Nebeski oganj

Elejna ga osinu pogledom – sigurno zbog onog „neverovatnog umora" – ali on se pravio da to ne primećuje. A možda se i nije pravio. Muškarci umeju da budu slepi kad im odgovara. Ninaeva glasno šmrknu. To mu nije moglo promaći. U narednom je trenutku sigurnim pokretom pucnuo nad glavama čeonih konja. Sve je to samo izgovor da bi mogli naizmenično da jašu. Još jedna muška osobina: stalno nalaze izgovore da rade baš ono što su naumili. Ako ništa drugo, bar se Elejna sad mrštila na njega umesto da se kliberi.

„Još nešto sam saznao sinoć“, nastavi Tom posle nekog vremena. „Pedron Nijal pokušava da ujedini narode protiv Randa.“

„Nije da ti ne verujem, Tome“, na to će Ninaeva, „ali kako si to saznao? Ne verujem da ti je neki Beli plašt prišao da ti to kaže.“

„Previše mi je ljudi reklo jedno te isto, Ninaeva. U Tiru je lažni Zmaj, a da ne pominjem Kalandor ili proročanstva o padu Kamena Tira. Taj tip je opasan i narodi treba da se ujedine, baš kao za vreme Aijelskog rata. Ko će ih bolje voditi protiv tog lažnog Zmaja ako ne Pedron Nijal? Kad ti toliko ljudi kaže isto, znači da se ista misao provlači i među višim svetom, a u Amadiciji čak ni Ailron ne kaže šta misli ako prethodno ne pita Nijala.“

Stari zabavljač kao da je uvek uspevao da od glasina i govorkanja sastavi ispravne odgovore. Ne, nije on zabavljač i ona to mora da upamti. Ma kako se predstavljao, bio je dvorski pesnik i verovatno je lično prisustvovao dvorskim spletkama nalik onima o kojima je pripovedao. Možda je čak i lično bio uključen u neke, ako je već bio Morgazin ljubavnik. Iskosa je odmerila to izborano lice, čupave bele obrve i duge brkove, snežnobele poput njegove kose. O ukusu nekih žena ne vredi raspravljati.

„Ne može se reći da ovako nešto nismo mogli da očekujemo.“ Pa ipak, ona nije. A trebalo je.

„Majka će podržati Randa“, reče Elejna. „Znam da hoće. Ona se razume u Proročanstva, a ima i priličan uticaj na Pedrona Nijala.“

Tom blago odmahnu glavom kao da želi da opovrgne bar ovo poslednje. Morgaza je vladala imućnim narodom, ali Belih plaštova je bilo iz svih zemalja i u svim zemljama. Ninaeva je shvatila da će ubuduće morati na njega da obrati više pažnje. Možda on zaista zna koliko tvrdi. „Znači li to da sad misliš kako je trebalo da pustimo Galada da nas otprati do Kaemlina?“

Elejna se prignu da je oštro pogleda preko Toma. „Svakako da ne. Pre svega zato što ne znamo šta bi na kraju odlučio. A osim toga...“ Uspravila se i sakrila iza Toma. Izgledalo je kao da se obraća sama sebi, kao da sebe ubeđuje. „Osim toga, ako se majka zaista okrenula protiv Kule, radije bih da za sada vezu s njom održavam pismima. Ta bi nas za naše dobro mogla zadržati na dvoru. Možda ne ume da usmerava, ali ipak joj se ne bih suprotstavljala dok ne budem puna Aes Sedai. A možda ni tad.“

„Snažna je to žena“, blagonaklono će Tom. „Očas posla bi te naučila lepom ponašanju, Ninaeva.“ Ona ponovo glasno šmrknu – kosa joj je bila raspuštena pa nije imala šta da dograbi – ali matora joj se budala samo široko nasmeši.

Sunce je već bilo doseglo zenit kad su stigli do menažerije, još uvek ulogorene tamo gde su je ostavili, na čistini kraj druma. Bilo je toliko vruće da su čak i hrastovi izgledali pomalo klonulo. Sve životinje osim konja i divovskih veprokonja bile su u svojim kavezima i na vidiku ne beše nijednog ljudskog bića, pošto se sigurno svi behu sklonili u kola slična njihovima. Ninaeva i ostali siđoše, a uto se pojavi i Valan Luka, ponovo u onom smešnom plaštu od crvene svile.

Ovoga puta nije bilo kićenih govora, niti naklona uz lepršanje plaštom. Oči mu se prvo razrogačiše kad je prepoznao Toma i Džuilina, ali se suziše u proreze čim primeti kola iza njih. Povio se da zaviri ispod dubokih oboda šešira i osmeh mu ne beše nimalo prijatan. „Oho, malo smo sišli među svet, gospo

Morelin? Ili se možda nikad nismo ni izdizali iznad njega? Ukrali ste onu kočiju i odeću, zar ne? Pa, zaista bi mi bilo žao da vidim žig na tako lepom čelu. Ovde se to tako završava, ako niste znali, i to ako imate sreće. Pa, pošto izgleda da su vas otkrili – a zašto biste inače bežali? – savetovao bih vam da požurite. Ako hoćete da vam vratim vaš prokleti novčić, potražite ga na drumu. Bacio sam ga za vama i što se mene tiče, može tamo da ostane do samog Tarmon Gai’dona.“

„Tražio si pokrovitelja“, reče mu Ninaeva kad se već bio napola okrenuo. „Mi ćemo ti biti pokroviteljke.“

„Vi?“, podrugljivo će on, ali ipak zastade. „Iako bi mi poslužilo nekoliko dukata ukradenih iz kese kakvog plemića, nikad ne bih prihvatio ukraden...“

„Platićemo sve troškove, gospodine Luka“, prekide ga Elejna onim svojim nadmenim tonom, „a dodaćemo i još stotinu zlatnih maraka, ako nam dopustiš da s tobom putujemo do Geldana i ako pristaneš da se ne zaustavljamo do granice.“ Luka ju je gledao i olizivao zube.

Ninaeva tiho zaječa. Stotinu maraka, pa još u zlatu! Sto srebrnjaka bi mu lepo pokrilo troškove sve do Geldana, pa i dalje, ma šta jeli ti takozvani veprokonji.