Nebeski oganj

Ovo joj je bilo došlo kao naručeno. Egvena još nije bila sigurna kako da joj saopšti ono što zna a da se pri tom ne oda Mudrima, ali zaključila je da bi možda bilo najpametnije da jednostavno kaže šta ima pa da onda vidi šta će dalje. „Moiraina, Elaida je postala Amirlin. Ne znam šta se dogodilo sa Sijuan.“

„Otkud znaš?“, tiho upita Moiraina. „Jesi li saznala nešto hodajući u snu ili je tvoj snevački Dar konačno došao do izražaja?“

To ju je spasio. Neke Aes Sedai u Kuli sumnjale su da je ona možda Snevač – žena čiji snovi predskazuju budućnost. I sama je znala da su njeni snovi važni, ali tek je trebalo da nauči da ih tumači. Mudre su tvrdile da će znanje doći iznutra, a ni Aes Sedai nisu joj pomogle ništa više. Kada je sanjala Randa kako sedi na stolici, odmah je znala da će vlasnik te stolice biti van sebe od besa što ju je neko dirao, a i to da je vlasnik žensko, ali ništa više od toga. Ponekad su joj snovi bili zamršeni. Jednom je sanjala Perina kako sedi s Failom u krilu i ljubi je dok mu ona čupka bradicu, koju je imao u tom snu. Iza njih su se vijorila dva barjaka: jedan s crvenom vučjom glavom, drugi s grimiznim orlom. Kraj Perinovog ramena stajao je muškarac u svetložutoj odori, s mačem na leđima. Nekako je bila sigurna da je to Krpar, iako je znala da nijedan Krpar ne bi ni taknuo mač. I sve joj je osim brade izgledalo važno. Barjaci, Faila koja ljubi Perina, pa čak i Krpar. Kad god bi se on približio Perinu, svud bi se osetio ledeni dah zle kobi. Još jedan san. Met baca kockice dok mu krv lije niz lice, a šešir mu je toliko duboko natučen da se rana ne vidi. Za to vreme Tom Merilin stavlja ruku u vatru i vadi plavi kamenčić koji se sad klati na Moiraininom čelu. Zatim san o oluji bez vetra i kiše i velikim, tamnim oblacima koji se valjaju, dok munje, potpuno istovetne, pršte po zemlji. Sanjala je svašta, ali kao Snevač je zasad bila neupotrebljiva.

„Moiraina, videla sam poternicu koju je za tobom raspisala Elaida kao Amirlin. A to nije bio običan san.“ Bila je to sušta istina. Mada ne i potpuna. Odjednom joj bi drago što Ninaeva nije prisutna. Da je ona tu, sad bih ja buljila u onu solju.

„Točak tka kako Točak hoće. Možda to neće biti bitno kad Rand prevede Aijele preko Zmajevog zida. Ne verujem da je Elaida nastavila da se povezuje s vladarima, čak i ako zna da je Sijuan to radila.“

„I samo to imaš da kažeš? Mislim da ti je Sijuan nekada bila prijateljica, Moiraina. Zar ni suzu za njom nećeš pustiti?“

Aes Sedai je samo pogleda i ona u njenim hladnim, spokojnim očima vide koliki je put Moiraina morala da pređe da bi stekla to zvanje. Čak i sedeći, Egvena je bila za glavu viša od nje, a i s više Moći, ali biti Aes Sedai nije bilo pitanje snage. „Nemam ja vremena za plakanje, Egvena. Zmajev zid više nije daleko, a Alguenija... Sijuan i ja smo nekada bile prijateljice. Za nekoliko meseci navršiće se dvadeset jedna godina otkako smo počele da tragamo za Ponovorođenim Zmajem. Nas dve, same, tek proizvedene u Aes Sedai. Nedugo potom je Amirlin postala Sijerin Vaju, jedna od Sivih, mada bi joj više priličilo da je bila Crvena. Da je saznala šta smeramo, do kraja života bismo bile u pokori, a Crvene sestre bi nas nadgledale čak i dok spavamo. Ima jedna izreka u Kairhijenu, mada sam je čula čak i u Tarabonu i Saldeji, koja glasi: Uzmi ono što želiš i plati. Sijuan i ja smo odabrale put koji smo želele i znale smo da ćemo na kraju morati da platimo.“

„Ne razumem kako možeš da budeš toliko mirna. Sijuan je možda mrtva, ili čak umirena. Elaida će se suprotstaviti Randu ili će bar pokušati da ga zadrži negde do Tarmon Gai’dona. I sama znaš da ona neće olako dopustiti da joj pobegne muškarac koji usmerava. Ako ništa drugo, bar nisu svi na njenoj strani. Neke iz Plavog ađaha se okupljaju negde, još ne znam gde, ali izgleda da su i ostale napustile Kulu. Ninaeva mi reče da je od doušnice Žutih dobila poruku da se sve sestre mogu slobodno vratiti u Kulu. Ako su i Plave i Žute otišle odande, onda su sigurno i sve ostale, a ako su sve protiv Elaide, onda će možda stati na Randovu stranu.“

Moiraina tiho uzdahnu. „Očekuješ da se radujem što se Bela kula podelila? Ja sam Aes Sedai, Egvena. Posvetila sam život Kuli mnogo pre nego što sam čak i naslutila da ću doživeti da Zmaj bude ponovo rođen. Kula je već tri hiljade godina bedem odbrane od Senke. Navodila je vladare na mudre odluke, sprečavala ratove koji nisu počeli i zaustavljala one koji jesu. Samo zahvaljujući Kuli čovečanstvo zna da Mračni Gospodar samo čeka da pobegne i da se Poslednja bitka bliži. Kuli – jedinstvenoj i celovitoj. Gotovo želim da se svaka sestra zakune na odanost Elaidi, ma šta da se desilo Sijuan.“