Nebeski oganj

Potom ljutito cimnu uzde svog šarca i ode pre nego što onaj drugi uspe išta da kaže. Rand nije znao ima li ovaj pojma da jedan mrtvac pokušava da ga prevede žednog preko vode, ali bio je siguran da mu sam neće davati nikakve nagoveštaje. Asmodean ga je već smatrao izgubljenim slučajem, a ako posumnja da Rand nije baš sasvim pri sebi i da možda ludi, napustiće ga za tili čas, a još je štošta trebalo naučiti.

Duboko u prolazu, gotovo ispod uklesane zmije, gai’šaini u belom podizali su mu šator po Avijendinim uputstvima. I oni su imali svoje šatore, ali njih će, naravno, podići tek na kraju. Adelin je s još desetak Devica čučala nedaleko odatle. Čekale su da ga čuvaju dok bude spavao. Iako je svake noći oko njega bilo ulogoreno preko hiljadu Devica, ipak su mu ostavljale stražu pred šatorom.

Pre nego što je otišao tamo, dotakao je angreal u košulji kako bi prigrlio saidin. Naravno, nije bilo potrebe da stvarno opipa izgraviranog debeljka s mačem. Ispuni ga mešavina prljavštine i slasti, pa ona divlja reka vatre i nezaustavljiva ledena lavina. Kao i svake noći od odlaska iz Ruideana, usmeravanjem je postavio zaštite po čitavom logoru, i to ne samo na šatorima u klisuri, već i na onima na obroncima planine. Angreal mu beše potreban da postavi tolike zaštite. I ranije je verovao da je jak, ali posle Asmodeanovih pouka je ojačao još više. Ukoliko čovek ili životinja pređe granice njegove zaštite, neće primetiti ništa, ali ako je dodirne neki Senkin nakot upozorenje će se čuti u svakom šatoru. Da je to uradio u Ruideanu, Psomraci nikada ne bi uspeli da prođu bez njegovog znanja.

Aijeli će se pobrinuti za ljudske uljeze. Zaštite su bile složenog tkanja, ali tanane, tako da bi ih pokušaj da im se da višestruka namena verovatno potpuno onesposobio. Mogao ih je napraviti tako da ubijaju Senkin nakot, ali onda bi privukle muške Izgubljene ili Mirdraala, a zaista nema potrebe da priziva neprijatelje ako već ne znaju gde je. Tako čak ni neki Izgubljeni neće znati da je tu dok mu ne priđe, a Mirdraal dok ne bude prekasno.

Saidin je uvek puštao uz veliki napor volje, uprkos odvratnom ukusu izopačenosti, uprkos tome što je Moć pokušavala da ga zbriše kao voda pesak, da ga spali, uništi. Iako je lebdeo u beskrajnom ništavilu Praznine, osećao je kako mu vetar mrsi kosu, video lepršanje gaisainskih odora, raspoznavao Avijendin topli miris. Želeo je još. Međutim, osećao je i vonj taijenskih zgarišta, smrad pokopanih leševa i trulež nepokopanih, pomešanu sa suvom zemljom kojom će ih zatrpati. To mu je pomoglo. Pošto je otpustio saidin, još je neko vreme samo duboko disao, uvlačeći u sebe vreli, suvi vazduh. U poređenju s onim pre, dah smrti beše jedva primetan, a vazduh čist i divan.

„Vidi šta smo našle“, reče mu Avijenda kad je Džedeenove uzde prepustio nekoj poniznoj ženi u belom. Podigla je mrtvu smeđu zmiju, debelu kao njegova mišica i bar tri koraka dugačku. Krvozmija je imala takvo ime zato što se od njenog ujeda krv zgusne kao pihtije za svega nekoliko minuta. Ukoliko ga oko nije prevarilo, vešto napravljen rez iza zmijine glave poticao je od Avijendinog noža. Adelin i ostale Device gledale su je s odobravanjem.

„Zar ni u jednom trenutku nisi pomislila da bi te mogla ujesti?“, na to će on. „Zar ti nikad ne padne na pamet da upotrebiš Moć umesto tog prokletog noža? Što je najpre nisi poljubila? Mora biti da si joj bila dovoljno blizu.“

Ona se uspravi, a od pogleda njenih zelenih očiju veče kao da postade svežije. „Mudre smatraju da ne valja prečesto koristiti Moć.“ Glas joj beše hladan koliko i pogled. „Kažu da je možeš previše povući i tako se povrediti.“ Potom se namršti, pa dodade, ali više kao da se obraća sebi nego njemu: „Iako ja još nisam ni blizu onoj količini kojom mogu ovladati. U to sam sigurna.“

On odmahnu glavom i uđe u šator. Ta žena prosto odbija da sasluša glas razuma.

Nije se čestito ni smestio na svileni jastuk kraj neupaljenog ognjišta, kad ona uđe za njim. Srećom, nije bila ponela krvozmiju, ali je zato pažljivo nosila nešto dugačko i umotano u prugasti sivi pokrivač. „Zabrinuo si se za mene“, reče smireno. Lice joj beše potpuno bezizražajno.

„Naravno da nisam“, slaga on. Ludača. Ubiće se samo zato što ne zna kad treba da bude oprezna. „Isto bih se tako zabrinuo za svakog drugog. Ne bih voleo da krvozmija ikog ujede.“

Ona ga sumnjičavo pogleda, pa odsečno klimnu glavom. „Dobro. Nemoj da ti svašta pada na pamet.“ Spustila mu je pokrivač pred noge i sela s druge strane ognjišta. „Nisi prihvatio kopču kao izmirenje duga...“

„Avijenda, nema nikakvog duga.“ Mislio je da je zaboravila na to. Prečula je njegove reći.

„...ali možda ćeš ovo prihvatiti.“