Nebeski oganj

Ninaeva se nije mogla čudom načuditi kako ih zbog tog nadmenog ponašanja niko već nije naglavačke izbacio na ulicu. Bila j^ upoznala dovoljno plemića i plemkinja da zna da se gotovo svi oni tako ponašaju, ali ipak. Ne bi ona to trpela ni minut. Gostioničarka se, međutim, naklonila ne prestajući da se smeška i trlja ruke, a onda ih odvela do stola kraj prozora s pogledom na ulicu i požurila da ispuni Elejninu želju. Možda je to bio njen način da se osveti devojci. Bile su same, podaleko od muškaraca za ostalim stolovima, mada bi svaki prolaznik mogao da bulji u njih, a za slučaj da nameravaju da im donesu nešto toplo od hrane – iako se ona nadala da neće – nisu mogle biti dalje od kuhinje.

Doručak im se sastojao od slasnih zemički, zavijenih u belu salvetu i još toplih, žutih krušaka, pomalo smežuranog grožđa i nekakvih crvenih gromuljica koje je služavka zvala jagodama. Ninaeva nikada nije videla ništa slično. Ukus im beše odličan, pa čak i još bolji kad se jedu s ulupanom pavlakom. Elejna je tvrdila da je čula za njih, što je možda i bila istina. Sve to, uz blago vino, navodno rashlađeno u podrumu – jedan gutljaj bio je dovoljan da Ninaeva shvati kako u tom podrumu i nije baš mnogo hladno – predstavljalo je osvežavajući doručak.

Najbliži gost sedeo je tri stola dalje, a bio je u tamnoplavom vunenom kaputu – možda je neki uspešni trgovac – ali njih dve svejedno nisu razgovarale. Imače za to vremena na pretek kad ponovo budu u kočiji i na bezbednom odstojanju od nečijeg oštrog sluha. Ninaeva je završila obed mnogo pre Elejne. Ta cura secka krušku kao da ima ceo dan na raspolaganju!

Uto Elejna preneraženo razrogači oči, a nožić joj zaklopara po stolu. Ninaeva se hitro okrete i vide da neki muškarac seda na klupu s druge strane stola.

„Učinilo mi se da si to ti, Elejna, mada me je kosa malo zbunila.“

Ninaeva se zabuljila u Galada, Elejninog polubrata. Zabuljila se u pravom smislu reči. Visok i vižljast, crnih očiju i kose, bio je najprivlačniji muškarac kojeg je ona ikada videla. U stvari, najprivlačniji je slaba reč. Bio je najbožanstveniji. U Kuli je viđala da se žene, a među njima čak i neke Aes Sedai, okupljaju oko njega i klibere kao budale. Skinula je osmeh s lica. Međutim, nije mogla da umiri lupanje srca, niti da se natera da normalno diše. Nije osećala ništa prema njemu, ali on je prosto bio toliko lep. Saberi se, ženo!

„Otkud ti ovde?“ Bilo joj je drago što ne zvuči napeto. Nije pošteno da muškarac tako izgleda.

„I zašto si tako

obučen?“ Elejnin glas beše tih, ali vrlo oštar.

Ninaeva trepnu i tek tada shvati da on na sebi ima verižnjaču i beli plašt s oznakom čina u vidu dve zlatne petlje pod zracima sunca. Osetila je kako joj obrazi gore. Toliko mu se bila upiljila u lice da nije ni primetila kako je obučen! Same se sebe stidela zbog toga.

Nasmešio se, na šta je Ninaeva morala duboko da udahne. „Ovde sam jer sam pripadnik Dece koja su opozvana sa severa. A pripadnik sam Dece Svetlosti zato što mi je to izgledalo ispravno. Elejna, kada ste vas dve i Egvena nestale, Gavinu i meni nije mnogo trebalo da utvrdimo da, uprkos onome što nam je rečeno, vi uopšte ne odrađujete kaznu na imanju. Nisu smele da te uvuku u svoje spletke, Elejna. Nijednu od vas.“

„Izgleda da si brzo dobio čin“, reče Ninaeva. Zar taj glupan ne shvata da će ih pričom o zaverama Aes Sedai obe poslati na gubilište?

„Izgleda da Emon Valda veruje da je moje iskustvo, ma gde stečeno, vredno toga.“ Potom slegnu ramenima tako da je bilo jasno kako mu činovi ništa ne znače. Nije to bio znak skromnosti, ali ni izveštačenosti. Od svih koji su došli da uče sa Zaštitnicima, on je bio najbolji mačevalac, a takođe odličan i u strategiji i taktici, ali Ninaeva se nije sećala da se ikada hvalio svojim junaštvom, pa čak ni u šali. Njemu priznanja nisu ništa značila, možda baš zato što ih je toliko lako dobijao.

„Zna li majka za to?“, upita Elejna. Iako je i dalje govorila upola glasa, njen bi pogled uplašio i divljeg vepra.

Galad se nesigurno promeškolji. „Nisam imao vremena da joj pišem. Svejedno, nisam toliko siguran da će se ona protiviti ovome, Elejna. Nije više toliko naklonjena severu kao nekada. Čuo sam da je progon ozakonjen.“

„Sve sam joj objasnila u pismu.“ Elejnin pogled sad postade zbunjen. „Morala je da shvati. Pa i sama se obučavala u Kuli.“

„Tiše“, preseče je on. „Seti se gde si.“ Elejna se zajapuri, ali Ninaeva nije mogla da odredi da li od besa ili stida.

Tek tad je shvatila da i on govori tiho kao njih dve, ali i oprezno. Nijednom nije pomenuo ni Kulu ni Aes Sedai.

„Je li Egvena s vama?“ upita on.

„Nije“, odgovori ona, na šta Galad duboko uzdahnu.

„Nadao sam se... Gavin je gotovo poludeo od brige kad je nestala. Osim toga, stalo mu je do nje. Hoćete li mi reći gde je?“

Ninaeva je zapazila ono „osim toga“. Čoveku koji je pristupio Belim plaštovima bilo je „stalo" do žene koja želi da postane Aes Sedai. Muškarci su ponekad toliko čudni da se jedva mogu nazvati ljudskim bićima.