Nebeski oganj

„Treba da se ponosiš svojim ožiljcima – onima koje si zadobio boreći se u svoje ime, kao poglavar, a ne za drugog.“ Prstom je pratila trag konopca na njegovom vratu. „Jesi li i ovo zaradio služeći Kar’a’karna?“

On trzajem ramena zbaci njenu ruku, pa se izdiže na laktove i osvrnu se. „Jesi li sigurna da ti ’ćerka Devet meseca’ baš ništa ne znači?“

„Rekla sam ti da ne znam šta je to. Lezi.“

„Dajem ti časnu reč da ću te dobro izdevetati ako lažeš.“

Ona se na to podboči i preteći ga pogleda. „Zar zaista misliš da me možeš... izdevetati, Mete Kautone?“

„Daću sve od sebe.“ Verovatno bi ga ona pre toga proburazila kopljem. „Zakuni se da nikada nisi čula za ćerku Devet meseca.“

„Nisam“, polako ponovi ona. „Ko je to? Ili šta je to? Lezi i pusti me da...“

Uto se začu pesma kosa, koja kao da ispuni noč, a trenutak kasnije pridruži mu se i drozd. Stare dobre ptice iz Dveju Reka. Rand je za znake upozorenja odabrao zvuke koje zna, iako tih ptica nema u Pustari.

Melindra istog trena skoči i umota oko glave šoufu, a onda i veo, pa dograbi koplje i štit. Samo je u tome istrčala iz šatora.

„Krv i krvavi pepeo!“, kleo je Met dok je navlačio pantalone. Drozd je označavao jug. Njih dvoje su šator bili podigli među Čarinima, što je moguće dalje od Randa a da ipak ostanu u logoru. I to baš na njegovom južnom kraju. Naravno, Metu nije padalo na pamet da go istrči u ono šiblje, kao Melindra. Kos je značio sever, tamo gde su se bili ulogorili Šaaradi. Napadnuti su istovremeno s dve strane.

Jedva je uspeo da u niskom šatoru nekako nazuje čizme, a onda se okrenuo i pogledao srebrni medaljon u obliku lisičje glave kraj svog ležaja. Spolja se čula vika praćena zveketom metala. Konačno je shvatio da je taj medaljon nekako osujetio prvi Moirainin pokušaj da na njemu primeni Lečenje. Njeno usmeravanje nije uticalo na njega sve dok je dodirivao to parče srebra. Nije još bio čuo da neki Senkin nakot može da usmerava, ali tu je Crni ađah – tako je rekao Rand, a on njemu veruje – i mogućnost da ih je konačno pronašao neko od Izgubljenih. Namaknuo je kožnu pantljiku preko glave tako da mu medaljon leži na grudima, a onda dograbio svoje koplje s crnim belegom i izjurio u hladnu noč.

Međutim, nije imao vremena da razmišlja o zimi. Nije čestito ni izašao iz šatora kad mu troločki srpasti mač zamalo ne odrubi glavu. Sečivo mu je samo očešalo kosu, pošto se hitro bacio na zemlju, otkotrljao i brzo ustao, spreman za borbu.

Na prvi pogled mu se u mraku učinilo da je Trolok dosta krupan, mada i dalje dvostruko niži od svakog Aijela. Na sebi je imao crni oklop sa šiljcima na laktovima i ramenima i kacigu ukrašenu rogovima. Međutim, ti su rogovi rasli iz previše ljudske glave, kao i jareća gubica, koja je počinjala ispod očiju.

Trolok zareža i napade, urlajući nešto na svom grubom jeziku, koji ljudska usta nisu mogla da govore. Met zavitla kopljem kao motkom i postrance udari teško, srpasto sečivo, a onda zari vrh u grudi onom stvoru. Čelik koji je Moć sakovala lako prođe kroz oklop, a još lakše kroz meso. Trolok zakrklja i presamiti se, a Met trže koplje i odskoči.

Svuda oko njega Aijeli su se, neki goli, neki napola obučeni, ali svi do jednog s velovima, borili s Trolocima. Ovi su imali veprovske kljove, vučje njuške ili orlovske kljunove i glave ukrašene rogovima ili ćubama perja. Bili su naoružani onim svojim čudnim srpastim mačevima i bornim sekirama, trozupcima i kopljima. Poneki je imao veliki luk iz kog je odapinjao nazubljene strele veličine omanjeg koplja. Ljudi koji su došli s njima, odeveni u suknene kapute i naoružani mačevima, očajnički su vrištali dok su umirali među grmljem.

„Samaei!“

„Samaei i Zlatne pčele!“

Prijatelji Mraka su umirali vrlo brzo po susretu s Aijelima, ali Troloci su bili mnogo žilaviji.

„Nisam ja nikakav prokleti junak!“, viknu Met ne obraćajući se nikome određenom dok se borio sa svojim trećim protivnikom, Trolokom medvede gubice i čupavih ušiju. Stvorenje je bilo naoružano dugačkom sekirom s pola tuceta šiljaka i širokim sečivom dovoljno velikim da raspoluti drvo, koju je kao igračku prebacivalo iz ruke u ruku. Eto gde ga je dovelo druženje s Random! Od života je tražio samo dobro vino, kocku i pokoju lepojku. „Ma neću uopšte da se mešam u ovo!“ A pogotovo ako je Samael u blizini. „Čuješ li ti mene?“

Trolok se presečenog vrata sruči na tle, a Met se nađe pred jednim Mirdraalom, koji upravo beše dokusurio dva Aijela. Polutan je izgledao kao testavobled čovek u oklopu od crnih, unakrsno preklopljenih krljušti, sličnih zmijskima. I telo mu se kretalo kao zmijsko, savitljivo kao da je od tečnosti i brzo, a kao noč mu se crni plašt uopšte nije pomerao. I nije imao oči. Na njihovom je mestu bila samo mrtvački bela, glatka koža.

Met se prenerazi od tog bezokog pogleda, pa se strese, osećajući kako mu se strah uvlači u kosti. „Pogled Bezokog je sam strah“, govorilo se u Krajinama, a tamo to valjda najbolje znaju. Čak su i Aijeli tvrdili da se od Mirdraalovog pogleda ledi krv u žilama. Upravo to je bilo glavno oružje ovog bića. Polučovek jurnu.