knjigu i dobaci mu je. „Pročitaj dvesta osamdeset i sedmu i četiristotu stranu pa mi reci šta misliš.“

Egvena se uspravi, stisnutih usana. Zaista bi morao da bude pažljiviji s tom knjigom. Nije mogla da razgovara s njim – ne pred zabavljačem. Prava je šteta što mu društvo pravi čovek kojeg jedva poznaje. Ne. Bila je tu i Avijenda, a vrlo često i poglavari, Lan svakodnevno, a Met ponekad. „Zašto im se ne pridružiš, Avijenda? Možda će onda poželeti da razgovara o još nečemu osim o toj knjizi.“

„Hteo je da razgovara sa zabavljačem, Egvena, a to retko čini preda mnom ili bilo kim drugim. Da nisam ja, izašla bi njih dvojica.“

„Kažu da su deca velika glavobolja“, nasmej a se Enaila, „a sinovi pogotovo. Možda ćeš sad, kad si se odrekla koplja, moći to da proveriš.“ Avijenda je mrko pogleda i vrati se kao uvređena mačka na svoje mesto kraj šatora. Enaili je i to, izgleda, bilo smešno, pa se podbočila i prasnula u smeh.

Mrmljajući sebi u bradu nešto o aijelskom smislu za šalu – gotovo ga nikada nije razumela – Egvena produži do Moiraininog šatora, podignutog nedaleko odatle. I u njemu se videlo upaljeno svetlo i znala je da je Aes Sedai budna. Moiraina je usmeravala. Bila je to samo majušna količina Moći, ali Egvena ju je osetila. Lan je spavao nedaleko od nje, umotan u ogrtač Zaštitnika. Čitavo mu se telo osim glave i čizama beše stopilo s mrakom. Egvena prikupi ogrtač i potkupi suknju, pa promače pored njega, pazeći da ga ne probudi.

Disanje mu se nije promenilo, ali nešto ju je nateralo da ga još jednom pogleda. Oči su mu sad bile otvorene, svetlucave od mesečine, i gledale su pravo u nju. Čim je skrenula pogled, one se zatvoriše. Nijedan mu se drugi mišić nije ni pomerio. Možda se nije čak ni probudio. Taj joj je čovek ponekad baš išao na živce. Uopšte joj nije bilo jasno šta je to Ninaeva videla u njemu.

Kleknula je kraj zastora i provirila unutra. Moiraina je sedela okružena sjajem saidara, a plavi kamenčić koji joj je obično visio na čelu sada joj se klatio pred licem. I on je svetlucao, pojačavajući malčice sjaj svetiljke. U ognjištu je bio ostao samo pepeo. Čak se ni njegov miris više nije osećao.

„Mogu li da uđem?“

Morala je da ponovi pitanje da bi joj Moiraina odgovorila. „Naravno.“ Svetlost saidara izblede i Aes Sedai poče da vraća zlatni lančić u kosu.

„Prisluškivala si Randa?“ Egvena sede do Moiraine. U šatoru nije bilo nimalo toplije nego napolju. Usmerila je plamenove preko pepela u ognjištu i vezala tokove Vatre. „Rekla si da nećeš to više raditi.“

„Rekla sam to samo zato što bi Mudre mogle da mu nadgledaju snove. Htela sam da mu obezbedim malo privatnosti. Nisu mi to tražile otkako se zatvorio za njih, a ja se nisam nudila. Ne zaboravi da one imaju svoje ciljeve, možda drugačije nego Kula.“