Nebeski oganj

Pridružiše im se i Device: Enaila, Džolijen, Adelin i žilava, sedokosa Sulin, koja je u Ruideanu bila gospodarica krova, a na odlasku je onima što su ostale rekla da izaberu drugu. Osetile su napetost i nisu ništa govorile, već su samo strpljivo stajale oslonjene na koplja. Ponekad čak i kamen izgleda nestrpljivo u odnosu na Aijela.

Tišinu je prekinuo Lan. „Ako Kuladin očekuje da pođeš za njim, možda nam je pripremio iznenađenje u prolazu. U ovoj klisuri bi i stotinu ljudi moglo da se suprotstavi čitavoj vojsci, a hiljadu...“

„Onda ćemo se ovde ulogoriti“, reče Rand. „Poslaćemo izviđače da provere je li prolaz čist. Duade Mahdi’in?“

„Vodotragači“, zadovoljno se složi Dearik. On je to bio pre nego što je postao poglavar klana.

Sulin i ostale Device netremice su posmatrale Randa dok je poglavar Rejna odlazio niz padinu. Već ih je tri dana preskakao pri izboru izviđača, pošto se pribojavao onog što će ga dočekati, a osećao je da su i one to uočile. Pravio se da ne primećuje njihove poglede. Najteže mu je bilo sa Sulin, pošto bi ta svojim bledoplavim očima mogla ekser da zakuca.

„Ruarče, kad pronađeš ostale preživele, postaraj se da budu nahranjeni. I da se s njima dobro postupa. Povešćemo ih sa sobom.“ Pogled mu se prikova za gradske zidine. Neki Aijeli su već počeli da iz zakrivljenih rožnatih lukova ubijaju gavranove. Ponekad je Nakot Senke koristio ptice koje se hrane smrću kao uhode. Aijeli su ih zvali „očima Senke“. Ptičurine su prekidale svoj mahniti pir tek kad ih strela proburazi, ali mudar se čovek ne igra s pacovima i gavranovima. „I ukopajte mrtve.“ Bar su jednom ispravno i nužno bili isto.

21

Sečivo na dar

Logor stade brzo da se širi oko ulaza u prolaz Džangai – mada podalje od Taijena – uz prilazne staze, između retkog grmlja, pa čak i po padinama. Međutim, gotovo se ništa nije videlo osim onog što je bilo u samom prolazu. Aijelski su se šatori toliko dobro bili stopili s kamenitim tlom da ih ne bi video čak ni onaj ko zna da su tu. Oni u brdima bili su podeljeni po klanovima, ali u prolazu su se svrstali po društvima. Bile su to mahom Device, ali su i muška društva poslala po pedesetak predstavnika, i svi podigoše šatore okupljene u zasebne logore poviše Taijena. Svi su razumeli, ili su tako bar mislili, da Device nose Randovu čast, ali svako je društvo htelo da čuva Kar’a’karna.

Moiraina – Lan ju je, naravno, pratio – ode da nadgleda smeštanje Kaderovih kola podno grada. Aes Sedai je razbijala glavu tim tajanstvenim teretom gotovo koliko i Random. Kočijaši su kroza zube psovali smrad koji je dopirao od grada i trudili se da ne gledaju kako Aijeli skidaju tela sa zidina, ali kao da im je ipak bilo drago što su se posle toliko meseci u pustinji konačno našli kraj nekakvog naselja, pa makar i razrušenog.

Gai’saini su podizali šatore za Amis, Bair i Melainu iznad grada, uz gotovo iščezli puteljak što se peo u brda. Rand je bio siguran da bi one rekle kako su to mesto odabrale da bi bile što dostupnije i njemu i nebrojenim Mudrima odozdo, ali je verovao da nije slučajno to što bi svako ko dolazi iz smera planine morao da prođe kraj njih pre no što stigne do njega. Malo se zbunio kad je video Melainu kako izdaje naređenja prilikama u belom. Pre samo tri noći udala se za Baela i postala njemu supruga a Dorindi, njegovoj prvoj ženi, sestrožena, što je, izgleda, bilo važno gotovo koliko i sam brak. Iznenadilo ga je što je Avijenda time bila potpuno zatečena. A možda čak i ljuta.

Uto pristigoše i Egvena i Avijenda na sivoj kobili. U onim suknjetinama zadignutim do bedara i sa samo po jednom ogrlicom i narukvicom od slonovače, izgledale su nekako upareno, uprkos razlici u boji i činjenici da je potonja bila za glavu viša, tako da je bez istezanja mogla da gleda svojoj saputnici preko ramena. Skidanje leševa tek beše počelo. Većina gavranova bila je mrtva, nalik gomilicama crnog perja razasutim po zemlji. Ostali su uglavnom odleteli, ali su se zato lešinari, toliko prejedeni da nisu mogli da polete, još uvek gegali po zgarištima.

Rand požele da može nekako da spreči njih dve da to vide, ali nijedna nije izgledala kao da će povraćati. Dobro, tako nešto nije ni očekivao od Avijende. Ipak se ona bila nagledala smrti, pa joj lice i sad ostade mirno. Međutim, iznenadilo ga je čisto sažaljenje u Egveninim očima dok je posmatrala skidanje nabreklih leševa.

Dojahala je na Magli do Džedeena i istegla se da uhvati Randa za mišicu. „Žao mi je. Ovo nikako nisi mogao da sprečiš.“

„Znam“, odgovori on. Nije čak ni znao da to mesto postoji dok ga Ruark nije slučajno pomenuo pre pet dana. S poglavarima klanova je uglavnom razgovarao o tome kako da što brže prevale put i šta će Kuladin uraditi kad pređe Džangai, a Šaidoi su u međuvremenu već obavili ovde svoj posao i otišli. Već se naproklinjao samoga sebe što je ispao budala.