Nebeski oganj

Hitro je sišla i pronašla gazdaricu Džaren. Njena gospodarica se predomislila. Zaključila je da ipak ne može toliko brzo da se ponovo suoči s vrućinom i prašinom i zato će malo prileći. Neka je niko ne uznemirava sve do kasne večere, koju će sama zatražiti. A tu je i novčić za još jedno noćenje. Gostioničarka je imala mnogo razumevanja za gospinu osetljivost i neodlučnost. Ninaeva je stekla utisak da bi gazdarica Džaren imala mnogo razumevanja za sve osim ubistva, ako samo pomisli da će joj se to isplatiti.

Kad je napustila debeljuškastu ženu, ona pozva jednu služavku u stranu. Nekoliko srebrnih novčića promeni vlasnicu i devojka izjuri u kecelji da nabavi dva šešira spuštenih oboda, koji su Ninaevi izgledali dovoljno senovito. Naravno, prava gospa to nikad ne bi stavila na glavu, ali sada će im poslužiti svrsi.

Kada se vratila u sobu, vide da je Elejna u međuvremenu složila kovčežiće, lakiranu kutiju s povraćenim ter’angrealom i torbicu s pečatom na jedno ćebe. Kese s novcem stajale su na Ninaevinom krevetu. Elejna preklopi ćebe i uveza ga debelim gajtanom koji beše pronašla u jednom sanduku. Ninaeva ništa nije bacala.

Bilo joj je žao što sve mora da ostavi. Ne zbog vrednosti. Ne samo zato. Nikad se ne zna šta može da zatreba. Eto, na primer, dve vunene haljine koje je Elejna izvadila i stavila na krevet. Nisu dovoljno fine za damu, a previše su dobre za njenu služavku, ali da su ih, kao što je Elejna predlagala, ostavile u Mardesinu, sad ne bi imale šta da obuku.

Ninaeva kleknu i poče da pretura po drugom sanduku. Još dve košulje i dve vunene haljine, za presvlaku. Dva tučana tiganja u jutanoj vreći bila su veoma zgodna, ali i preteška, a muškarci sigurno neće zaboraviti da kupe nove. Pribor za šivenje u lepoj kutiji s koštanom intarzijom – e, toga se već ne bi setili. Međutim, samo je jednim delom uma bila posvećena odabiru stvari.

„Znaš Toma odranije?“ upitala je, trudeći se da zvuči što opuštenije. Krajičkom oka je gledala Elejnu, praveći se da je zaokupljena smotavanjem čarapa.

Devojka je već bila skinula haljinu i s čežnjivim ju je uzdahom odlagala u sanduk. Sledila se u pola pokreta i pogledala Ninaevu. „Bio je dvorski pesnik u Kaemlinu kad sam bila mala“, tiho reče.

„Shvatam.“ Nije shvatala. Kako jedan dvorski pesnik, čovek koji zabavlja plemstvo, takoreći i sam plemić, može spasti na to da postane putujući seoski zabavljač?

„On je posle očeve smrti bio ljubavnik moje majke.“ Elejna ponovo prionu na posao, rekavši to toliko mirno da je Ninaeva zinula.

„Tvoja majka...“

Elejna ipak ne podiže pogled. „Setila sam ga se tek u Tančiku. Bila sam veoma mala. Poznala sam ga po brkovima, kad sam ga videla izbliza i čula ga kako govori

Veliki lov na Rog. Mislio je da ću ga ponovo zaboraviti.“ Blago je porumenela. „Popila... popila sam previše vina, a sutradan sam se pretvarala kako se ničega ne sećam.“

Ninaeva samo odmahnu glavom. Sećala se te noći kad se Elejna napila kao letva. Ako ništa drugo, bar joj tako nešto više neće pasti na pamet, ne posle glavobolje kakvu je sutradan imala. Sad je shvatila zašto se onako ponašala prema Tomu. Nekoliko je puta to imala prilike da vidi i u Dvema Rekama. S kim bi se devojka stasala tek toliko da u sebi vidi ženu poredila ako ne sa sopstvenom majkom? I ponekad s njom i nadmetala da dokaže svoju ženstvenost? Obično se to završavalo trudom da bude bolja kuvarica ili švalja, ili čak bezazlenim nabacivanjem ocu, ali Ninaeva se još sećala gotovo odrasle kćeri jedne udovice. Ta devojka je pravila budalu od sebe pokušavajući da zavede čoveka za kog je njena majka htela da se uda. Muka je jedino bila u tome što Ninaeva uopšte nije znala kako da te bube istera iz Elejne. Uprkos oštrim pridikama – i od nje i od Ženskog kruga – Sari Ajelin se nije smirila sve dok joj se i majka i ona nisu udale.

„Verovatno ti je bio kao drugi otac“, oprezno reče Ninaeva. Pravila se da je zabavljena pakova njem. Tom je zaista tako posmatrao tu devojku. Sad je sve bilo mnogo jasnije.

„Ne verujem.“ Elejna je izgledala kao da se dvoumi koliko svilenih košulja da ponese, ali pogled joj beše tužan. „Oca ne pamtim. Bila sam beba kad je umro. Gavin kaže da je on mnogo vremena provodio s Galadom. Lini se mnogo trudila oko nas, ali znam da otac gotovo nikad nije dolazio da obiđe mene i Gavina. Verovatno bi nam posvećivao više pažnje kad malo poodrastemo, kao Galadu. Ali umro je.“

Ninaeva pokuša još jednom. „Ako ništa drugo, Tom se dobro drži za svoje godine. U lepom bismo sosu bile kad bi se još i žalio na žiganje u krstima. Takvi su ti starci.“

„Da samo ne šepa, taj bi još mogao da se premeće preko glave. Osim toga, meni njegovo šepanje ne smeta. Pametan je i svašta zna. Nežan je i s njim se osećam bezbedno. Doduše, mislim da ne treba to da mu kažem. I ovako me već dovoljno štiti.“