Nebeski oganj

Elejna zastade na platformi da poravna haljinu. Drvena tabla izgledala je manja i viša sad kad je ona stajala na njoj. A onda, prefinjeno zadigavši suknju kao da stupa po blatu, ona zakorači na uže, opuštena kao da prelazi ulicu. Ninaeva je znala da ona to na neki način i radi. Nije joj videla sjaj saidara, ali znala je da je Elejna izatkala stazu između dveju platformi, nateravši Vazduh da očvrsne poput kamena.

Tad iznenada Elejna spusti ruke i napravi dva premeta, na šta joj vrana kosa zaleprša, a noge u svilenim čarapama blesnuše na suncu. Samo za tren, dok se uspravljala, izgledalo je kao da joj se skuti vuku po ravnoj podlozi, ali ona ih odmah dograbi i zadiže. Napravila je još dva koraka i stupila na drugu platformu. „Je li majstor Sedrin umeo i ovo, gospodine Luka?“

„On je to radio bez ruku“, doviknu joj on, pa upola glasa dodade: „Ali nije imao takve noge. Gospa! Nije nego!“

„Ne umem samo ja ovo“, viknu Elejna. „Džuilin i...“ Ninaeva stade žustro da odmahuje glavom. S usmeravanjem ili bez njega, stomak bi joj uživao na onom užetu koliko i po oluji na pučini, „...i ja smo radili ovo bezbroj puta. Hajde, Džuiline, pokaži mu.“

Hvatač lopova je izgledao kao da bi radije čistio kaveze golim rukama. I to lavlje kaveze, dok su lavovi u njima. Sklopio je oči i usne počeše da mu se mrdaju u bezglasnoj molitvi. Potom stade da se penje uz lestve, nalik na čoveka koji se penje na gubilište. Na vrhu se uspravio i neko vreme duboko usredsređen naizmenično gledao devojku i uže. Tad iznenada pođe napred, žurno koračajući, raširenih ruku, očiju prikovanih za Elejnu. Usne nisu prestajale da mu izgovaraju molitvu. Ona se prebaci na lestve kako bi mu napravila mesta, a potom mu pomože da stopalom pronađe prečage i bezbedno siđe na tlo.

Tom joj se ponosno osmehnu i uze njen šešir od Ninaeve. Džuilin je izgledao kao da ga je neko umočio u vrelu vodu i dobro iscedio.

„To je bilo dobro“, reče Luka, znalački se češkajući po bradi. „Naravno, niste dobri kao Sedrin, ali niste ni loši. Posebno mi se dopala lakoća s kojom si ti to izvela dok se... Džuilin, zar ne?... Džuilin pretvarao da je smrtno preplašen. To će vrlo lepo proći.“ Džuilin mu uputi mlitav osmeh, u kome se ipak nazirala želja da se maši noža. Luka zamahnu crvenim plaštom i okrete se Ninaevi. Izgledao je veoma zadovoljno. „A ti, draga moja Nano? Čime ćeš me ti iznenaditi? Jesi li akrobata? Ili možda gutaš mačeve?“

„Ja brojim novce“, reče ona i pljesnu po torbi. „Osim ako nećeš i meni da ponudiš da putujem s tobom?“ Njen osmeh obrisa i poslednji trag njegovog i natera ga da odstupi dva koraka.

Vika je izmamila ljude iz kola i svi se okupiše oko njih dok je Luka predstavljao nove izvođače. U vezi s Ninaevom bio je prilično neodređen, napomenuvši samo da je to što ona ume neverovatno. Moraće da mu kaže reč-dve.

Konjovođe, kako je Luka nazivao ljude bez ikakvog umeća, bili su uglavnom zapušteni i neprijazni, verovatno zato što im je plata bila manja. Nije ih bilo mnogo kad se uzme u obzir broj kola. Štaviše, ispostavilo se da svi rade sve, uključujući i kočijaše. Nije se moglo mnogo zaraditi u putujućoj menažeriji, pa čak ni u takvoj.

Snagator Petra bio je najveći čovek kog je Ninaeva ikada videla. Ne previše visok, ali stamen. Kožni mu je prsluk otkrivao mišice debele kao stabla. Žena mu je bila Klarina, smeđoputa debeljuškasta dreserka pasa. Kraj njega je izgledala sićušno. Latel, koja je nastupala s medvedima, beše črnooka, napetog lica, kratke crne kose i usana večito izvijenih u nagoveštaj podsmeha. Aludra, vitka žena koja im je predstavljena kao Iluminator, lako je mogla to i biti. Tamna joj kosa ne beše upletena u tarabonske pletenice, što i nije čudno kad se uzme u obzir raspoloženje u Amadiciji, ali imala je odgovarajući naglasak. Uostalom, ko je mogao znati šta se desilo s esnafom Iluminatora? Njihova podružnica u Tančiku zasigurno je bila zatvorena. Akrobati su se pak predstavljali kao braća Čavana, ali osim što su svi bili niski i nabijeni, behu potpuno različiti – od Terika, čije su visoke jagodice i povijen nos ukazivali na saldejsku krv, do Barita, tamnijeg od Džuilina, ruku išaranih tetovažama Morskog naroda, iako u ušima nije imao minđuše.

Svi osim Latel srdačno su dočekali pridošlice. Više izvođača znači veću posetu, a samim tim i više novca. Dvojica žonglera, Bari i Kin – ispostavilo se da su zaista braća – uvukli su Toma u razgovor o svom umeću čim su otkrili da on to radi drugačije. Privlačenje veće publike je jedno, ali konkurencija je nešto drugo. Ninaevinu pažnju je ipak osvojila svetlokosa žena koja se starala o veprokonjima. Serandina je ukočeno stajala po strani i gotovo da ni reč nije rekla. Luka je tvrdio da ju je doveo iz Šare, sa životinjama – ali njen mazni, gotovo nerazgovetni govor odmah je zaparao Ninaevine uši.