Nebeski oganj

„On mi nije brat!“ Elejna duboko udahnu i polako ispusti vazduh. „Imamo istog oca“, reče nešto smirenije, „ali on mi nije brat. Ja ga ne priznajem, Ninaeva. Sto puta sam ti to rekla, ali ti nikako da shvatiš. Galad uvek radi ono što je ispravno. Uvek. Nikada ne laže. Jesi li čula šta je rekao onom Tromu? Nije rekao da ne zna ko smo. Svaka mu je reč do poslednje bila sušta istina. On će uvek učiniti ono što je ispravno, pa makar tako i povredio nekoga, ili čak sebe. Uvek bi ispričao šta smo uradili Gavin i ja, a ni sebe nije štedeo. Odluči li naopako po nas, Beli plaštovi će nas sačekati u zasedi još pre nego što izađemo iz ovog sela.“

Neko zakuca na vrata, na šta Ninaevi zastade dah. Pa Galad sigurno ne bi... Elejni se po licu videlo da je napeta i spremna za borbu.

Ninaeva obazrivo odškrinu vrata. Bio je to Tom, a iza njega i Džuilin, s onom budalastom kapom u ruci. „Gospa nas je tražila?“, upita Tom ponizno, za slučaj da neko prisluškuje.

Ponovo došavši do daha, ona im širom otvori vrata, ne brinući sluša li ih neko ili ne. „Odmah da ste ušli!“ Već joj je bilo dojadilo što se njih dvojica pogledaju čim ona nešto kaže.

Pre nego što je stigla da zatvori vrata, Elejna reče: „Tome, moramo odmah da pođemo.“ Više nije izgledala odlučno kao malopre, a u glasu joj se osećao strah. „Galad je ovde. Sigurno se sećaš kakvo je čudovište bio kad smo bili deca. E, sad nije nimalo bolji, a uz to je i s Belim plaštovima. Mogao bi...“ Reči kao da joj zastadoše u grlu. Gledala je u Toma i nastavila da bezglasno govori, a on ju je zaprepašćeno posmatrao.

Sručio se na jedan sanduk, ni na tren ne odvajajući pogled od Elejne. „Ja...“ Glasno je pročistio grlo, pa nastavio. „Učinilo mi se da sam ga video kako gleda gostionicu. Beli plašt. Ličio mi je upravo na čoveka u kakvog bi onaj dečak izrastao. Verovatno nije ni čudo što je usput pristupio Belim plaštovima.“

Ninaeva priđe prozoru. Elejna i Tom takoreći nisu ni primetili da je prošla između njih. Ulica je polako postajala zakrčena zaprežnim kolima i meštanima izmešanim s Decom i vojnicima. S druge strane je na izvrnutom buretu sedeo muškarac savršenog lica, ogrnut belim plastom.

„Je li te...?“ Elejna proguta knedlu. „Je li te prepoznao?“

„Nije. Muškarac se za petnaest godina mnogo više promeni nego dečak. Elejna, mislio sam da si zaboravila.“

„Setila sam se u Tančiku, Tome.“ Slabašno se osmehnula i povukla ga za dugi brk. Tom joj uzvrati gotovo jednako tužnim osmehom. Izgledao je kao da ne zna da li da se baci s prozora ili ne.

Džuilin se češao po glavi, a Ninaeva je žarko želela da sazna o čemu oni to pričaju, ali trenutno je imala preča posla. „Ipak bismo morali da krenemo pre nego što nam navuče čitav garnizon na grbaču. Teško ćemo to izvesti sve dok on sedi dole i nadgleda. Nisam videla nijednog gosta koji izgleda kao da ima kočiju.“

„Naša je jedina u dvorištu“, reče Džuilin. Tom i Elejna su i dalje zurili jedno u drugo i očigledno nisu čuli ni jednu jedinu reč.

Sad ne bi imalo nikakve svrhe navlačiti zavese. Ninaeva se smela opkladiti da je Galad već saznao kako su došli u Sijendu. „Postoji li zadnji izlaz iz dvorišta?“

„Vrata kroz koja možemo da prođemo samo jedno po jedno“, suvo će Džuilin, „a i ona vode u najobičniji sokak. U celom selu nema više od dve ili tri ulice kroz koje kočija može da prođe.“ Premetao je onu kapu po rukama i proučavao je. „Mogao bih da mu se prikradem i razbijem mu glavu. Ako budete spremni, mogli biste da iskoristite gužvu i pobegnete, a ja bih vas već stigao.“

Ninaeva frknu. „Kako? Galopom na Šunjalu? Čak i da ne ispadneš iz sedla čim izađeš iz sela, zar zaista veruješ da ćeš stići do konja pošto si nasred ulice napao nekog od Belih plaštova?“ Galad je i dalje sedeo preko puta, a sada mu se pridružio i Trom, pa su opušteno ćaskali. Ninaeva pruži ruku pa cimnu Toma za brk. „Imaš li nešto da dodaš? Neki vispren plan? Jeste li čuli kakve glasine koje bi nam mogle pomoći?“

On poklopi lice šakom i uvređeno je pogleda. „Ne, osim ako ne smatraš da će nam pomoći to što Ailron polaže pravo na neka pogranična sela u Altari. Tačnije, na čitav prigranični pojas od Salidara preko So Ebana do Mosre. Može li nam to pomoći, Ninaeva? Reci. Za ove pokušaje da iščupaš čoveku brkove neko bi jednom trebalo dobro da ti natrlja uši.“

„Šta će Ailronu prigranični pojas, Tome?“, upita Elejna. Možda je to zaista zanima – kao što je zanima sve što se tiče politike i diplomatije – a možda samo hoće da spreči svađu. To joj je dobro polazilo za rukom pre nego što je počela da se nabacuje Tomu.