Nebeski oganj

Sasvim malo je pomerio drvenu cev i grad mu nestade s vidika. Na drugoj obali reke još uvek su stajali počrneli kameni zidovi nekadašnjih ambara. Neke izbeglice s kojima je pričao rekoše mu da je upravo taj požar doveo do nemira, a onda i do smrti kralja Galdrijana i građanskog rata. Drugi su pak tvrdili da je ubistvo kralja dovelo do nemira i požara. Verovatno nikada neće saznati da li je i šta od svega toga istina.

Duž obala široke reke videla su se dogorela brodska korita, ali nijedan ne beše blizu zidinama. Aijeli su zazirali – to se ipak ne bi moglo nazvati strahom – od svih voda koje ne mogu da preskoče ili pregaze. Međutim, Kuladin je naredio da se iznad i ispod grada u reci naprave prepreke od balvana i postavio dovoljno ljudi da motre da ih neko slučajno ne probije. Zapaljene strele su obavile ostatak posla. Ništa osim ptica i pacova nije moglo da bez Kuladinovog znanja uđe u Kairhijen ili izađe iz njega.

Na okolnim bregovima nije bilo mnogo tragova osvajačke vojske. Tu i tamo bi zalepršao pokoji lešinar u potrazi za ostacima nesrečnika koji su pokušali da se probiju, ali nigde se nije video nijedan pripadnik Šaidoa. Ništa neobično, pošto Aijeli obično više vole da ostanu neprimećeni.

Čekaj. Rand naglo vrati sočivo na ogoljenu padinu, otprilike milju daleko od grada. Nije mogao da razazna lica, niti išta drugo osim da svi nose kadinsor. I još nešto. Jednom od njih videle su se gole ruke. Kuladin. Rand beše siguran da samo umišlja, ali učinilo mu se da se ovome pri svakom pokretu na podlakticama vidi odsjaj sunca na metalnim krljuštima, nalik onima koje je i sam imao. Asmodeanovo delo. Činjenica je da je time hteo da skrene Randovu pažnju dok ne obavi ono što je naumio, ali da nije bilo tako, ko zna gde bi svi oni sad bili? Za početak, on ne bi sad s osmatračnice gledao grad pod opsadom i pripremao se za bitku.

Najednom s istog tog brda nešto dugačko sunu u vazduh i dvojica Kuladinovih ratnika samo se sručiše na zemlju, proburažena istim kopljem. On se, ništa manje zatečen, tupo zagleda u njih, a Rand hitro okrenu drvenu cev ne bi li video ko to baca koplje toliko silovito. Taj je sigurno veoma hrabar – a i lud – kad se usudio da im se dovoljno približi, mada je rastojanje i dalje prevazilazilo dobačaj obične ljudske ruke. Već je bio počeo da pomišlja na Ogijere – iako je to malo verovatno, pošto je njih gotovo nemoguće navesti na nasilje – kad novo koplje zapara vazduh.

Potpuno zbunjen, krenuo je da se uspravi, ali onda hitro okrenu cev ka kairhijenskim zidinama, pošto je ono koplje – ili šta god to bilo – odande stiglo. Bio je potpuno siguran u to. A kako, to je već bilo drugo pitanje. S te je daljine mogao tek da nazre pokoji pokret na zidinama i kulama.

Uspravio se i video kako kraj druge naprave Ruark ustupa mesto Hanu. /ato je i tražio da se sagradi ova kula. Izviđači su im rekli koliko su mogli o rasporedu protivničkih snaga, ali ovako su poglavari mogli lično da vide poprište buduće bitke. Već su se o svemu bili dogovorili, ali nije bilo zgoreg još jednom sve osmotriti. Lan je smatrao da su napravili dobar plan, ali Rand se nije mnogo razumeo u vojevanje. Doduše, to je važilo samo za njegovo znanje. Ponekad bi ga preplavila ona tuđa sećanja i onda je shvatao mnogo više no što želi.

„Jesi li video? Jesu li to bila... koplja?“

Ruark je očigledno bio jednako zbunjen, ali ipak klimnu glavom. „Ovo drugo je pogodilo još jednog iz Šaidoa, ali ostao je živ. Da je sreće, ubilo bi Kuladina.“ Pokazao je ka napravi za osmatranje i Rand mu ustupi svoje mesto.

Da li je to bila samo loša sreća? Kuladinova smrt ne bi značila prestanak opasnosti za Kairhijen, kao ni za ostatak sveta. Sada, kada su zašli toliko duboko iza Zmajevog zida, Šaidoi neće podviti rep i vratiti se samo zato što je ubijen čovek koji je, prema njihovom uverenju, pravi Kar’a’karn. To bi ih svakako uzdrmalo, ali ne i obeshrabrilo. Osim toga, posle svega što je video, Rand zaista nije smatrao da Kuladin sme toliko lako da se izvuče. Mogu ja da budem i okrutan kad zatreba, pomislio je, gladeči balčak svog mača, a za Kuladina moram.

42

Laka meta

Teško da ima dosadnijeg prizora na svetu nego što je donja strana šatorskog krova, ali dok je bez kaputa ležao na skerletnim jastučićima koje je Melindra odnekud donela, Met je izgledao kao da pomno proučava sivkastosmeđu tkaninu. Ili bolje reći, kao da gleda kroza nju. Jednu ruku beše savio iza glave dok je u drugoj odsutno vrteo srebrni pehar pun dobrog vina s juga Kairhijena. Burence ga je koštalo kao dva dobra konja – u stvari, dva konja bi toliko koštala da čitav svet nije izvrnut naglavce – ali smatrao je to povoljnom cenom za nešto pristojno. Tu i tamo bi mu pokoja kap prsnula na ruku, ali on to nije primećivao. Još nije bio otpio ni gutljaj.