Nebeski oganj

„A Rand?“ Egvena se trudila da joj glas ostane staložen i tih. Plamenovi su počeli pomalo da zagrevaju vazduh, ali Moirainina ga je studen ohladila. „Ponovorođeni Zmaj. I sama si rekla da neće biti spreman za Tarmon Gai’don sve dok mu se ne da sloboda da uči i da menja svet. Ujedinjena Kula bi ga utamničila uprkos svakom Aijelu u Pustari.“

Moiraina se nasmeši. „Učiš. Hladan razum je uvek bolji od vatrenih reči. Međutim, zaboravila si da samo trinaest sestara zajedno može nekog odseći od saidara, a sve i da ne znaju kroćenje tokova, malo ih je koje taj štit mogu održati.“

„Znam da nisi od onih što odustaju, Moiraina. Šta ćeš sad?“

„Nosiću se s onim s čime se moram nositi koliko god budem mogla. Ako ništa drugo, bar više ne moram Randa da odvraćam od onog što želi. Valjda bi trebalo da mi bude drago što ne traži od mene da mu prinosim vino. Uglavnom sasluša ono što mu kažem, mada ničim ne pokazuje šta misli o tome.“

„Tebi prepuštam da mu kažeš za Sijuan i Kulu.“ Time će izbeći neugodna pitanja. Verovatno bi Rand, nadobudan kakav jeste, hteo da o njenim snovima sazna više no što ona može da izmisli. „To nije sve. Ninaeva je videla Izgubljene u Tel’aran’riodu. Nabrojala je sve preživele osim Asmodeana i Mogedijen. Pa čak i Lanfear. Ona veruje da nešto smeraju, a možda čak i da se udružuju.“

„Lanfear“, ponovi Moiraina.

Obe su znale da je Lanfear posetila Randa u Tiru, a možda i još koji put, ali im on to nije rekao. O Izgubljenima niko nije mnogo znao osim samih Izgubljenih – čak su i u Kuli bili ostali samo nagoveštaji nagoveštaja – ali znalo se da je Lanfear bila zaljubljena u Lijusa Terina Telamona. Njih dve i Rand znali su da to još uvek traje.

„S malo sreće“, nastavi Aes Sedai, „nećemo morati da brinemo zbog Lanfear. To ne važi i za ostale koje je Ninaeva videla. Ti i ja moramo otvoriti četvore oči. Šteta što više Mudrih ne može da usmerava.“ Tiho se nasmejala. „Kad smo već kod toga, šteta je i što nisu obučavane u Kuli ili besmrtne. Možda su u ponečemu izuzetno moćne, ali u ponečem drugom su tužno manjkave.“

„Dobro, pazićemo, ali šta osim toga? Ako ga šest Izgubljenih napadne istovremeno, trebaće mu sva pomoć koju možemo da mu pružimo.“

Moiraina joj položi šaku na mišicu i saosećajno je pogleda. „Ne možemo ga doveka držati za ruku, Egvena. Naučio je da hoda. Neka sad nauči da trči. Nadajmo se samo da će naučiti pre nego što ga neprijatelji sustignu. Naravno, nastavićemo da ga savetujemo. I da ga upućujemo, kad god možemo.“ Ustala je, pa se protegla i zevnula, pokrivši usta šakom. „Kasno je, Egvena. Verujem da će Rand narediti pokret za svega nekoliko sati, pa makar i ne sklopio oka noćas. Ja bih, međutim, volela da se malo odmorim pre nego što se opet nađem u sedlu.“

Egvena pođe ka izlazu, ali zastade da postavi još jedno pitanje. „Moiraina, zašto si počela da radiš sve što ti Rand zapovedi? Čak i Ninaeva smatra da to nije u redu.“

„Stvarno tako misli?“, promrmlja ona. „Biće ona Aes Sedai, htela to ili ne. Zašto? Zato što sam se setila kako se upravlja saidarom.“

Egvena razmisli pa klimnu. Ako hoćeš da upravljaš saidarom, prvo mu se moraš predati.

Tek kada je, drhteći od hladnoće, odmakla ka svom šatoru, shvatila je da joj se Moiraina obraćala kao sebi ravnoj. Možda je bliže izboru ađaha nego što je mislila.

16

Neočekivana ponuda

Sunce se ušunjalo kroz prozor i probudilo Ninaevu. Ostala je da još malo leži opružena po prugastom prekrivaču. Elejna je spavala u svom krevetu. Jutro je već zarana bilo toplo, a ni noč ne beše mnogo bolja, mada to nije bio razlog što joj je posteljina znojava i izgužvana. Ružno je sanjala nakon što je prethodne večeri porazgovarala s Elejnom o svemu što je videla. Bila se ponovo obrela u Kuli, gde su je odvukli pred Amirlin, koja je bila čas Elaida, čas Mogedijen. Kraj pisaćeg joj je stola Rand čučao poput psa s ogrlicom, povocem i brnjicom. Nisu bili mnogo bolji ni snovi o Egveni. Ukus uvarka od mačje paprati i tucanog lista sveznaja bio je u snu odvratan kao i na javi.

Provukla se do umivaonika da se umije i opere zube solju i sodom. Voda ne beše vruća, ali i ovako i onako nije ni mogla biti hladna. Skinula je znojem natopljenu spavaćicu, pa iz jednog sanduka izvadi čistu košulju, češalj i ogledalo. Kad se pogledala, zažalila je što je pre spavanja rasplela kiku. Ne samo da joj zbog toga nije bilo ni mrvu udobnije, nego joj je sad još sva kosa bila umršena. Sela je na sanduk i prvo prionula na raščešljavanje, a potom sto puta provukla četku kroz kosu.