Nebeski oganj

„Dobro, ali pazi da to ne zaboraviš. Nisi ti kriv.“ Odjahala je do Avijende i on ču kad joj je rekla: „Drago mi je što je dobro ovo podneo. Ima ružnu naviku da oseća krivicu zbog onog na šta ne može da utiče.“

„Muškarci uvek veruju da drže sve konce oko sebe“, na to će Avijenda, „a kad shvate da to nije tačno, misle da su omanuli, umesto da spoznaju jednostavnu činjenicu koju žene odavno znaju.“

Egvena se zakikota. „To jeste jednostavna činjenica. Kad sam videla ove jadne ljude, očekivala sam da ćemo ga pronaći negde kako povraća.“

„Zar ima toliko nežan stomak? Nisam...“

Nije čuo nastavak. Uspravio se u sedlu, sav crven. Pokušao je da prisluškuje njihov razgovor. Ponaša se kao budala. To ga nije sprečilo da ih otprati smrknutim pogledom. Odgovoran je samo za ono što zavisi od njega. Samo za ono na šta može da utiče. I za ono na šta je mogao da utiče. Kao i ono na šta je trebalo da utiče. Nije mu se dopadalo što razgovaraju o njemu, bilo iza leđa ili ispred nosa. Sama Svetlost zna šta pričaju.

Sjahao je i, vodeči Džedeena za uzde, pošao da potraži Asmodeana, koji je nekud odlutao. Prijala mu je šetnja posle tolikih dana u sedlu. Šatori su nicali u malim skupinama oko puta. Obronci planine i litice behu gotovo nepremostiva prepreka, ali Aijeli su se svejedno rasporedili kao da se otuda može očekivati napad. Pokušao je da hoda ukorak s njima, ali posle pola dana se ipak vratio jahanju. Čak ih je i tako bilo teško pratiti, pošto su mogli da umore i konja.

Met je takođe bio sjahao i sad je čučao, držeći uzde u jednoj ruci, s kopljem prebačenim preko kolena. Gledao je kroz zjapeću kapiju u grad i mrmljao nešto sebi u bradu, dok je Kockica pokušavao da brsti obližnji žbun. Nije samo zurio ka ruševinama; proučavao ih je. Zašto li je rekao ono o stražarima? Met je posle njihove prve posete Ruideanu počeo povremeno da govori čudne stvari. Rand je priželjkivao da popričaju o onome što se desilo, ali Met je i dalje sve poricao, uprkos medaljonu u obliku lisičje glave, koplju i onom ožiljku oko vrata. Melindra, Devica iz klana Šaido s kojom se Met sprijateljio, stajala je malo podalje i posmatrala ga, dok na kraju ne dođe Sulin i posla je da je nešto posluša. Rand se zapita zna li Met da se Device klade hoće li Melindra zbog njega ostaviti koplje. A i hoće li ga naučiti da peva, ali kad ih je Rand pitao šta to znači, one su se samo nasmejale.

Zvuk muzike ga odvede do Asmodeana, koji je, s harfom na kolenu, sedeo na jednoj granitnoj steni. Motku grimiznog barjaka beše zabio u kamenito tle, a mulu privezao za nju. „Eto, gospodaru Zmaju“, reče veselo, „tvoj je barjaktar odan svojim dužnostima.“ Potom mu se promeniše i izraz lica i boja glasa, pa reče: „Ako već moraš ovo da nosaš, što ga ne daš Metu ili Lanu? Ili možda čak Moiraini? Ona bi obožavala da ti nosi barjak i čisti čizme. Čuvaj je se. Opasnica je to. Kad žena svojevoljno kaže da će te slušati, to znači da je vreme da čuvaš leđa i spavaš samo na jedno oko.“

„Ti ga nosiš, gospodine Jasine Nataele, zato što si izabran za to.“ Asmodean se lecnu i stade da se osvrće, mada su svi ostali bili predaleko ili prezauzeti da bi ih slušali. Doduše, niko ih ne bi ni mogao razumeti. „Šta znaš o onim ruševinama nadomak snežne kape? Sigurno potiču iz Doba legendi.“

Asmodean čak i ne podiže pogled. „Ovaj je svet mnogo drugačiji od onog u kom sam... zaspao.“ Zvučao je umorno, a i drhturio je. „Sve što znam naučio sam posle buđenja.“ Iz harfe se začu žalobni zvuk Marša smrti.

„Ne znam da li je možda slično prošao i grad u kome sam rođen. Šorel je bio luka.“

Ostao je još otprilike sat pre nego što sunce zađe iza Kičme sveta. U planini je mrak rano padao. „Večeras nisam raspoložen za naše rasprave.“ Tako su se za sve ostale zvala Asmodeanova predavanja, čak i kad nikog nije bilo u blizini. Kad se tome doda vežbanje s Lanom ili Ruarkom, Rand je po odlasku iz Ruideana imao malo vremena za san. „Idi dakle u svoj šator kad budeš spreman, pa ćemo se videti ujutru. Ponesi i barjak.“ Zaista nije imao kome drugom da poveri tu prokletinju. Možda će naći nekog u Kairhijenu.

Tek što se okrenuo da pođe, Asmodean nasumice udari po žicama, pa reče: „Zar oko mog šatora noćas neće biti razapeta zapaljena mreža? Nije valjda da si konačno počeo da mi veruješ?“

Rand se osvrnu preko ramena. „Verujem ti kao bratu. Sve dok me ne izdaš. Dajem ti malo slobode u znak zahvalnosti za ono što si učinio i ono čemu me podučavaš, ali i to je više nego što zaslužuješ. Budeš li se okrenuo protiv mene, grdno ćeš zažaliti.“ Asmodean zausti da kaže nešto, ali Rand ga preduhitri. „To ti ja kažem, Nataele. Rand al’Tor. Dvorečani ne vole one koji zabadaju nož u leđa.“