Nebeski oganj

Met urliknu, pa mu potrča u susret, naizmenično vrteći koplje kao motku i ubadajući, tek koliko da nijednog trenutka ne miruje. Stvor je imao mač sa sečivom crnim kao i plašt, sakovan u kovačnicama Takan’dara. Znao je da će, poseče li ga ta oštrica, brzo umreti ukoliko se ne pojavi Moiraina s onim njenim Lečenjem. Međutim, postojao je samo jedan siguran način da savlada Sen. Bespoštedni napad. Mora ga pregaziti pre nego što Mirdraal pregazi njega, pri čemu je i sama pomisao na povlačenje prečica u smrt. Nije smeo ni da se osvrne ka borbi što je divljala oko njih.

Mirdraalovo sečivo zadrhta kao zmijski jezik, pa sunu poput crne munje i odbi Metov napad. Kad se čelik kovan pomoću Moći sudario s takandarskim mačem, plava svetlost obasja borce i začu se pucketanje kao od munje.

Met onda udari sečimice i oseti kako pogađa meso. Bela ruka s crnim mačem odvoji se i odlete, a povratni udarac preseče Mirdraalu grkljan, ali to kao da mu nije bilo dosta. Zato mu je hitro proburazio srce, pa presekao jednu potkolenicu, a za njom i drugu. Tek onda je odstupio i gledao kako se stvor bacaka po zemlji i mlatara zdravom rukom i patrljcima, prskajući mastiljavu krv na sve strane. Polutanima treba dosta vremena da priznaju da su mrtvi, pošto ih potpuno ubija samo sunce na zalasku.

Met se osvrnu oko sebe i shvati da je napad završen. Preživeli Troloci i Prijatelji Mraka već su se bili razbežali, ili bar on nije video nikoga uspravnog osim Aijela. I među njima je bilo žrtava. Strgao je maramu s leša nekog neprijatelja i obrisao s koplja Mirdraalovu krv pre nego što počne da nagriza metal.

Taj napad je bio potpuno besmislen. Po troločkim i ljudskim telima koja je mogao da vidi na mesečini zaključio je da niko nije mnogo odmakao od prve linije šatora. Istini za volju, bez mnogo brojnije vojske ne bi se ni mogli nadati većem uspehu.

„Šta si ono vikao? Nešto kao karai. Stari jezik?“

Okrenuo se i ugledao Melindru. I dalje je nosila veo, ali ni jednu jedinu krpicu osim šoufe. Unaokolo je bilo još Devica i muškaraca, jednako nagih i jednako ravnodušnih prema tome, mada su uglavnom izgledali kao da žure da se što pre vrate u šatore. Jednostavno ne osećaju stid i gotovo. Ni mrvu stida. Njoj kao da nije čak ni bilo hladno, iako joj se dah pretvarao u pramičke magle. On je, kao i ona, bio u goloj vodi i bilo mu je užasno hladno, pošto sad više nije bilo borbe da mu zaokupi misli.

„Čuo sam to jednom“, odgovorio joj je, „i dopalo mi se kako zvuči.“ Karai an Kaldazar! U slavu Crvenog orla. Maneterenski borbeni poklič. Gotovo sva su mu sećanja bila vezana za taj narod. Neka su ga pratila još i pre prolaska kroz izuvijane vratnice. Moiraina je tvrdila da to Stara krv izbija na površinu. Nema veze, samo da ne počne da izbija iz vena.

Obgrlila ga je oko ramena, pa pođoše natrag u šator. „Videla sam kako se boriš s Noćnim jahačem, Mete Kautone.“ Bilo je to jedno od aijelskih imena za Mirdraale. „Visok si ti taman koliko muškarac treba da bude.“

On se široko nasmeši i zagrli je oko struka, ali nikako nije mogao prestati da razmišlja o napadu. Želeo je to, pošto su mu se misli previše mešale s pozajmljenim sećanjima, ali nije mu polazilo za rukom. Zašto bi iko preduzimao toliko beznadežan potez? Samo bi budala bez razloga napala mnogo jaču vojsku. E, to nikako nije mogao sebi da izbije iz glave. Niko ne napada bez razloga.

Čim je čuo ptičju pesmu, Rand se probudio, pa zbacivši pokrivače prigrlio saidin i istrčao napolje bez kaputa i čizama. Kroz hladnu i vedru noć dopirali su tihi zvuci borbe na padinama. Aijeli su se komešali oko njega kao mravi i nestajali u mraku, žureći da zadrže napadače ako krenu u prolaz. U tom bi se slučaju ponovo oglasila ptičja pesma – zimska zeba obavestila bi ih o neprijatelju u klisuri. Zaštite će skinuti tek ujutru, nema svrhe da se nepotrebno izlažu opasnosti.

Uskoro je u prolazu ponovo zavladao mir, svi su gaisaini već bili u svojim šatorima, pošto je njima čak i u ovakvim prilikama zabranjeno da se late oružja, a ostali Aijeli raspoređeni na mesta gde će možda uslediti novi napad. Otišle su čak i Adelin i ostale Device, kao da su znale da će on pokušati da ih zadrži ako ostanu tu. Čuo je nekakvo mrmljanje u kolima podno gradskih zidina, ali nije video ni Kadera ni kočijaše, niti je to očekivao. Tihi zvuci borbe – vika, vriska i ropci – dopirali su s dveju strana, i u oba slučaja odozdo i daleko od njega. I Mudre su bile izašle iz svojih šatora i pokušavale da vide razvoj bitke.

Napad je bio potpuno besmislen. To sigurno nisu bile Mijagome, osim ako Timolan nije primio Nakot Senke u klan, a to je bilo verovatno koliko i da Beli plaštovi prime Troloka u svoje redove. Okrenuo se ka svom šatoru i odmah se trgnuo, iako je bio obavijen Prazninom.