Nebeski oganj

Leanin pogled bi i bujicu zaledio, ali Min to kao da nije ni primetila. S njom joj nikada nije bilo teško kao sa Sijuan, ili bar ne toliko teško. Staviše, bilo je mnogo bolje otkako je Leana napustila Kulu i mnogo, mnogo bolje otkad su počele da pričaju o muškarcima. Pa kako se neko može pribojavati žene koja smrtno ozbiljna kaže kako postoji ni manje ni više nego stotinu i sedam različitih poljubaca i tačno devedeset i tri načina da se šakom dodirne muškarčevo lice? Leana je, izgleda, zaista verovala u sve to.

Min nije tek tako predložila onaj poljubac. Leana mu je još od onog dana kad su prvi put morale da ga mole da ustane – iako se dotle budio prvi i požurivao ih – tepala i slala mu osmehe od kojih bi svakome para udarila na uši. Min nije znala oseća li ova nešto prema Loganu, koliko god njoj to izgledalo malo verovatno, ili se samo trudi da ga spreči da odustane od svega i umre, ne bi li poživeo dovoljno dugo da ostvari Sijuanine namere.

To je, naravno, nije sprečavalo da i dalje očijuka s kim stigne. Izgleda da su se ona i Sijuan dogovorile da se bivša Amirlin bavi ženama a Leana muškarcima, i toga su se držale još od Lugarda. Njeni osmesi i vatreni pogledi ne samo da su im dva puta obezbedili smeštaj kada je gostioničar rekao da su sve sobe zauzete, nego su oba ta puta, kao i u još tri prilike, spustili i cenu prenoćišta, a dve su noći prespavali u senicima umesto u žbunju. S druge strane, zahvaljujući njima ih je jedna domaćica najurila vilama, a druga ih za doručak gađala hladnom kašom. Jedino je Leani sve to bilo zabavno. Međutim, Logan se poslednjih nekoliko dana više nije ponašao kao svaki muškarac koji u njenom prisustvu provede više od dva minuta. Nije obraćao pažnju ni na nju, niti na bilo šta drugo.

Sijuan ukočeno zaustavi Belu, raširivši laktove kao da će svakog trenutka pasti. Ni njoj vrućina nije smetala. „Kako je danas?“ Jedva da je i pogledala Logana.

„Isto“, trpeljivo će Min. Sijuan kao da je odbijala da to poveruje ili shvati, ma koliko joj puta i ona i Leana ponovile jedno te isto. Što ne bi ni bilo važno da Min nije videla oko njega oreol kada se prvi put pojavio u Tar Valonu. Kad bi Logan ležao na drumu i umirao, smela bi da se opkladi u sve što ima i još malo preko toga da će se on nekim čudom izvući. Došla bi neka Aes Sedai i Izlečila ga. Ili već tako nešto. Ona to uvek oseti. I uvek bude onako kako je predvidela. Isto tako je znala kad je prvi put ugledala Randa al’Tora da će se očajnički i beznadežno zaljubiti u njega, baš kao što je znala da će morati da ga deli s još dve žene. Logan je prosto predodređen za slavu o kakvoj malo ljudi može čak i da sanja.

„Ne obraćaj mi se takvim tonom“, reče Sijuan, prostrelivši je svojim plavim očima. „Dosta mi je što moramo da hranimo ovo dlakavo zakeralo da ne bi umro od gladi, tako da zaista ne bih uz to gledala tebe kako se duriš kao vodomar usred zime. Njega možda i moram da trpim, devojko, ali ti ćeš grdno zažaliti počneš li da se joguniš. Jasno?“

„Da, Mara.“ Mogla si to da kažeš i malo zajedljivije, ukorila je sebe ljutito. Ne moraš da budeš krotka kao ovca. Leani si onomad lepo odbrusila.

Domanka joj je u poslednjem selu predložila da ono o čemu su pričale isprobaju na kovaču. Bio je to visok, naočit muškarac snažnih ruku i širokog osmeha, ali ipak... „Neću više da se durim.“ Najgore joj je bilo što je shvatila da se trudi da zvuči iskreno. Tako je to sa Sijuan. Min nije mogla ni zamisliti da bi ona raspravljala o tome kako se treba smeškati muškarcu. Sijuan bi ga pogledala pravo u oči i rekla mu šta da uradi, podrazumevajući da će je on poslušati istog časa. Isto tako je radila i sve ostalo. Ukoliko bi i postupila drugačije, kao s Loganom, bilo bi to samo zato što dalji pritisak ne bi imao više nikakav učinak.

„Nema još mnogo, zar ne?“, hladno će Leana. Umiljati glas je čuvala za muškarce. „Ne sviđa mi se kako on izgleda, i ako još jednom budemo morali da zanoćimo... Pa, ako mu bude makar malo gore nego jutros, ne znam hoćemo li ponovo uspeti da ga popnemo u sedlo.“

„Blizu smo, ako su poslednja uputstva koja sam dobila bila ispravna“, razdraženo će Sijuan. Dobila ih je dva dana ranije, u poslednjem selu kroz koje su prošli. Naravno, raspitivala se vodeći računa da Min ne čuje ni reč, a Loganu je ionako bilo svejedno. Nije volela da se to uopšte pominje, mada nije objasnila zašto. Zaista je bilo malo verovatno da im je Elaida za petama.