Nebeski oganj

„Nećemo“, odlučno će Elejna, a zajapurenost joj se povuče s obraza. „Da li je i Gavin ovde? Ne mogu da verujem da je i on postao...“ Imala je dovoljno mozga da tu spusti glas, ali nije mogla da ne izgovori. „Beli plašt!“

„Ostao je na severu.“ Ninaeva je pretpostavila da pod tim podrazumeva Tar Valon, ali Gavin je sigurno otišao odande. On sigurno ne bi podržao Elaidu. „Ne znaš šta se tamo događalo, Elejna“, nastavio je. „Sva ondašnja podmitljivost i iskvarenost konačno je izbila na površinu, što se jednom moralo dogoditi. Ona koja vas je poslala na put svrgnuta je.“ Osvrnuo se i nastavio šapatom, iako ih niko nije mogao čuti. „Umirena i pogubljena.“ Duboko je udahnuo i nastavio zgroženim glasom. „Nije to bilo mesto za vas. Ni za Egvenu. Nisam dugo s Decom, ali siguran sam da će me kapetan pustiti da otpratim sestru kući. Tamo ti je mesto, s majkom. Reci mi gde je Egvena i postaraću se da se i ona vrati u Kaemlin. Tamo ćete obe biti na sigurnom.“

Ninaeva oseti kako joj lice trne. Umirena. I pogubljena. Ne nesrećan slučaj, niti bolest. To što joj je i ova mogućnost padala na pamet uopšte joj nije umanjilo preneraženost. Sigurno se to desilo zbog Randa. Ako je i postojao tračak nade da Kula neće biti protiv njega, sada je ugašen. Elejnino lice bilo je bezizražajno, ali pogled joj se gubio u daljini.

„Vidim da vas je iznenadila ova vest“, nastavi on upola glasa. „Ne znam koliko vas je duboko ta žena uvukla u svoje zavere, ali sad vam više ništa ne može. Pusti me da te otpratim do Kaemlina. Niko ne mora znati da si joj bila bliskija od ostalih devojaka koje su učile u Kuli. To važi za obe.“

Ninaeva mu se iskezi, nadajući se da to makar malo podseća na osmeh. Lepo od njega što ju je konačno primetio. Najradije bi ga odalamila. Da samo nije toliko zgodan...

„Razmisliću“, oprezno će Elejna. „To što kažeš zvuči smisleno, ali moraš mi dati vremena da razmislim. Moram da razmislim.“

Ninaeva je pogleda. Njoj to zvuči smisleno? Ta devojka ne zna šta priča!

„Ne mogu da ti ostavim mnogo vremena jer ga nemam“, na to će on, „pošto svakog časa mogu da me pozovu. Možda će nas poslati...“

Iznenada se tu stvori jedan Beli plašt, crnokos, četvrtastog lica, pa odalami Galada po ramenu i široko se isceri. Bio je stariji od njega, ali je nosio oznake istog čina. „Pa, mlađani Galade, ne možeš da čuvaš sve lepotice samo za sebe. Svaka devojka u gradu uzdiše za tobom, a i mnoga majka. Upoznaj me s gospama.“

Galad odgurnu klupu i ustade. „Samo mi se... učinilo mi se da ih poznajem kad sam ih video na stepeništu, Trome. Međutim, na ovu gospu nimalo ne deluju te čari za koje veruješ da ih posedujem. Ne dopadam joj se, a rekao bih da joj se ne bi dopao niko ko me zna. Ako posle podne budeš vežbao mačevanje sa mnom, možda koja baci oko i na tebe.“

„Teško, ako si ti u blizini“, dobroćudno će Trom. „Osim toga, radije bih otišao kod kovača da mi razlupa glavu maljem nego što bih se mačevao s tobom.“ To ga ipak nije sprečilo da, čeznutljivo odmerivši dve žene za stolom, odvuče Galada ka vratima, a ovaj samo stiže da im uputi nemoćan i neodlučan pogled.

Čim su nestali s vidika, Elejna ustade. „Nano, potrebna si mi gore.“ Gazdarica Džaren se istog trena stvori tu da je upita je li joj prijao doručak, na šta Elejna reče: „Odmah pošaljite po mog kočijaša i lakeja. Nana će izmiriti račun.“ Otišla je ka stepeništu pre nego što je čestito i završila rečenicu.

Ninaeva je otprati pogledom, pa izvadi torbicu i isplati ženu, uveravajući je da je njenoj gospodarici sve bilo baš po ukusu i trudeći se da ne pokaže šta misli o njenim cenama. Čim je uspela da je se otarasi, požurila je natrag u sobu. Elejna je nasumično trpala njihove stvari u sanduke, uključujući i znojave spavaćice koje su prebacile preko kreveta da se suše.

„Elejna, šta je tebi?“

„Moramo odmah da krenemo, Ninaeva. Iz ovih stopa.“ Nije čak ni podigla pogled dok sve nije bilo spakovano. „Ma gde bio, Galada sad muči nešto s čime se nikada ranije nije suočio, a to su dva ispravna, ali suprotstavljena izbora. Za njega je ispravno da me, makar me vezao i prebacio preko konja, otpremi do majke, ne bi li nju poštedeo briga a mene spasao da ne postanem Aes Sedai želela ja to ili ne. S druge strane, oseća se dužnim da nas prijavi Belim plaštovima ili vojsci, ili pak i jednima i drugima. To mu nalažu i amadicijski zakon i zakon Belih plaštova. Ovde se Aes Sedai smatraju zločinkama, kao i sve žene koje su se obučavale u Kuli. Moja majka se jednom sastala s Ailronom kako bi potpisali nekakav ugovor o trgovini i to su obavili u Altari pošto ona nije mogla da uđe u Amadiciju. Prigrlila sam saidar čim sam ga ugledala i neću ga puštati dok ne budemo daleko odavde.“

„Preteruješ, Elejna. Ipak ti je brat.“