Nebeski oganj

Rana ga je žigala dok se peo. Nije to bio baš bol u pravom smislu reči, već pre osećaj kao da će se svakog časa opet otvoriti, ali nije obraćao mnogo pažnje na to, pošto se isto dešavalo kad god se malo jače napregne.

Ruark i ostali poglavari klanova pođoše za njim – poslednji je krenuo Bael, očigledno srećan što se konačno rešio Melaine – a Vejramon i njegova dva plemića ostadoše na zemlji. Randu se učini da na potiljku oseća Moirainin pogled i osvrnu se, ali onda vide da ga ne gleda ona, nego Egvena. Već je toliko počela da liči na Aes Sedai da su razlike bile takoreći neprimetne. Moiraina se sašaptavala s Lanom. Samo da se Egvena ne predomisli.

Na prostranoj platformi na vrhu zatekli su dvojicu oznojenih mladića kako na obrtni stalak na ogradi postavljaju mesingom okovanu drvenu cev, otprilike tri koraka dugačku. Jednu takvu su već postavili prethodnog dana, kada je kula dovršena. Treća osoba na platformi bio je muškarac u košulji. Brisao je ćelu prugastom maramicom i besneo na onu dvojicu.

„Lakše malo. Lakše, rekoh! Kunina kopiladi, izbacite li sočiva iz ležišta, ima zube iz glave da vam izbacim. Pričvrsti to, Džole. Čvršće! Otkači li se ova sprava dok gospodar Zmaj bude gledao kroz nju, vas dvojica letećete za njom. I to ne zbog njega. Samo probajte da oštetite moje delo i oštetiću ja vaše prazne lobanje.“

Džol i njegov sadrug, Kail, prionuše malo žustrije na posao, ali bez vidnog uzbuđivanja. Tokom godina se već behu navikli na izražavanje Kina Toverea.

Rand je na zamisao o kuli došao čim je čuo da su među izbeglicama majstor za izradu sočiva i uveličavajućih stakala i njegova dva šegrta.

Nijedan ne primeti da više nisu sami. Poglavari klanova kretali su se nečujno, a Kinovo naklapanje prigušilo je bat Randovih čizama. Iznenadio se kad se u otvoru na platformi iza Baela pojavio i Lan. Bilo da je u čizmama ili bos, Zaštitnik se kretao tiho poput Aijela. Čak je i Han bio za glavu viši od Kairhijenjanina.

Kad konačno spaziše goste, šegrti se izbečiše kao da nikada nisu videli Aijela, a onda se pokloniše Randu i ostadoše tako presamićeni. Ni zanatlija se nije ništa manje prepao, ali ipak se ukočeno naklonio, ne prestajući da briše ćelu maramicom.

„Rekao sam da će danas sve biti gotovo, gospodaru.“ Tovere je uspeo da ulije malo poštovanja u svoj jednako nabusit ton. „Čudesna je zamisao ova kula. Nikad se toga ne bih setio, ali kad ste me pitali koliko se daleko može videti pomoću sočiva... Dajte mi još malo vremena i omogućiću vam da vidite i sam Kaemlin. Naravno, ako je ova kula dovoljno visoka“, dodade sumnjičavo. „Ni ja nisam svemoguć.“

„Ovo je i više nego dovoljno, majstore Tovere.“ A pogotovu više nego što je Rand očekivao. Već je bio isprobao prvu napravu.

Džol i Kail su stajali jednako presamićeni. „Možda bi bilo bolje da ti i tvoji šegrti sad siđete“, reče Rand, „da se ne bismo gurali ovde.“

Bilo je mesta za još četiri puta toliko ljudi, ali Tovere odmah dežmekastim prstom bočnu Kaila u rame. „Hajde, kuvane noge konjušarske. Vidite da smetamo gospodaru Zmaju.“

Šegrti se nisu čestito ni ispravili dok su ga sledili do otvora, a u Randa su, silazeći, buljili čak i više nego u Aijele. Kail je bio godinu dana stariji od njega, a Džol dve. Obojica rođeni u većim gradovima no što je on mogao i da zamisli u Dvema Rekama, a dok je on još čuvao ovce, oni su došli u Kairhijen, videli kralja i Amirlin Tron – pa makar i izdaleka – a i još uvek su u neku ruku znali o svetu više nego on. Odmahnuo je glavom i pogledao kroz okular nove sprave.

Kairhijen se video kao na dlanu. Šuma, koju neko odrastao u Dvema Rekama nikako nije mogao smatrati gustom, pružala se gotovo do samog grada. Visoke, sive zidine s četvrtastim kulama, podignute uporedo s rekom, kao da su se rugale okolnim brežuljcima. Unutar njih su se videle kule raspoređene po čvorovima pravilne mreže, neke čak i dvadeset puta više od gradskog bedema, ali sve do jedne okružene skelama, pošto čuvena zdanja još nisu bila u potpunosti obnovljena posle Aijelskog rata.

Kada je poslednji put bio tu, grad je okruživao Forgejt – lavirint od brvnara koji se protezao od jedne do druge obale – onoliko veseo koliko je Kairhijen bio dostojanstven. Sada je zidine okruživao samo pojas pepela i osmuđenog drveta. Randu nikako nije bilo jasno kako se toliki požar nije preneo na Kairhijen.

Na svakoj kuli lepršao je barjak. Nije mogao jasno da ih vidi, ali izviđači su mu ih već bili opisali. Na polovini su se nalazili tirski polumeseci, dok ostali – ništa čudno – behu istovetni Zmajevom barjaku, kojeg je ostavio na Kamenu Tira. Nigde se nije videlo kairhijensko izlazeće sunce.