Nebeski oganj

Rand je pretpostavljao da će Moiraina morati da pronađe nove kočijaše kad prođu kroz Džangai. Kader i njegovi ljudi verovatno će uteći čim im se ukaže prilika. A on će morati da ih pusti. To nije u redu – nije pošteno – ali je neophodno kako bi zaštitio Asmodeana. Koliko već radi ono što je neophodno umesto onog što je ispravno? U poštenom bi svetu to bilo isto. To mu bi toliko smešno da promuklo zašišta. Mnogo se promenio od seljačeta kakvo je bio, ali taj je momčić povremeno umeo da mu se vrati. Ostali ga pogledaše, na šta on jedva odole porivu da im kaže da još nije poludeo.

Proteklo je nekoliko dugih minuta dok se među stenjem nisu pojavila dva muškarca u košuljama i jedna žena, sve troje odrpani, prljavi i bosonogi. Prilazili su bojažljivo, sumnjičavo nakrivljenih glava, dok su im pogledi leteli od jahača do jahača, pa na kola i natrag, kao da su spremni da na prvi zvuk pobegnu glavom bez obzira. Upali obrazi i drhtav hod svedočili su o gladi.

„Hvala Svetlosti“, konačno progovori jedan od njih dvojice. Bio je sed – nijedno ne beše mlado – i izboranog lica. Pogled mu nakratko zastade na Asmodeanu i bogatim naborima čipke oko njegovog vrata i šaka, ali onda shvati da vođa ovolikog karavana ne bi jahao mulu i nosio barjak. Na kraju se ipak bojažljivo uhvati za Randovu uzengiju. „Hvala Svetlosti što živi prođoste kroz ovu strašnu zemlju, gospodaru.“ Verovatno ga je na to naveo Randov plavi svileni kaput sa zlatnim vezom na ramenima, ili možda barjak, a možda se i samo ulagivao. Zaista nije imao razloga da pomisli da oni nisu trgovci, pa makar bili i gizdavo obučeni. „Oni se divljaci ponovo podigoše. Počeo je novi Aijelski rat. U po noći su preskočili zidine, pobili sve koji su pokušali makar ruku da podignu i odneli sve što se moglo poneti.“

„Noću?“, oštro upita Met. Još je zurio prema gradu, sa šeširom natučenim na oči. „Jesu li stražari spavali? Sigurno ste imali stražu kad živite ovoliko blizu neprijatelja. Čak bi se i Aijel pomučio da neopažen priđe ovom gradu.“ Lan ga sumnjičavo pogleda.

„Ne, gospodaru.“ Starac žmirnu ka Metu, a onda nastavi da se obraća Randu. Metov zeleni kaput bio je dovoljno fin za jednog plemića, ali bio je razdrljen i izgužvan. „Mi... Imali smo samo po jednog stražara na svakoj kapiji. Mnogo je vremena proteklo otkako je viđen poslednji divljak. A tada... Spalili su sve što nisu mogli da ponesu. Zamalo da pomremo od gladi. Pogane životinje! Hvala Svetlosti što dođoste da nas spasete, gospodaru, inače bismo svi pomrli. Ja sam Tal Netin, a inače sam – bio sam – sedlar. I to dobar, gospodaru. Ovo su moja sestra Aril i njen muž Ander Kori. Taj vam pravi vrhunske čizme.“

„I ljude su odveli, gospodaru“, promuklo reče žena. Bila je malo mlađa od brata, a nekada verovatno i lepa, ali teške su joj se brige urezale u lice i Rand je sumnjao da će se ono ikada oporaviti. Muž joj beše izgubio vid i nije bio siguran gde se nalazi. „Našu ćerku, gospodaru, i sina. Odveli su svu mladež, sve preko šesnaest godina, a čak i neke dvostruko starije. Rekoše da su oni sad nekakvi gai-nešto, a onda su ih nasred ulice svukli do gola i poterali ih kao stoku. Gospodaru, možete li da...?“ Glas je izdade, i ona samo stisnu oči, potpuno poražena, pa se zaljulja na nogama. Znala je da verovatno više nikada neće videti svoju decu.

Moiraina za tili čas skoči iz sedla i stvori se pored Aril. Ispijena žena se zagrcnu čim je Aes Sedai dodirnu, pa poče sva da se trese. Zbunjeno je gledala Moirainu, ali ova ju je samo držala kao da pokušava da je uteši.

Arilin muž iznenada zinu i zabulji se u pozlaćenu kopču na Randovom kaišu, Avijendinom poklonu. „Na rukama je imao takav znak. Baš takav. Sav izuvijan, kao kamena zmija.“

Tal bojažljivo pogleda Randa. „Vođa onih divljaka, gospodaru. On... imao je takve oznake na rukama. Nosio je onu njihovu čudnu odeću, ali bez rukava, i trudio se da svi vide njegove šare.“

„Ovo mi je darovano u Pustari“, reče Rand. Vodio je računa da ne pomera ruke s jabuke sedla. Rukavi su mu skrivali Zmajeve, ali bi se glave videle ako bi neko zagledao izbliza. Aril prestade da se iščuđava nad onim što joj je Moiraina učinila i sad su sve troje izgledali kao da će svakog trenutka pobeći. „Kada su otišli?“

„Pre šest dana, gospodaru“, oprezno reče Tal. „Uradili su to što su uradili za jednu noč i dan, a onda su otišli. Hteli smo i mi da odemo, ali smo se bojali da ćemo ih sresti kad se budu vraćali. Pa valjda moraju da se vrate iz Selina?“ Bio je to grad s druge strane Prolaza. Rand je sumnjao da je do ovog časa Selin u imalo boljem stanju od Taijena.

„Koliko ima preživelih osim vas troje?“

„Možda stotinu, gospodaru. Možda i više. Niko nije brojao.“

Na to se u njemu uskovitla bes, ali potrudio se da ga prikrije. „Stotinu?“ upita ledenim glasom. „A proteklo je šest dana? Zašto ste onda svoje mrtve prepustili gavranima? Zašto vam leševi još krase gradske zidine? To vam vaši ispunjavaju nozdrve svojim smradom!“ Ono troje se zbiše i ustuknuše od konja.