Nebeski oganj

Avijenda je izašla u noč ogrnuta pokrivačem i pred sobom ugledala visokog muškarca umotanog u crni plašt. Mesečina mu je obasjavala koščato lice, previše bledo i prevelikih očiju. Tad se začu tiho pojanje i plašt se širom otvori. Ukazaše se krila s kožnim opnama, nalik onim u šišmiša. Krećući se kao u snu, Avijenda mu pođe u zagrljaj.

Rand usmeri snop svetlosti sličan prst debeloj upaljenoj streli, koji pogodi Draghkara u glavu. Dejstvo tanjeg mlaza bilo je sporije ali ništa manje delotvorno nego kod Psomraka. Crno stvorenje pobele, pa ponovo pocrne i rasprši se u čestice, koje nestadoše.

Avijenda se prenula čim je pojanje prestalo. Odgledala je nestanak poslednjih čestica, a onda se okrenula Randu i još se čvršće uvila pokrivačem. Ispružila je ruku i iz nje je ka njemu pokuljao mlaz vatre širok kao njegova glava.

Potpuno zatečen u svojoj Praznini, on zaboravi Moć i baci se na zemlju ne bi li izbegao vatreni mlaz, koji istog trenutka nestade.

„Šta to radiš?“, dreknuo je, toliko ljut i zgranut da je Praznina zapucketala i onda ga saidin napusti. Uskobeljao se na noge i žustro pošao ka njoj. „Ovo prevazilazi svaku nezahvalnost za koju sam ikada čuo!“ Hteo je da je prodrmusa tako da joj zubi zazveče. „Ako slučajno nisi primetila, upravo sam ti spasao život, a ako sam time prekršio neki prokleti aijelski običaj, baš me...“

„Sledeči put ću“, odbrusi mu ona, „prepustiti velikom Kar’a’karnu da se sam brani!“ Nespretno privukavši pokrivač uza se, ona se ljutito vrati u šator.

Tek tad se osvrnuo. Na zemlji je dogorevao još jedan Draghkar. Toliko je bio ljut da nije čuo čak ni pucketanje i prštanje, niti je osetio smrad spaljenog loja, pa čak ni zlobu tog stvora. Draghkar ubija tako što prvo isisa dušu, a za njom i život. Zato je morao prići sasvim blizu žrtvi, a ovaj je bio jedva dva koraka od mesta na kome je Rand stajao. Nije bio siguran kakav učinak ima Draghkarov pevajući zagrljaj na nekog ispunjenog saidinom, ali bilo mu je drago što nije saznao.

Duboko je udahnuo i kleknuo ispred ulaza u šator. „Avijenda?“ Nije se usuđivao da uđe. Unutra je gorelo svetlo, a ona možda sedi gola i u mislima ga secka uzduž i popreko, baš kao što je i zaslužio. „Avijenda, izvini. Zaista mi je žao. Bio sam budala što sam ono rekao bez razmišljanja. Trebalo je da znam da me ti ne bi povredila. Ja sam... ja... Ja sam jedna obična budala.“

„Pravo kažeš, Rande al’Tore“, začu se njen prigušen glas. „Ti jesi budala.“

Kako se Aijeli izvinjavaju? Nikada je to nije pitao. Uzimajući u obzir đi’e’toh, učenje muškaraca da pevaju i svadbene običaje, nije ni želeo da sazna. „Da, jesam. Izvini.“ Ovog puta nije bilo dogovora. „Jesi li pokrivena?“ Tišina.

Stajao je, mrmljao sebi u bradu i prstima u čarapama drljao po smrznutom tlu. Rešio je da ostane tu dok ne bude siguran da je ona pristojno pokrivena. I to bos i bez kaputa. Čvrsto je prigrlio saidin, uprkos izopačenosti i svemu ostalom, samo da bude zaklonjen u Praznini od ciče zime.

Uto dotrčaše tri Mudre i Egvena, i zapiljiše se u ostatke Draghkara, gotovo istovetnim pokretom čvršće obavijajući šalove oko sebe.

„Samo jedan“, reče Amis. „Hvala Svetlosti, ali baš sam iznenađena.“

„Bila su dva“, na to će Rand. „Ja sam... uništio drugog.“ Zar treba da se usteže zato što ga je Moiraina ranije opomenula zbog kobne vatre? Pa i to je oružje kao svako drugo. „Ovaj ovde bi me sredio da ga Avijenda nije ubila.“

„Došle smo jer smo osetile njeno usmeravanje“, reče Egvena, odmerivši ga od glave do pete. Prvo je pomislio da proverava da li je povređen, ali pogled joj se upadljivo zadrža na čarapama, pa pređe na šator i tanku prugu svetlosti koja se probijala kroz prorez zastora. „Opet si je naljutio, zar ne? Spasla ti je život, a ti tako... muškarci!“ Zgroženo je odmahnula glavom, pa prošla kraj njega i ušla u šator. Čuo je tihe glasove, ali nije mogao da razazna šta pričaju.

Melaina pritegnu šal. „Ako ti nismo potrebne, pogledale bismo šta se dešava dole“, reče i odjuri, ne sačekavši ostale dve.

Bair se zakikota kad ona i Amis pođoše za Melainom. „Da se kladimo koga će prvo pogledati? Ja ulažem onu ogrlicu od ametista što ti se dopala, a ti onu safirnu narukvicu?“

„Važi. Kladim se na Dorindu.“

Starija Mudra se ponovo zakikota. „Oči su joj još pune Baela. Prvosestra je prvosestra, ali kad si s nekim tek venčana...“

I tako njih dve odoše, a on se prikloni ulazu u šator. I dalje nije čuo šta pričaju one dve unutra. Mogao je da priljubi uvo uz prorez i prisluškuje, ali nije to hteo da radi. Avijenda se sigurno pokrila, pošto je sad i Egvena s njom. Doduše, ova se toliko beše saživela s aijelskim običajima te je verovatnije da su sad obe gole.